Šta je eksproprijacija?

Eksproprijacija predstavlja postupak prinudnog prelaska prava svojine na nepokretnosti iz privatne u državnu svojinu ili njeno ograničenje i ovaj postupak je regulisan Zakonom o eksproprijaciji.

U našem pravnom sistemu pravo svojine je aspolutno, neprikosnoveno i najznačajnije imovinsko pravo. Zato, osnovna zaštita ovog prava garantovana je Ustavom Republike Srbije gde je predviđeno da se pravo svojine na nepokretnosti može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Nepokretnostima, u smislu ovog zakona, smatraju se zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti. Eksproprijacija se najčešće sprovodi radi zadovoljenja opšteg interesa koji često podrazumeva izgradnju puteva, mostova, pruga, gasovoda, izgradnje objekata iz oblasti zdravstva, kulture, sporta, odbrane, obrazovanja i slično. Takođe, eksproprijacija se sprovodi i radi obezbeđenja zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih nepogoda, za potrebe raseljavanja naselja, radi eksploatacije mineralnih sirovina i dr.

Faktička eksproprijacija

U praksi se dešavaju slučajevi u kojima je vlasniku oduzeta nepokretnost bez poštovanja zakonom propisanih pravila što se naziva „faktička eksproprijacija‟. Faktička eksproprijacija jeste prinudno oduzimanje nepokretnosti bez prethodne odluke o utvrđivanju javnog interesa za oduzimanje nepokretnosti ili rešenja o eksproprijaciji ili tako da se ne isplati naknada. Radi se dakle o faktičkom zauzimanju imovine.

Da bi vlasnik nepokretnosti zaštitio svoja povređena prava neophodno je da pokrene sudski postupak. Radi se o parničnom postupku u kom se traži naknada materijalne štete. U ovom postupku vlasnik nepokretnosti kao tužilac mora dokazati najpre da je organ vlasti oduzeo i iskoristio njegovu nepokretnost radi postizanja određenog cilja i to bez sprovođenja zakonom propisanog postupka. Pored ove osnovne činjenice, u postupku je potrebno utvrditi u kom procentu je organ vlasti zauzeo privatnu nepokretnost, da li je ona oduzeta u celosti ili samo određen deo,  zatim da li je lokalitet opremio komunalnom infrastrukturom i da li je takvo komunalno opremanje uticalo na vrednost nepokretnosti. Odgovore na ova pitanja pruža veštak geodetske struke. Veštaka građevinske struke je potrebno konsultovati i prilikom utvrđenja druge važne stavke u postupku, a to je cena privatne parcele koja je faktički eksproprisana.

Da li je organ vlasti preduzeo radnje na samoj nepokretnosti?

Mnogi pogrešno zaključuju da je za postojanje faktičke (nezakonite) eksproprijacije potrebno da je organ vlasti zaista i preduzeo pojedine radnje na nepokretnosti i tako učinio nezakonitu eksproprijaciju. Međutim, postoje brojni slučajevi iz prakse gde organ vlasti nije preduzeo nijednu radnju na oduzetoj nepokretnosti a sud presudio da je u pitanju nezakonita eksproprijacija. U situaciji kada nisu preduzete konkretne radnje na samoj nepokretnosti (na primer izgradnja ustanove na oduzetom zemljištu) potrebno je dokazati da je organ vlasti i bez toga postupio suprotno zakonu i onemogućio vlasnike da uživaju svoje pravo svojine.

S obzirom na navedeno, važno je da vlasnik nepokretnosti ima stručnu pomoć već od samog početka kada se započinje postupak eksproprijacije, kako bi bio siguran da će se postupak sprovesti u skladu sa zakonom i da će ostvariti pripadajuću naknadu.

Pozovite nas

Podeli: