Podnošenje zahteva Republičkom geodetskom zavodu (Katastru) za uknjiženje nepokretnosti je od novembra 2023. godine moguće jedino putem e-šaltera, a pristup e-šalteru imaju samo za to specijalizovani subjekti – advokati, javni beležnici, geodetski biro.

Kako se podnosi zahtev Katastru?

Obaveznost dostave zahteva kroz e-šalter prvi put je uvedena u Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture još 2018. godine. Tada je, članom 18. pomenutog zakona predviđeno da se podnesci, dokazi i akta u postupku upisa u katastar nepokretnosti dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, kroz e-šalter. Međutim, isključiva primena ove odredbe u praksi sačekala je 2023. godinu do kada je bilo moguće zahtev podneti kako fizičkoj formi na šalteru nadležne jedinice RGZ-a, tako i putem e-šaltera. Od novembra 2023. godine podnošenje zahteva moguće je isključivo putem e-šaltera.

Podnošenje zahteva putem e-šaltera sa sobom donosi brojne benefite. Uvođenjem specijalizovanih subjekata u ovaj postupak, pozicija stranke značajno je olakšana. Stranka je lišena najtežeg dela posla koji se ogleda u čekanju redova, prikupljanju dokumentacije, a izbegavaju se i „fali ti jedan papir“ situacije, budući da je stranci na raspolaganju profesionalna asistencija, sva neophodna objašnjenja i pomoć u prikupljanju sve relevantne dokumentacije.

Šta je potrebno od dokumentacije za podnošenje zahteva RGZ-u putem e-šaltera?

Obavezna dokumentacija za podnošenje svakog zahteva putem e-šaltera je punomoćje, kojim se ovlašćuje specijalizovani korisnik e-šaltera da u ime stranke RGZ-u podnese zahtev, skenirana lična karta podnosioca i dokument kojim se dokazuje osnov za podnošenje zahteva (npr. kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, akt kojim se uspostavlja službenost…).

Pored obavezne dokumentacije, u zavisnosti od toga koja promena se konkretnim zahtevom traži, nekada postoji potreba dostavljanja i dodatne dokumentacije, a o čemu specijalizovani korisnik e-šaltera stranci daje sve neophodne informacije.

Nakon prikupljanja sve neophodne dokumentacije, korisnik e-šaltera potpisuje svu dokumentaciju svojim elektronskim potpisom, čime garantuje njenu autentičnost, te ovako elektronski potpisanu dokumentaciju, u elektronskom obliku dostavlja nadležnosj službi RGZ-a.

Služba za katastar nepokretnosti o elektronski podnetim zahtevima za provođenje promene u katastru nepokretnosti odlučuje hronološki, prema vremenu podnošenja zahteva. Vreme obrade svakog zahteva u mnogome zavisi od obima posla nadležne službe (nadležne službe za katastar nepokretnosti u manjim opštinama najčešće o zahtevima rešavaju brže od onih u većim opštinama).

Upis prava svojine na nepokretnosti

Upis prava svojine na nepokretnosti se javlja kao najčešći osnov za podnošenja zahteva Katastru.

Pre nego što su javni beležnici počeli da dostavljaju Katastru zahteve za promenu imaoca prava na nekoj nepokretnosti (akt kojim se stiče pravo svojine), ta obaveza je bila na strankama, koje u velikom broju slučajeva nisu podnosile te zahteve i novi vlasnik ne bi bio upisan.

Takođe, kako se veliki broj stanova prometuje još u izgradnji, dok zgrada nema upotrebnu dozvolu i dok nije upisana u Katastar, javni beležnici u tom slučaju neće podneti zahtev Katastru za promenu imaoca prava, već o tome treba da se brine novi vlasnik kada zgrada bude upisana u Katastar.

Imajući u vidu navedene slučajeve, danas imamo situaciju da na velikom broju nepokretnosti nisu upisani stvarni vlasnici, zbog čega dolazi do potrebe za angažovanjem advokata kako bi u ime stranke podneo zahtev Katastru za promenu imaoca prava na nepokretnosti.

S obzirom da se stranci pruža stručna pomoć, stranka unapred zna šta je od dokumentacije potrebno i ne dolazi u rizik da joj zahtev bude odbačen ili odbijen, što uveliko olakšava rad i nadležne službe za katastar nepokretnosti, pa se danas dosta brže rešava o podnetim zahtevima nego što je slučaj bio ranije.

Pozovite nas

Podeli: