Nazakonit otkaz ugovora o radu je pojava sa kojom se danas sve češće susrećemo, zbog čega nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu biva poništeno u sudskom postupku. Rešenje o otkazu uovora o radu može biti nezakonito zbog nepravilno provedene procedure za otkaz ugovora o radu ili zbog toga što za otkaz ugovora o radu nije postojao zakonski osnov. O ovoj temi smo pisali u našem blogu “Poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu”. U navedenom slučaju može se ostvarivati naknada štete zbog nezakonitog otkaza.

Koje su pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa?

Prema Zakonu o radu pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa su:

• vraćanje na rad ili naknada štete u iznosu od najviše 18 zarada umesto vraćanja na rad,

• naknada štete koja se utvrđuje u visini izgubljene zarade za ceo period počev od nezakonitog otkaza,

• uplata pripadajućih doprinosa za period u kom zaposleni nije radio

Vraćanje na rad ili naknada štete umesto vraćanja na rad

U postupku za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, zaposleni postavlja ili zahtev da se vrati na rad ili zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad.

Da li će zaposleni biti vraćen na rad ili će mu umesto toga biti dosuđena naknada štete, zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, a moguće su tri opcije.

Zaposleni može tražiti vraćanje na rad ili naknadu štete

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, u zavisnosti od zahteva zaposlenog može odrediti da poslodavac zaposlenog vrati na rad ili da mu isplati naknadu štete od najviše 18 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života i broja izdržavanih članova porodice.

Zaposleni može tražiti vraćanje na rad, ali poslodavac može dokazati da nastavak radnog odnosa nije moguć

Ukoliko zaposleni postavi zahtev za vraćanje na rad, ali u toku postupku poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će u tom slučaju odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i umesto toga će mu dosuditi naknadu štete od najviše 36 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života i broja izdržavanih članova porodice.

Postojao je osnov za prestanak radnog odnosa, ali poslodavac nije ispoštovao proceduru vezano za prestanak radnog odnosa

Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete će mu dosuditi iznos do 6 zarada.

Naknada štete zbog izgubljenih zarada

Nakon poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, zaposleni stiče pravo i na naknadu štete na ime izgubljenih zarada koje bi ostvario da nije došlo do nezakonitog prestanka radnog odnosa. Postupak za naknadu štete zbog izgubljenih zarada u najvećem broju slučajeva se pokreće po pravnosnažno okončanom postupku radi poništaja rešenje o otkazu ugovora o radu, kada pravni osnov za naknadu štete više nije sporan.

Naknada štete u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Zaposlenom će se isplatiti naknada štete u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom.

Ova naknada umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa.

Da li zaposleni ima pravo na naknadu štete umesto vraćanja na radu i na naknadu štete zbog izgubljenih zarada?

Zaposleni ima pravo na naknadu izgubljene zarade bez obzira na to ako je ostvario i naknadu umesto vraćanja na rad u postupku radi poništaja rešenje o otkazu ugovora o radu, jer su to dva odvojena, nezavisna zahteva koji se međusobno ne isključuju.

Ovakav stav je zauzeo Apelacioni sud u Novom Sadu u Presudi br. Gž1-2862/12 od 03.04.2013. godine.

Uplata pripadajućih doprinosa za period u kom zaposleni nije radio

Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade. Uplata se vrši na račune nadležnih fondova.

Ovaj zahtev se postavlja u parnici koja se pokreće radi naknade štete zbog izgubljenih zarada.

Koliki su troškovi sudskog postupka za naknadu štete?

Svaki postupak je praćen troškovima koji se odnose na sudske takse, predujme za veštačenje i troškove advokata. Međutim, kako bi naši klijenti imali minimalne troškove postupka, nudimo mogućnost zaključenja Sporazuma o nagradi i naknadi troškova za rad advokata, na koji način se omogućuje da klijent isplati naknadu za advokatske usluge tek po okončanju postupka, odnosno po naplati dosuđenog iznosa naknade štete u dogovorenom procentu. Na ovaj način, instrumenti pravne zaštite su dostupni svim građanima bez obzira na njihovo imovno stanje.

O drugim osnovama po kojima možete ostvariti pravo na naknadu štete pročitajte u našem blogu “Naknada štete”.

Advokat Anđelković

Pozovite nas! (07h-22h)

Podeli: