Pritvor kao mera je pravni institut koji većina ljudi ne razlikuje od kazne zatvora. Distinkcija između pritvora i zatvora nalazi se u tome što je pritvor, prema Zakoniku o krivičnom postupku, mera preventivnog lišenja slobode uz zatvaranje okrivljenog, čije određivanje za cilj ima obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Sa druge strane, kazna zatvora se izriče presudom suda nakon okončanog krivičnog postupka u kojem je ustanovljeno da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje mu se sudilo.

U kojim situacijama sud određuje pritvor?

Zakonikom o krivičnom postupku su bliže određeni uslovi pod kojima sud rešenjem određuje pritvor. U našem pravnom sistemu, izricanje mere pritvora je uvek fakultativno (nije obavezno), te sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje da li postoji osnov za određenje mere pritvora. Mera pritvora se određuje kada kumulativno postoji opšti uslov za izricanje i jedan od posebnih zakonom predviđenih razloga za njegovo određivanje.

Opšti uslov za određivanje mere pritvora jeste postojanje osnovane sumnje da je lice kome se mera pritvora određuje učinilo krivično delo.

Razlozi za određivanje pritvora

Prema Zakoniku o krivičnom postupku predviđena su četiri posebna razloga za određivanje pritvora. Svaki razlog služi za ostvarivanje različitih ciljeva.

Prvi razlog se odnosi na situaciju kada se lice krije, ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. Pritvor određen iz ovog razloga, za cilj ima da se obezbedi prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku.

Drugi razlog je postojanje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače. Cilj određivanja pritvora po ovom osnovu je zaštita dokaza potrebnih za postupak.

Treći razlog je postojanje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Kod ovog razloga, pri određivanju pritvora, sud u praksi često, ukoliko je okrivljeni povratnik, tu činjenicu uzima kao okolnost na osnovu koje bi trebalo odrediti pritvor po ovom osnovu.

Četvrti razlog obuhvata kumulativno ispunjenje dva uslova. Prvi je da je za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna. Drugi uslov jeste da su način izvršenja dela ili težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Ovakvi slučajevi, koji kod šireg javnog mnjenja izazivaju posebno intezivne reakcije, često bivaju detaljno propaćeni od strane sredstava javnog informisanja. Jedan od najskorijih primera za to je slučaj zlostavljanja i mučenja maloletne devojčice od strane njenog oca, kojim su se mediji kontinuirano bavili više dana. U ovom konkretnom slučaju, kao jedan od razloga za određenje pritvora je navedena upravo činjenica da je način izvršenja dela doveo do uznemirenja javnosti. Pored činjenice da je krivično delo izvršeno na posebno težak način, javnost je posebno bila uznemirena činjenicom da su osumnjičeni i žrtva bili u bliskom krvnom srodstvu.

https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/240718/240718-vest6.html

Određivanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku

Nešto drugačije se određuje mera pritvora u skraćenom krivičnom postupku. Skraćeni krivični postupak vodi se u slučajevima kada se okrivljenom na teret stavlja izvršenje krivičnog dela za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina. I u skraćenom krivičnom postupku za određivanje mere pritvora neophodan je opšti uslov (postojanje osnovane sumnje da je lice kome se mera pritvora određuje učinilo krivično delo), ali postoje određene razlike kod posebnih razloga. Prvi, drugi i treći razlog su identični, međutim, kod četvrtog razloga postoje određene razlike. Zakonik o krivičnom postupku kao četvrti posebni uslov za određenje mere pritvora u skraćenom krivičnom postupku navodi situaciju kada je licu izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela. 

Ko određuje meru pritvora?

Mera pritvora se uvek određuje rešenjem nadležnog suda na predlog javnog tužioca, a nakon potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti. U prethodnom postupku, do potvrđivanja optužnice, pritvor određuje sudija za prethodni postupak. Nakon potvrđivanja optužnice, o određivanju pritvora odlučuje veće. Na rešenje o određivanju pritvora uvek je moguće izjaviti žalbu.

Koliko mera pritvora traje?

Mera pritvora izrečena u istrazi može trajati najduže tri meseca  i eventualno može biti produžena na još tri meseca odlukom veća neposredno višeg suda, a nakon potvrđivanja optužnice, mera pritvora može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije, s tim što se na svakih 60 dana ispituje da li i dalje postoje razlozi za pritvor.

U skraćenom krivičnom postupku postoje određene razlike u pogledu trajanja pritvora. Pre podnošenja optužnog akta, pritvor u skraćenom postupku može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, a li ne duže od 30 dana. Kada se skraćeni postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora preko 5 godina,  pritvor može biti produžen za još 30 dana u svrhu prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga u prvih 30 dana nisu prikupljeni. Nakon podnošenja optužnog predloga na svakih 30 dana ispituje se da li i dalje postoje razlozi za pritvor.

Gde se izvršava mera pritvora?

Mera pritvora se izvršava u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, teritorijalno određenoj spram sedišta suda pred kojim se vodi krivični postupak. Izvršenje ove mere detaljnije je regulisano Pravilnikom o izvršenju mere pritvora.

Blaže mere koje se izriču umesto pritvora

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, mera pritvora je najstroža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka. Kao blaže mere u zakonu o krivičnom postupku navedene su još:

• • zabrana napuštanja stana (kućni pritvor),

• • jemstvo,

• • zabrana napuštanja boravišta,

• • zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja,

• • dovođenje i

• • poziv.

O tome kojom merom će senajbolje obezbediti prisustvo okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, odlučuje sud odmeravajući okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Odšteta u slučaju neosnovanog pritvora

U situaciji kada se licu neosnovano odredi pritvor i bude lišeno slobode, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ali i Ustavu Republike Srbije, oštećeno lice polaže pravo na naknadu štete. Naknada štete se u svakom konkretnom slučaju određuje uzevši u obzir različite parametre, ali se izražava kroz određen novčani iznos pomnožen sa brojem dana provedenim u pritvoru.

Pozovite nas

Podeli: