Ugovor o privremenim i povremenim poslovima – Prava, radni staž, trajanje i primer

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima jedan je od najčešćih oblika angažovanja fizičkih lica van radnog odnosa. 

Koristi se kada poslodavac ima potrebu za obavljanjem posla koji je po svojoj prirodi privremen ili povremen i ne traje duže od zakonom dozvoljenog perioda.

Iako je ovaj ugovor znatno fleksibilniji od ugovora o radu, njegova primena nije neograničena. 

Zakon precizno određuje ko može biti angažovan, koliko dugo mogu trajati poslovi i koje obaveze poslodavac ima prema angažovanom licu.

Šta je ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima predstavlja oblik rada van radnog odnosa. To znači da njegovim zaključenjem lice ne postaje zaposleni kod poslodavca u smislu Zakona o radu.

Ovaj ugovor namenjen je poslovima koji su po svojoj prirodi ograničenog trajanja. 

Tipični primeri mogu biti privremeno povećanje potrebe za određenim pomoćnim poslovima, inventarisanje robe, sezonske aktivnosti, kratkotrajni administrativni poslovi ili drugi poslovi za kojima ne postoji trajna potreba tokom cele godine.

Koji zakon uređuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima prvenstveno uređuje Zakon o radu, u okviru odredaba o radu van radnog odnosa.

Pored Zakona o radu, za ovu vrstu angažovanja značajni su i propisi kojima se uređuju:

• penzijsko i invalidsko osiguranje;
• zdravstveno osiguranje;
• doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
• porez na dohodak građana;
• Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja;
• bezbednost i zdravlje na radu.

Ko može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Poslodavac može neposredno zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa:

1. nezaposlenim licem;
2. zaposlenim koji radi sa nepunim radnim vremenom, najviše do punog radnog vremena;
3. korisnikom starosne penzije.

Zakon posebno omogućava poslodavcu da privremene i povremene poslove obavlja i lice koje je član omladinske ili studentske zadruge, u skladu sa propisima o zadrugama.

Koliko može da traje ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Zakon propisuje da se ugovor može zaključiti za poslove koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

To znači da se ne radi o 120 kalendarskih dana, već o danima u kojima se posao stvarno obavlja.

Takođe, nije dovoljno zaključiti nekoliko uzastopnih ugovora i svakom od njih odrediti novo trajanje. Ako se radi o istom konkretnom poslu, novi ugovor ne „resetuje“ zakonsko ograničenje od 120 radnih dana.

Šta ugovor o privremenim i povremenim poslovima mora da sadrži?

Zakon o radu izričito propisuje da ugovor mora biti zaključen u pisanom obliku.

Za razliku od ugovora o radu, Zakon ne propisuje detaljnu listu svih obaveznih elemenata ovog ugovora.

Ipak, pravilno sastavljen ugovor bi trebalo najmanje da precizno uređuje:

• podatke o poslodavcu;
• podatke o angažovanom licu;
• tačan naziv i opis poslova;
• razlog zbog kojeg su poslovi privremeni ili povremeni;
• period angažovanja;
• planirani broj odnosno način određivanja radnih dana;
• mesto obavljanja poslova;
• način organizovanja rada;
• iznos i način obračuna naknade;
• rok i način isplate;
• naknadu eventualnih troškova;
• prava i obaveze u vezi sa sredstvima za rad;
• obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• način prestanka ugovora;
• odgovornost za štetu;
• čuvanje poslovne tajne i poverljivih podataka, kada je potrebno;
• zaštitu intelektualne svojine, kada priroda posla to zahteva.

Da li se po ovom ugovoru ostvaruje radni staž?

Da, pod zakonom propisanim uslovima.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da se u staž osiguranja računa vreme koje osiguranik provede obavljajući privremene i povremene poslove za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Koja prava ima lice angažovano ugovorom o privremenim i povremenim poslovima?

Pošto se ne zasniva radni odnos, angažovano lice nema automatski sva prava koja Zakon o radu daje zaposlenima.

Osnovno pravo je pravo na ugovorenu novčanu naknadu za obavljeni posao.

Lice takođe ima pravo na bezbedne i zdrave uslove rada. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu izričito pruža zaštitu i licima angažovanim van radnog odnosa.

U zavisnosti od statusa osiguranja, lice može ostvarivati i prava iz sistema obaveznog socijalnog osiguranja.

Sa druge strane, po samom Zakonu o radu ono nema automatsko pravo na:

• godišnji odmor;
• plaćeno odsustvo;
• naknadu zarade za vreme bolovanja kao zaposleni;
• otpremninu;
• zakonski otkazni rok koji pripada zaposlenom;
• druga prava koja su Zakonom o radu vezana za postojanje radnog odnosa.

Ugovorne strane određena dodatna prava mogu posebno ugovoriti, pod uslovom da nisu protivna prinudnim propisima.

Koje su obaveze poslodavca?

Poslodavac mora pre svega da zaključi pisani ugovor sa licem koje ispunjava zakonske uslove za ovu vrstu angažovanja.

U praksi njegove osnovne obaveze obuhvataju:

• zaključivanje odgovarajućeg pisanog ugovora;
• prijavu angažovanog lica na obavezno socijalno osiguranje kada je propisana;
• obračun i plaćanje poreza i odgovarajućih doprinosa;
• isplatu ugovorene naknade;
• vođenje potrebnih evidencija;
• poštovanje ograničenja od 120 radnih dana;
• sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu;
• obuku za bezbedan i zdrav rad kada je potrebna;
• obezbeđivanje odgovarajuće opreme i sredstava zaštite kada priroda posla to zahteva.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o radu – Koja je razlika?

Osnovna razlika je u tome što se ugovorom o radu zasniva radni odnos, dok se ugovorom o privremenim i povremenim poslovima radni odnos ne zasniva.

Zaposleni po ugovoru o radu ima čitav skup zakonskih prava: 

• zaradu, 
• godišnji odmor, 
• odmore u toku rada, 
• plaćeno odsustvo, 
• bolovanje uz naknadu zarade pod propisanim uslovima, 
• zaštitu od nezakonitog otkaza i druga prava. 

Kod privremenih i povremenih poslova prava angažovanog lica znatno više zavise od samog ugovora.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima namenjen je isključivo poslovima čija priroda opravdava ograničeno angažovanje do 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Razlika između ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o delu

Oba ugovora predstavljaju rad odnosno angažovanje van radnog odnosa, ali imaju različitu namenu.

Kod privremenih i povremenih poslova ključni kriterijum je ograničeno trajanje posla.

Kod ugovora o delu Zakon o radu zahteva da se radi o poslu van delatnosti poslodavca, čiji predmet predstavlja samostalna izrada ili opravka određene stvari odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Kada poslodavac ne sme da koristi ovaj ugovor?

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima nije dozvoljena univerzalna zamena za zaposlenje.

Problem naročito postoji kada:

• posao po svojoj prirodi traje duže od 120 radnih dana tokom kalendarske godine;
• postoji stalna i kontinuirana potreba poslodavca za istim poslovima;
• isto lice sukcesivno dobija ugovore za isti posao samo da bi se formalno održao status rada van radnog odnosa;
• naziv posla se menja, ali se stvarni sadržaj rada ne menja;
• lice koje se neposredno angažuje ne pripada jednoj od kategorija iz člana 197. Zakona o radu;
• ugovor služi za prikrivanje odnosa koji prema stvarnim okolnostima ima karakteristike redovnog zaposlenja.

Sudska praksa pokazuje da se kod dugotrajnog angažovanja ne posmatra samo naziv ugovora već i stvarna priroda poslova i odnos između stranaka.

Ipak, prekoračenje 120 dana ne znači samo po sebi da se ugovor automatski pretvara u ugovor o radu na neodređeno vreme. Pravne posledice zavise od konkretnih činjenica, načina angažovanja i eventualnog sudskog postupka.

Kako izgleda primer ugovora o privremenim i povremenim poslovima?

Jednostavan primer zakonite situacije mogao bi da izgleda ovako: 

Privredno društvo zbog sezonski povećanog obima isporuka ima potrebu da tokom juna, jula i avgusta angažuje dodatno lice za pakovanje i evidenciju robe. 

Ugovorom se određuje da će lice obavljati navedene poslove najviše 60 radnih dana, od 1. juna do 31. avgusta, u poslovnim prostorijama poslodavca. 

Ugovara se naknada po radnom danu ili mesečna naknada prema broju dana angažovanja, rok isplate, način evidencije rada, sredstva za rad, bezbednosne mere i mogućnost ranijeg prestanka ugovora. 

Takav ugovor odgovara svrsi privremenih i povremenih poslova samo ako povećana potreba zaista ima privremeni karakter.

Koje elemente mora da sadrži?

Minimum koji Zakon izričito zahteva jeste pisani oblik, ali ozbiljan ugovor mora dovoljno precizno urediti odnos stranaka da ne postoji dilema:

• ko obavlja posao;
• za koga se posao obavlja;
• šta se tačno radi;
• zašto je posao privremen ili povremen;
• koliko angažovanje traje;
• koliko i na koji način se plaća;
• gde i pod kojim uslovima se radi;
• kako ugovor može prestati;
• koje dodatne obaveze imaju ugovorne strane.

Neodređene formulacije poput „obavlja druge poslove po nalogu poslodavca“ posebno su problematične kod ove vrste ugovora ako iz njih nije moguće utvrditi stvarnu prirodu i ograničeno trajanje posla.

Zašto gotovi šabloni sa interneta često nisu dovoljni?

Problem sa univerzalnim šablonima nije njihova forma već to što ne mogu da utvrde da li određeni posao uopšte ispunjava uslove za ovakav oblik angažovanja.

Najveći pravni rizik često nije pogrešna formulacija neke ugovorne odredbe, već izbor pogrešne vrste ugovora. Zbog toga pravilno sastavljanje ugovora počinje analizom konkretnog posla, a ne popunjavanjem praznih polja u obrascu.

Kada je preporučljivo angažovati advokata?

Pravna provera je posebno preporučljiva kada poslodavac planira:

• angažovanje istog lica tokom dužeg perioda;
• zaključivanje više uzastopnih ugovora;
• angažovanje većeg broja lica po ovom osnovu;
• privremeno angažovanje na poslovima koji postoje i u sistematizaciji;
• angažovanje na poslovima sa povećanim rizikom;
• složeniji sistem naknade ili bonusa;
• zaštitu poverljivih podataka i poslovnih informacija;
• prenos autorskih ili drugih prava intelektualne svojine;
• angažovanje stranog državljanina.

Kod dugotrajnog ili ponavljanog angažovanja posebno je važno prethodno proceniti da li se posao još uvek pravno može smatrati privremenim ili povremenim.

Najčešća pitanja

1. Da li se po ovom ugovoru računa radni staž?

Da. Ako se po osnovu angažovanja plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, period se pod zakonom propisanim uslovima računa u staž osiguranja. To ipak ne znači da je lice bilo u radnom odnosu.

2. Koliko može da traje ugovor o privremenim i povremenim poslovima?

Poslovi se mogu obavljati najviše 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini za konkretan posao koji ispunjava uslove iz člana 197. Zakona o radu.

3. Da li se plaćaju doprinosi?

Da. Poslodavac obračunava i plaća porez i odgovarajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje prema statusu angažovanog lica i važećim poreskim propisima.

4. Da li imam pravo na godišnji odmor?

Ne po samom Zakonu o radu.

Godišnji odmor predstavlja pravo zaposlenog iz radnog odnosa, a ugovorom o privremenim i povremenim poslovima radni odnos se ne zasniva. Ugovorom se mogu urediti periodi u kojima se posao neće obavljati, ali to pravno nije isto što i zakonsko pravo zaposlenog na godišnji odmor.

5. Da li imam pravo na bolovanje?

Lice angažovano po ovom ugovoru može imati status zdravstveno osiguranog lica, ali nema automatski pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja kakvu ima zaposleni u radnom odnosu. Zdravstveno osiguranje i pravo na plaćeno odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad nisu ista stvar.

6. Da li poslodavac može više puta da produžava ugovor?

Može zaključiti više ugovora, ali time ne može zaobići ograničenje koje se odnosi na konkretan privremeni ili povremeni posao. Ako se svaki put obavljaju isti poslovi, novi ugovor ne stvara novih 120 radnih dana. Ako se radi o stvarno različitom poslu koji takođe ispunjava uslove za privremene ili povremene poslove, situacija može biti drugačija.

7. Da li mogu istovremeno da budem zaposlen kod drugog poslodavca?

Ako kod drugog poslodavca radite nepuno radno vreme, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može se neposredno zaključiti do ukupnog punog radnog vremena.

8. Da li nezaposleno lice može zaključiti ovaj ugovor?

Da. Nezaposleno lice je jedna od kategorija sa kojima Zakon o radu izričito dopušta zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Zaključak

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima omogućava poslodavcu fleksibilno angažovanje lica kada postoji stvarna, vremenski ograničena potreba za određenim poslovima. 

Njegova osnovna karakteristika jeste da predstavlja rad van radnog odnosa. 

Zakonitost ovog ugovora zato se ne procenjuje samo prema njegovom nazivu i tekstu, već prvenstveno prema tome koje poslove lice stvarno obavlja, koliko dugo ih obavlja i da li je potreba poslodavca za tim poslovima zaista privremena ili povremena.

Ako niste sigurni da li konkretan posao ispunjava uslove za angažovanje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, pre zaključenja ugovora preporučljivo je proveriti pravnu prirodu posla, trajanje angažovanja i status lica koje se angažuje.

Advokatska kancelarija Anđelković pruža pravnu podršku poslodavcima i zaposlenima u pitanjima radnog prava, uključujući ugovore o radu i druge oblike radnog angažovanja.

Podeli: