Smenski rad i pravo na uvećanu zaradu

Smenski rad je čest način organizacije rada u proizvodnji, trgovini, zdravstvu, obezbeđenju i drugim delatnostima u kojima se posao obavlja tokom većeg dela dana ili neprekidno.

Iako se u praksi često poistovećuju smenski, noćni i prekovremeni rad, reč je o različitim institutima. 

Razlika je naročito važna kod obračuna zarade, jer zaposleni koji radi u smenama može imati pravo na dodatno uvećanje zarade i onda kada to pravo neposredno ne proizlazi iz Zakona o radu.

Šta je smenski rad?

Prema Zakonu o radu, rad u smenama predstavlja organizaciju rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema unapred utvrđenom rasporedu.

Zaposlenim koji radi u smenama smatra se zaposleni koji u toku jednog meseca obavlja posao u različitim smenama najmanje jednu trećinu svog radnog vremena.

Tipičan primer predstavlja organizacija rada u prvoj, drugoj i trećoj smeni, ali konkretno vreme početka i završetka smena može biti drugačije određeno kod svakog poslodavca.

Kako se određuje raspored smena?

Raspored radnog vremena određuje poslodavac, ali je dužan da poštuje zakonska ograničenja.

Zaposleni se o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena, po pravilu, obaveštava najmanje pet dana unapred. 

Samo izuzetno, kada nastupe nepredviđene okolnosti i potrebe posla, promena može biti izvršena u kraćem roku, uz obaveštavanje zaposlenog najmanje 48 časova unapred.

Poslodavac je istovremeno dužan da obezbedi propisani dnevni i nedeljni odmor između smena.

Smenski rad nije isto što i noćni rad

Noćnim radom smatra se rad između 22 časa i 6 časova narednog dana.

Zaposleni zato može raditi u smenama, a da uopšte ne obavlja noćni rad. 

Sa druge strane, zaposleni može raditi noću, a da se ne smatra zaposlenim koji radi u smenama u smislu zakonske definicije.

Ova razlika je naročito značajna zbog prava na uvećanu zaradu.

Da li smenski rad mora biti dodatno plaćen?

Prema važećem Zakonu o radu, smenski rad sam po sebi više nije zakonski osnov koji svakom zaposlenom automatski daje pravo na uvećanje zarade od najmanje 26%.

Međutim, pravo na uvećanu zaradu za smenski rad može biti predviđeno:

• kolektivnim ugovorom;
• pravilnikom o radu ili drugim opštim aktom poslodavca;
• ugovorom o radu;
• drugim aktom kojim su uređena prava zaposlenih i način obračuna zarade.

Upravo na ovom mestu u praksi često nastaje problem.

Poslodavci neretko nisu potpuno upoznati sa tim koja prava zaposlenima moraju da obezbede po zakonu, a koja mogu dobrovoljno da ugovore kao povoljnija prava.

Ako poslodavac zaposlenom ugovorom ili svojim aktom prizna pravo koje je povoljnije od zakonskog minimuma, takvo pravo postaje deo radnopravnog odnosa i poslodavac je dužan da ga poštuje.

Primer iz naše prakse

U jednom postupku zastupali smo više zaposlenih koji su duži vremenski period radili u smenama.

Poslodavac je njihovim ugovorima o radu predvideo posebno uvećanje zarade za smenski rad. Pri tome, poslodavac očigledno nije imao u vidu da Zakon o radu više ne propisuje obavezu da se smenski rad kao takav dodatno plaća.

Drugim rečima, poslodavac je zaposlenima priznao pravo koje po samom Zakonu nije morao da im prizna.

Međutim, trenutkom kada je takvo pravo uneseno u ugovore o radu, ono je postalo obavezujuće.

Poslodavac zato više nije mogao da se poziva na činjenicu da Zakon ne propisuje obavezni dodatak za smenski rad, već je bio dužan da zaposlenima isplaćuje ono što im je sam ugovorom priznao.

Kako odgovarajuće uvećanje zarade nije bilo obračunavano i isplaćivano, nastala su potraživanja zaposlenih za razliku zarade.

Za svakog zaposlenog bilo je potrebno uporediti ugovor o radu, evidencije radnog vremena, raspored smena i mesečne obračunske listiće i utvrditi kolika razlika zarade nije isplaćena.

Zašto je ovo važno poslodavcima?

Radno pravo nije samo pitanje poštovanja zakonskog minimuma.

Poslodavac svojim ugovorima, pravilnicima i drugim aktima može sam sebi stvoriti obaveze koje mu Zakon nije nametnuo.

Zbog toga je važno da poslodavac pre donošenja pravilnika, modela ugovora o radu ili sistema obračuna zarada jasno zna:

• koje pravo zaposlenom mora da obezbedi;
• koje pravo može, ali nije dužan da obezbedi;
• kakve pravne i finansijske posledice nastaju ako zaposlenom ugovori povoljnije pravo;
• da li se obračun zarade u praksi podudara sa onim što je propisano ugovorima i internim aktima.

Upravo zbog toga stručna podrška advokata koji se bavi radnim pravom nije značajna tek kada nastane spor. 

Pravilno postavljeni ugovori o radu, pravilnici i sistem obračuna zarada mogu sprečiti da poslodavac godinama stvara obavezu za koju nije ni znao da postoji.

Zašto je ovo važno zaposlenima?

Zaposleni, sa druge strane, ne bi trebalo da svoja prava proveravaju isključivo čitanjem Zakona o radu.

Ugovor o radu ili akt poslodavca može mu priznati više prava nego što garantuje sam Zakon.

Zbog toga je korisno uporediti:

1. ugovor o radu i njegove anekse;
2. kolektivni ugovor i pravilnik o radu, ako postoje;
3. obračunske listiće zarade;
4. evidencije radnog vremena i smena.

Ukoliko je zaposlenom ugovoreno određeno uvećanje zarade, a ono se ne pojavljuje u obračunu, može postojati pravo na isplatu razlike zarade za prethodni period.

Šta je sa noćnim radom?

Kod noćnog rada pravilo je drugačije.

Zakon o radu neposredno propisuje pravo zaposlenog na uvećanu zaradu za rad noću od najmanje 26% od osnovice, osim ako je noćni rad već vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade.

Zbog toga je kod obračuna zarade potrebno pravilno razlikovati smenski, noćni i prekovremeni rad i proveriti svaki osnov posebno.

Zaključak

Smenski rad sam po sebi danas ne znači automatsko pravo na dodatak od 26% na zaradu.

Ipak, ako je poslodavac ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili drugim aktom zaposlenom priznao dodatak za smenski rad, takvo pravo mora biti poštovano i isplaćeno.

Za poslodavce je zato važno da jasno razlikuju prava koja su obavezni da obezbede od prava koja mogu dodatno ugovoriti, jer jednom priznato povoljnije pravo može postati njihova trajna obaveza.

Za zaposlene je podjednako važno da ne proveravaju samo šta piše u Zakonu, već i šta piše u njihovom ugovoru o radu, i da to uporede sa obračunima zarade koje stvarno primaju.

Autor teksta

Biljana Anđelković

Advokat

Biljana Anđelković je advokat i osnivač u advokatskoj kancelariji Anđelković, sa sedištem u Novom Sadu. Član Advokatske komore Vojvodine postala je 2015. godine, a pre osnivanja svoje kancelarije, sticala je iskustvo u dve ugledne advokatske kancelarije. Tokom svoje karijere, specijalizovala se za radno pravo, gde je radila na nizu složenih predmeta i pružala pravnu pomoć raznovrsnim klijentima, uključujući i brojne kompanije. Autor je priručnika za poslodavce i zaposlene, što dodatno ističe njen doprinos ovoj oblasti. Pored toga, Biljana ima značajno iskustvo u ugovornom pravu, sa fokusom na nekretnine, kao i u zastupanju klijenata u parničnim postupcima. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kao prvi student u generaciji sa izuzetno visokim prosekom. Master studije završila je sa najvišom ocenom, odbranivši tezu na temu “Kaznena politika za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.” Tokom studija bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i aktivno je učestvovala u pravnim klinikama. Takođe, završila je više specijalizovanih obuka iz različitih oblasti prava, uključujući osnovnu obuku za posrednike. Poseduje sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta I prestupništva mladih, kao i krivičnopravne zaštite maloletnih lica. U 2024. godini, Biljana je upisala doktorske studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sa ciljem daljeg unapređenja znanja u oblastima kojima se profesionalno bavi. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija, a već tokom prve godine bila je autor dva naučna rada: „Neobrazloženost kao osnov za pobijanje rešenja o otkazu ugovora o radu“ i „Odgovornost poslodavca za povredu na radu“, na temama u kojima poseduje značajno praktično iskustvo stečeno kroz vođenje brojnih sudskih postupaka. Pored srpskog jezika, Biljana govori i engleski jezik.

Podeli: