Razlozi za pobijanje testamenta mogu voditi njegovoj ništavosti ili rušljivosti. U zavisnosti od konkretnog razloga, razlikuju se rokovi za pobijanje testamenta kao i postavljanje tužbenog zahteva. Pogrešno postavljen tužbeni zahtev vodi njegovom odbijanju, zbog čega je od izuzetne važnosti u svakom konkretnom slučaju ustanoviti koji su tačni razlozi za pobijanje testamenta.

Ko može pobijati testament?

Prema odredbama Zakona o nasleđivanju na ništavost se može pozvati svako zainteresovano lice dok se na rušljivost može pozvati samo lice koje za to ima pravni interes, a to su u najvećem broju slučajeva zakonski naslednici ostavioca.

Kada je testament ništav?

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Radi dokazivanja ovog razloga za pobijanje testamenta, potrebno je poznavati pravni sistem i imperativne norme kojima zaveštanje ne sme biti u suprotnosti.

Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo 15 godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Falsifikovano zaveštanje je ništavo. Radi dokazivanja ovog razloga za pobijanje testamenta, angažuje se veštak grafološke struke čiji je zadatak da utvrdi da li je rukopis (potpis) na testamentu autentičan potpis lica na čije ime testament glasi. U te svrhe potrebno je pribaviti ranije rukopise zaveštaoca, sa kojima se može uporediti testament.

Da li ništavost neke odredbe povlači ništavost samog zaveštanja?

Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio.

Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva.

Ništave su one odredbe zaveštanja kojima je nešto ostavljeno ovlašćenom licu za sastavljanje testamenta odnosno svedocima zaveštanja, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.

Koji je rok za isticanje ništavosti i koje su posledice ništavog testamenta?

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se. Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

Kada je testament rušljiv?

Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje, odnosno koje nije imalo zaveštajnu sposobnost. Ovde je posebno potrebno imati u vidu da se ovde radi o licu koje je navršilo 15 godina života (steklo je zaveštajnu sposobnost) i nije lišeno poslovne sposobnosti – jer takvi nedostaci povlače ništavost testamenta. Dakle, ovde se radi o licu koje je naknadno postalo neposobno za rasuđivanje, a da pri tome nije lišeno poslovne spodobnosti. Najčešći primeri u praksi su da se radi o licu koje je zbog godina života odnosno starosti, bolesti i drugih razloga postalo nesposobno za rasuđivanje. U slučaju takve sumnje, prilikom sačinjavanja testamenta najsigurnije je da se zaveštalac podvrgne psihijatrijskom veštačenju radi utvrđenja njegove sposobnosti za rasuđivanje, kako bi se na taj način izbegle mogućnosti za kasnije pobijanje testamenta.

Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje.

Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

O sačinjavanju testamenta pisali smo u našem blogu „Ostavinski postupak i testament„.

Koji je rok za isticanje rušljivosti i koje su posledice rušljivog testamenta?

Poništaj testamenta se može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti kada se testament pobija zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje, odnosno od dana saznanja za zaveštanje kada se testament pobija zbog povrede oblika, a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja testamenta.

Pravne posledice rušljivog testamenta su iste kao i kod ništavog testamenta.

Korektivna parnica

Kada se posle smrti ostavioca pokrene ostavinski postupak, sud će prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine ukoliko su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava kao što je validnost testamenta. Stranke će biti upućene na parnični postupak (korektivna parnica).

Rok za pokretanje korektivne parnice je 30 dana, a stranke se obavezuju da u ostavinski postupak podnesu primerak podnete tužbe kao dokaz o pokrenutoj parnici, jer će u suprotnom ostavinski postupak biti nastavljen.

Naša advokatska kancelarija pruža pravne usluge iz oblasti naslednog prava, kao što je sastavljanje testamenta, svih vrsta naslednopravnih ugovora, zastupanje u ostavinskom postupku, zastupanje u postupku radi pobijanja testamenta, kao i svim drugim postupcima koji proističu iz naslednopravnih odnosa.

Advokat Anđelković

Pozovite nas! (07h-22h)

Podeli: