Ugovor o delu je obligacioni ugovor kojim se jedna strana (poslenik, preduzimač, izvođač radova) obavezuje da za naručioca izvrši određeni posao, dok se naručilac obavezuje da za to isplati ugovorenu naknadu. 

Ovaj institut je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima i koristi se u situacijama kada je potrebno izvršiti konkretan, unapred određen posao koji ima jasan rezultat, a ne kontinuirani radni odnos.

U praksi se ugovor o delu najčešće koristi za poslove kao što su: 

• izrada projekata, 
• izrada softvera, 
• građevinski radovi manjeg obima, 
• izrada umetničkih ili autorskih dela, 
• konsultantske usluge, 
• prevodilački rad, 
• dizajn, 
• izrada web stranica i 
• slični poslovi koji imaju jasno definisan krajnji rezultat.

Za razliku od ugovora o radu, ugovor o delu ne stvara radni odnos, već predstavlja angažovanje po osnovu izvršenja konkretnog zadatka.

Razlika između ugovora o delu i ugovora o radu

Najvažnija razlika između ugovora o delu i ugovora o radu jeste pravna priroda odnosa između strana. 

Ugovor o radu stvara radni odnos između zaposlenog i poslodavca i uređuje prava i obaveze koje proizlaze iz Zakona o radu. Sa druge strane, ugovor o delu predstavlja rad van radnog odnosa.

Kod ugovora o radu zaposleni je dužan da obavlja poslove prema uputstvima poslodavca, u radnom vremenu koje određuje poslodavac, uz pravo na godišnji odmor, bolovanje, zaštitu na radu i druga prava iz radnog odnosa.

Kod ugovora o delu takav odnos ne postoji. Izvođač posla je samostalan u izvršenju zadatka i odgovara za rezultat rada. Nema prava na godišnji odmor, bolovanje ili druga prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Naručilac plaća isključivo ugovoreni posao ili izrađeno delo.

Ko može zaključiti ugovor o delu?

Ugovor o delu može zaključiti fizičko ili pravno lice kao naručilac posla, dok izvođač posla može biti fizičko lice koje poseduje znanje ili veštine potrebne za izvršenje ugovorenog posla.

U praksi se često postavlja pitanje da li zaposleni u istoj firmi može zaključiti ugovor o delu sa svojim poslodavcem. 

Načelno, to je moguće samo ako se radi o poslu koji nije obuhvaćen opisom radnog mesta zaposlenog i koji predstavlja poseban, dodatni posao koji nije deo njegovih redovnih radnih obaveza.

Poslodavac može angažovati ugovorom o delu lice za obavljanje samo onih poslova koji su van delatnosti psolodavca.

Obavezni elementi ugovora o delu

Iako zakon ne propisuje strogo formu ugovora o delu, u praksi je izuzetno važno da ugovor bude sačinjen u pisanoj formi i da sadrži ključne elemente.

Ugovor o delu bi trebalo da sadrži podatke o ugovornim stranama, jasan opis posla ili dela koje se izrađuje, rok za izvršenje posla, visinu naknade i način isplate, odredbe o materijalu i sredstvima za rad ukoliko su potrebni, kao i potpis obe strane.

Primer osnovne strukture ugovora o delu može izgledati ovako:

• identifikacija ugovornih strana,
• opis posla koji se izvršava,
• rok za završetak posla,
• ugovorena naknada i način plaćanja,
• odgovornost za eventualne nedostatke u izvršenom delu,
• završne odredbe i potpisi ugovornih strana.

Potrebno je imati u vidu da su ovo samo primera radi dati neki od najvažnijih elemenata za zaključenje ovog ugovora, a u svakom konkretnom slučaju potrebno da da savet advokat za sastav ugovora o delu.

Porezi i doprinosi na ugovor o delu

Naknade po osnovu ugovora o delu podležu oporezivanju i plaćanju određenih doprinosa. 

Prihodi po osnovu ugovora o delu spadaju među ostale prihode, a obveznik poreza jeste lice koje ostvari taj prihod (ukoliko nije drugačije ugovoreno). 

Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškvoe u visini od 20%. Stopa poreza iznosi 20%.

Propisima je predviđen i niz dodatnih pravila, izuzetaka i oslobođenja koji mogu uticati na konačan poreski tretman. 

Zbog toga je u praksi preporučljivo da se u svakom pojedinačnom slučaju izvrši konkretna provera obračuna i poreskih obaveza uz konsultaciju sa poreskim savetnikom.

Ugovor o delu i penzija / radni staž

Naknada ostvarena po osnovu ugovora o delu može uticati na penzijski staž samo u delu u kojem se plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Česte zloupotrebe i pravne posledice

Jedna od najčešćih zloupotreba ugovora o delu u praksi jeste njegovo korišćenje za prikrivanje radnog odnosa. 

Ovo se dešava kada osoba formalno radi po ugovoru o delu, ali u stvarnosti obavlja poslove kao zaposleni: 

• ima radno vreme, 
• radi pod nadzorom poslodavca i 
• obavlja redovne poslove u okviru organizacije.

U takvim slučajevima inspekcija rada ili sud mogu utvrditi da postoji radni odnos bez obzira na naziv ugovora. Posledice mogu uključivati obavezu retroaktivne isplate doprinosa, poreza i drugih davanja, kao i eventualne kazne za poslodavca.

Primer ugovora o delu

U praksi se često koriste jednostavni šabloni ugovora o delu koji sadrže osnovne elemente ugovora: 

• podatke o ugovornim stranama, 
• opis posla, 
• rok izvršenja, 
• ugovorenu naknadu i 
• način plaćanja.

Međutim, svaki konkretan slučaj može imati specifičnosti, posebno kada je reč o odgovornosti za kvalitet izvršenog posla, rokovima ili eventualnim penalima za kašnjenje. 

Zbog toga je preporučljivo da se ugovor prilagodi konkretnoj situaciji.

Kada angažovati advokata ili konsultovati pravnika?

Ugovor o delu na prvi pogled deluje jednostavno, ali nepravilno sastavljen ugovor može dovesti do poreskih problema, sporova između naručioca i izvršioca posla ili čak do prekvalifikacije odnosa u radni odnos.

Zbog toga je preporučljivo konsultovati advokata pre zaključenja ugovora, naročito kada je reč o većim projektima, dugoročnim angažovanjima ili situacijama u kojima postoji rizik od 

pogrešne primene ovog pravnog instituta.

Za pravnu pomoć u vezi sa sastavljanjem ili analizom ugovora o delu možete se obratiti našem timu i zakazati konsultaciju.

Podeli: