Upis u katastar nepokretnosti – Šta je i kako se vrši upis?

Katastar nepokretnosti predstavlja javni registar o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. 

Njegova svrha je da obezbedi pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti i omogući identifikaciju nepokretnosti i njeno ograničavanje od susednih nepokretnosti.

Nepokretnosti koje se upisuju u Katastar nepokretnosti su:

• zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, vodnog i drugog zemljišta); 
• nadzemni i podzemni građevinski objekti; 
• posebni delovi objekata koji čine građevinsku celinu (stanovi, poslovni prostori, garaže i drugi posebni delovi). 

Pored podataka o nepokretnostima, Katastar nepokretnosti sadrži i podatke o pravima na nepokretnostima i nosiocima tih prava, kao i o teretima i ograničenjima u raspolaganju nepokretnostima.

Kako se vrši upis u katastar nepokretnosti?

Upis nepokretnosti predstavlja upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta.

Podaci o parceli upisuju se na osnovu elaborata geodetskih radova, kao i isprave za upis kada je to propisano zakonom.

Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata geodetskih radova i iz upotrebne dozvole, odnosno iz građevinske dozvole ako za objekat nije izdata upotrebna dozvola.

Podaci o posebnim delovima objekta upisuju se na osnovu upotrebne dozvole i elaborata geodetskih radova.

Vrste upisa u katastar nepokretnosti

Upis u katastar se deli na nekoliko vrsta: 

1. upis nepokretnosti
2. upis prava
3. predbeležba
4. zabeležba

Šta je predbeležba u katastru?

Predbeležba je upis na osnovu koga se uslovno stiču, prenose, ograničavaju ili prestaju stvarna prava na nepokretnostima, dok se ne ispune svi zakonski uslovi za konačan upis.

Predbeležba se vrši na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava:

1. ako je u ispravi postavljen uslov ili odložni rok za sticanje prava, a uslov i rok nisu ispunjeni;
2. ako je u odluci vršioca javnih ovlašćenja određen upis predbeležbe.

Šta je zabeležba? 

Zabeležba je upis činjenica koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima.

Zabeležba se može odnositi na ličnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti, kao što su: 

• zabeležba da prvostepena odluka nije konačna, 
• zabeležba odluke o zabrani otuđenja i opterećenja nepokretnosti, 
• zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije, 
• zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju, 
• zabeležba svojstva kulturnog dobra, zabeležba ličnih stanja imaoca prava.

Upis prava u katastar nepokretnosti 

U katastar nepokretnosti se upisuju stvarna i druga prava na nepokretnostima. 

U katastar se upisuju stvarna prava, i to: 

• pravo svojine, 
• susvojine, 
• zajedničke svojine. 

Pored njih, mogu se upisivati i određena obligaciona prava: ugovorno pravo preče kupovine, ugovor o zakupu i druga obligaciona prava na nepokretnosti čiji upis je predviđen zakonom.

Pored samih prava upisuju se i podaci o imaocima prava, i to: ime, ime jednog roditelja i prezime, adresa prebivališta, odnosno boravišta i jedinstveni matični broj građana, dok se za stranca umesto jedinstvenog matičnog broja građana upisuje identifikacioni broj iz važeće putne isprave koju je izdao nadležni organ. 

Za pravno lice upisuje se poslovno ime, adresa sedišta i matični broj, a za strano pravno lice umesto matičnog broja upisuje se broj upisa u registar države sedišta i naziv tog registra.

Tok postupka upisa u katastar nepokretnosti 

Zahtev za upis u katastar podnosi se isključivo digitalno – preko profesionalnih korisnika (advokata ili licenciranih geodetskih organizacija) ili po službenoj dužnosti.

Podatke za upis po službenoj dužnosi dužni su da dostave sudovi, javni izvršitelji, javni beležnici, organi javne uprave, kao i drugi organi i organizacije koji u vršenju javnih ovlašćenja donose odluke koje predstavljaju osnov za upis u katastar nepokretnosti.

I stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti, preko profesionalnog korisnika.

Uz zahtev se prilaže:

1. isprava koja je pravni osnov za upis u katastar nepokretnosti
2. zahtev za upis
3. punomoćje
4. drugi dokument ukoliko je to predviđeno zakonom

Zahtev za upis treba da sadrži podatke u čiju korist se upis vrši, predmet zahteva-označenje promene koja se želi izvršiti u katastru i  naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti u odnosu na koju se podnosi zahtev.

Dokumenti se podnose elektronskim putem i dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta.

U postupku upisa nadležna služba za katastar nepokretnosti odlučuje rešenjem. 

Rešenje o upisu obavezno sadrži: 

• podatke o vrsti upisa, 
• vrsti prava, 
• označenje nepokretnosti, 
• podatke o licu u čiju korist se vrši upis, 
• podatke o upisanom prethodniku, 
• osnovu upisa i 
• podatke o visini takse. 

Rešenje se donosi u formi elektronskog dokumenta i dostavlja putem jedinstvenog elektronskog sandučića.

Upis u katastar nepokretnosti vrši se bez odlaganja, kada rešenje kojim je upis dozvoljen postane konačno.

Upis u katastar nepokretnosti – Troškovi 

U rešenju kojim se odlučuje o zahtevu za upis u katastar nepokretnosti, nadležna služba odlučuje i o troškovima postupka. 

Visina administrativne takse zavisi od vrste zahteva koji se podnosi. 

Pored administrativne takse, podnosilac zahteva snosi i advokatske troškove, odnosno troškove licencirane geodteske organizacije, koje je ovlastio za podnošenje zahteva.

Zaključak

Upis u katastar nepokretnosti predstavlja jedan od najvažnijih koraka u zaštiti prava na nepokretnosti. 

Bez pravilno sprovedenog upisa mogu nastati ozbiljne pravne komplikacije prilikom kupoprodaje, poklona, nasleđivanja ili drugih raspolaganja nepokretnošću. 

Ukoliko niste sigurni koja dokumentacija je potrebna, da li postoje prepreke za upis ili vam je potrebna pravna pomoć tokom postupka, advokatska kancelarija Andjelković pruža stručnu podršku u svim fazama postupka upisa u katastar nepokretnosti. 

Kontaktirajte nas kako bismo analizirali vaš slučaj, zaštitili vaša prava i omogućili da postupak bude završen brzo, efikasno i u skladu sa važećim propisima.

Podeli: