Topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora – Ko ima pravo i šta kaže sudska praksa?

O naknadi troškova zaposlenih pisali smo u našem stručnom tekstu, gde smo pojasnili:

• kako su prava zaposlenih u pogledu naknade troškova definisana Zakonom o radu,
• da li se na zaposlenog primenjuje odredbe Zakona o radu ili odredbe akta poslodavca koje predviđaju povoljnije uslove rada,
• te koja pravna sredstva zaposlenima stoje na raspolaganju ukoliko im je pravo naknade troškova uskraćeno.

U ovom tekstu ćemo se baviti pravom zaposlenih u državnim organima i javnim službama na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i pravom na regres za godišnji odmor, s obzirom da je ova tema postala veoma aktuelna u našoj javnosti.

Ako radite u državnom organu ili javnoj službi i na vašoj obračunskoj listi nisu posebno iskazani topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, moguće je da imate osnov da proverite da li su vam ova prava pravilno obračunata.

U nastavku objašnjavamo ko ima pravo, šta kaže Zakon o radu, kakav je stav Vrhovnog suda i u kojim situacijama postoji osnov za potraživanje.

Šta je topli obrok, a šta regres?

Topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora predstavljaju prava zaposlenih koja su uređena propisima iz oblasti radnog prava i imaju za cilj da zaposlenima nadoknade određene troškove nastale u vezi sa radom i korišćenjem godišnjeg odmora.

Topli obrok (naknada troškova za ishranu u toku rada) namenjen je pokrivanju troškova ishrane zaposlenog tokom radnog dana. Njegova svrha je da zaposlenom obezbedi naknadu za svakodnevne troškove koje ima zbog obavljanja rada.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora predstavlja naknadu koja je vezana za korišćenje godišnjeg odmora i ima za cilj da zaposlenom olakša troškove koje može imati tokom perioda odmora.

Iako se ova prava često pominju zajedno, reč je o dve različite naknade koje imaju različitu svrhu. Upravo način njihovog obračuna i isplate poslednjih godina predstavlja jedno od najčešćih pitanja u oblasti radnog prava i razlog je velikog broja sudskih sporova između zaposlenih i poslodavaca.

Šta propisuje Zakon o radu?

Pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok) i naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora uređeno je Zakonom o radu Republike Srbije.

Prema članu 118. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu ovih troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Zakon, međutim, ne propisuje jedinstven iznos toplog obroka i regresa koji važi za sve poslodavce, niti detaljno uređuje način njihovog obračuna. Umesto toga, ostavlja mogućnost da se ova pitanja bliže regulišu kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.

Upravo zbog toga se u praksi način ostvarivanja ovih prava može razlikovati od jednog poslodavca do drugog. Kod pojedinih poslodavaca iznosi toplog obroka i regresa iskazuju se kao posebne stavke na obračunskoj listi zarade, dok su u drugim slučajevima način obračuna i isplate uređeni internim aktima i drugim propisima koji se primenjuju na konkretnog poslodavca.

Važno je naglasiti da samo postojanje odredbe u Zakonu o radu ne znači automatski da svaki zaposleni ima osnov da zahteva dodatnu isplatu toplog obroka ili regresa.

Odgovor na to pitanje zavisi od više okolnosti, uključujući propise koji se primenjuju na konkretnog poslodavca, način obračuna zarade i aktuelnu sudsku praksu.

Ko ima pravo da potražuje topli obrok i regres?

Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje ko ima pravo da potražuje topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Mogućnost ostvarivanja ovih prava zavisi od više faktora, uključujući:

• propise koji se primenjuju na konkretnog poslodavca,
• način obračuna zarade,
• odredbe kolektivnog ugovora ili pravilnika o radu, kao i
• aktuelnu sudsku praksu.

Zbog toga je svaki slučaj potrebno analizirati pojedinačno.

Zaposleni u privatnom sektoru

Za zaposlene u privatnom sektoru pravo na topli obrok i regres uređuje se Zakonom o radu, ali i opštim aktima poslodavca i ugovorom o radu.

Da li postoji osnov za potraživanje zavisi od toga kako su ova prava regulisana i na koji način se obračunava zarada. U pojedinim slučajevima naknade mogu biti posebno iskazane, dok u drugim način njihovog obračuna proizlazi iz propisa i internih akata koji se primenjuju kod poslodavca.

Zaposleni u javnom sektoru

Pitanje prava zaposlenih u javnom sektoru bilo je predmet brojnih sudskih sporova i različitih sudskih odluka. Na njihov položaj, pored Zakona o radu, utiču i posebni propisi koji uređuju sistem plata u javnim službama i drugim državnim organima. Upravo zbog toga nije moguće dati univerzalan odgovor bez analize konkretne situacije i važeće sudske prakse.

Zaposleni u javnim preduzećima

Položaj zaposlenih u javnim preduzećima može se razlikovati u zavisnosti od propisa koji se na njih primenjuju, kao i od kolektivnog ugovora i drugih akata poslodavca. Prilikom procene da li postoji osnov za potraživanje potrebno je sagledati celokupan pravni okvir koji uređuje njihov radni odnos.

Bivši zaposleni

Činjenica da je radni odnos prestao ne znači nužno da zaposleni više ne može da ostvaruje određena prava iz perioda dok je bio zaposlen. Međutim, mogućnost podnošenja zahteva ili tužbe zavisi od konkretnih okolnosti slučaja, uključujući rokove zastarelosti potraživanja i druge relevantne činjenice.

Koji propis reguliše navedena prava zaposlenih u državnim organima i javnim službama?

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kao lex specialis u odnosu na Zakon o radu, uređuje način utvrđivanja plata, dodataka naknada i ostalih primanja:

• predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe, predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini, članova Vlade Republike Srbije, sudija Ustavnog suda, drugih izabranih lica i imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda;
• izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
• zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
• zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
• zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, izuzev zaposlenih u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, za koje će se primenjivati propisi kojima se uređuje utvrđivanje plata, dodataka, naknada i ostalih primanja pripadnika Vojske Srbije.

Kako se utvrđuju plate navedene kategorije zaposlenih?

Plata ove kategorije zaposlenih lica se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i dorpinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. 

Upravo je usled navedene odredbe došlo do mnogobrojnih sudskih postupaka u kojima zaposleni potražuju naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Kada postoji osnov za podnošenje tužbe?

Sama činjenica da zaposleni nije posebno video stavku „topli obrok“ ili „regres“ na obračunskom listiću ne znači automatski da postoji osnov za podnošenje tužbe.

Da li zaposleni može da zahteva isplatu ovih naknada zavisi od konkretnih okolnosti radnog odnosa, načina obračuna zarade i propisa koji se primenjuju na određenog poslodavca.

Osnov za pokretanje postupka može postojati kada se utvrdi da zaposlenom pripada određeno pravo iz radnog odnosa, ali da mu ono nije priznato, obračunato ili isplaćeno na način koji je u skladu sa važećim propisima.

U praksi se najčešće proveravaju sledeće okolnosti:

1. Kada naknade nisu pravilno uređene aktima poslodavca
2. Kada postoji razlika između ugovorenih prava i stvarne isplate
3. Kada način obračuna zarade nije jasan ili nije moguće utvrditi da li su naknade obuhvaćene
4. Kada postoji osnov u skladu sa aktuelnom sudskom praksom

Šta je potrebno proveriti pre pokretanja tužbe?

Pre nego što zaposleni odluči da pokrene sudski postupak, važno je prikupiti i analizirati relevantnu dokumentaciju, naročito:

• ugovor o radu i eventualne anekse ugovora;
• obračunske liste zarade;
• pravilnik o radu;
• kolektivni ugovor, ukoliko postoji;
• druga dokumenta koja mogu pokazati način obračuna i isplate zarade.

Tek nakon analize ovih podataka moguće je proceniti da li u konkretnom slučaju postoji osnov za podnošenje tužbe i kakve su mogućnosti za ostvarivanje potraživanja.

Kada zaposleni nema osnov za potraživanje?

Iako su topli obrok i regres prava koja su predviđena propisima iz oblasti radnog prava, to ne znači da svaki zaposleni automatski ima osnov za dodatno novčano potraživanje prema poslodavcu.

Osnov za potraživanje ne postoji u situacijama kada se utvrdi da su obaveze poslodavca već ispunjene ili kada prema konkretnim propisima i aktima koji uređuju radni odnos zaposlenom ne pripada dodatna isplata.

U praksi, osnov može izostati naročito u sledećim situacijama:

1. Kada su topli obrok i regres već pravilno obračunati i isplaćeni
2. Kada ne postoji pravni osnov koji bi potvrdio pravo zaposlenog
3. Kada je zahtev zasnovan samo na pretpostavci, bez analize dokumentacije
4. Kada je potraživanje zastarelo

Da li postoji rok za podnošenje tužbe?

Kod potraživanja iz radnog odnosa veoma je važno voditi računa o rokovima, jer protek vremena može uticati na mogućnost sudskog ostvarivanja prava.

Prema Zakonu o radu, sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

To znači da zaposleni koji smatra da mu određena naknada nije isplaćena ne bi trebalo da odlaže proveru svojih prava, jer se ne mogu neograničeno potraživati sva ranija dugovanja.

Na primer, ukoliko zaposleni smatra da mu određeni iznos nije isplaćen za određeni mesec, rok za ostvarivanje tog potraživanja počinje da se računa od trenutka kada je ta obaveza trebalo da bude ispunjena.

Da li su tužbeni zahtevi osnovani?

Pravo na naknadu troškova za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora je nezakonito uskraćeno kategoriji navedenih lica ukoliko su ta lica primala minimalnu zaradu.

Minimalna zarada je po Zakonu o radu pravo zaposlenog na standardni učinak i puno radno vreme odnosno radno vreme koje se izjednavačava sa punim radnim vremenom.

Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini koja je određena odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Prema Zakonu o radu, u minimalnoj ceni rada nije sadržana naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Imajući u vidu navedeno, zaposleni koji su primali minimalnu zaradu i pored toga im nije isplaćena naknada troškova za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, imaju pravo da sudskim putem potražuju navedene naknade za period od tri godine unazad, s obzirom na to da potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.

Visina navedenih naknada za period od 3 godine se kreće do 500.000,00 dinara.

Navedeno je potvrdio Vrhovni kasacioni sud u Presudi Rev2-1557/2019 od 13.02.2020. godine.

Zaposleni na kojim radnim mestima u praksi najčešće podnose tužbe?

Veliki broj sudskih sporova pokrenuli su zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama i to tetkice, spremačice, čistačice, kuvarice, domari i administrativni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme.

Prema obračunu veštaka ekonomsko finansijske struče, svi zaposleni koji su imali koeficijent do 8,62 imaju pravo da podnesu tužbu budući da su upravo ti zaposleni u prethdone tri godine bili na minimalnoj zaradi.

Zaključak

Pitanje prava na topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora nije moguće rešiti jednim univerzalnim odgovorom koji važi za sve zaposlene.

Ukoliko smatrate da vam topli obrok ili regres nisu pravilno obračunati ili isplaćeni, važno je da ne donosite zaključke samo na osnovu opštih informacija. Analiza vaše dokumentacije i okolnosti radnog odnosa može pokazati da li postoji osnov za ostvarivanje prava iz radnog odnosa.

Niste sigurni da li imate pravo na potraživanje toplog obroka i regresa?

Advokatska kancelarija Anđelković može analizirati vaš konkretan slučaj, pregledati relevantnu dokumentaciju i pružiti stručnu pravnu procenu mogućnosti za ostvarivanje vaših prava.

Kontaktirajte nas za pravni savet i proverite koje opcije imate na raspolaganju.

Podeli: