Bolovanje – prava i obaveze zaposlenog

Bolovanje, odnosno privremena sprečenost za rad, zaposlenom omogućava da opravdano odsustvuje sa rada kada zbog zakonom propisanih razloga nije sposoban da radi. Za vreme privremene sprečenosti za rad zaposleni, pod propisanim uslovima, ima pravo i na naknadu zarade.

Pravila o bolovanju nisu sadržana samo u Zakonu o radu. Zakon o radu uređuje pre svega prava i obaveze iz radnog odnosa, uključujući naknadu zarade za prvih 30 dana i pravila o otkazu, dok Zakon o zdravstvenom osiguranju uređuje razloge privremene sprečenosti za rad, postupak njenog utvrđivanja, nadležnost izabranog lekara i lekarskih komisija, kao i ostvarivanje naknade na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Od 2026. godine značajan deo postupka dodatno je uređen kroz sistem e-Bolovanje – Poslodavac, kojim se potvrde, doznake i druga dokumentacija razmenjuju elektronskim putem.

Bolovanje zaposlenog – šta podrazumeva privremena sprečenost za rad?

Privremena sprečenost za rad postoji kada je zaposleni, iz razloga predviđenih Zakonom o zdravstvenom osiguranju, privremeno sprečen da obavlja svoj posao.

Najčešći osnov je bolest ili povreda van rada, ali Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa i druge slučajeve, među kojima su: profesionalna bolest ili povreda na radu; bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće; određene mere izolacije; nega bolesnog ili povređenog člana uže porodice; dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva; određeni slučajevi pratnje bolesnog osiguranog lica.

Razlog zbog kojeg je nastupila privremena sprečenost za rad veoma je važan jer od njega mogu zavisiti visina naknade zarade, izvor sredstava iz kojih se naknada obezbeđuje i druga prava zaposlenog. Zakon o zdravstvenom osiguranju posebno razlikuje bolest i povredu van rada od povrede na radu i profesionalne bolesti.

Koja prava ima zaposleni tokom bolovanja?

Zaposleni kome je uredno utvrđena privremena sprečenost za rad ima pre svega pravo da odsustvuje sa rada tokom perioda za koji je sprečenost utvrđena.

Za vreme bolovanja zaposlenom, pod uslovima propisanim zakonom, pripada naknada zarade. Njena visina nije ista u svim slučajevima i zavisi od razloga privremene sprečenosti za rad.

Da li zaposleni može dobiti otkaz dok je na bolovanju?

Član 183 Zakona o radu izričito propisuje da se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja ne smatra opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu. To, međutim, ne znači da zaposleni ne može dobiti otkaz dok je na bolovanju. Bolovanje ne predstavlja apsolutnu zaštitu od svakog mogućeg prestanka radnog odnosa. Ako postoji drugi zakonom dozvoljen razlog za otkaz koji nije sama privremena sprečenost za rad, činjenica da zaposleni koristi bolovanje sama po sebi ne sprečava sprovođenje odgovarajućeg postupka. Za razliku od običnog bolovanja, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta postoji posebna zakonska zaštita od otkaza.

Posebno se razlikuje zakonito korišćenje bolovanja od zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, koja je Zakonom o radu predviđena kao mogući osnov za otkaz zbog nepoštovanja radne discipline.

Koje su obaveze zaposlenog tokom bolovanja?

Zaposleni je dužan da pravo na bolovanje ostvaruje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i da se pridržava postupka pred izabranim lekarom i, kada je to potrebno, lekarskom komisijom. To podrazumeva i obavezu da se zaposleni odazove propisanim pregledima i postupa u skladu sa pravilima koja se odnose na ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja.

Od 2026. godine promenjen je način dostavljanja dokumentacije poslodavcu. Za zaposlene obuhvaćene novim sistemom više se ne primenjuje ranija obaveza iz člana 103 Zakona o radu da zaposleni lično dostavi papirnu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Elektronska potvrda i izveštaj koje izdaje izabrani lekar automatski se dostavljaju, odnosno čine dostupnim poslodavcu kroz sistem e-Bolovanje. Istovremeno je prestala primena ranijeg otkaznog razloga zasnovanog upravo na nedostavljanju te potvrde.

Koliko traje bolovanje?

Ne postoji opšte pravilo prema kojem bolovanje može trajati najviše 30 dana.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, privremena sprečenost za rad može trajati do otklanjanja uzroka sprečenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti ili povrede.

Izabrani lekar u redovnim slučajevima utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana. Za određene kategorije osiguranika može je utvrditi do 60 dana, uključujući, između ostalog, osiguranike obolele od malignih bolesti, zaposlene kod kojih je sprečenost povezana sa održavanjem trudnoće, osiguranike sa invaliditetom i određene slučajeve neposredno izvršene hirurške intervencije. Za dalje trajanje bolovanja odlučuje prvostepena lekarska komisija.

Kolika je naknada zarade za vreme bolovanja?

Visina naknade zavisi prvenstveno od razloga privremene sprečenosti za rad.

Prema članu 115 Zakona o radu, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada zaposleni ima pravo na najmanje 65% prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad, uz zakonsku zaštitu minimalne zarade.

Ako je privremena sprečenost za rad posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada za taj period iznosi 100% odgovarajućeg osnova.

Za naknade koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja Zakon o zdravstvenom osiguranju takođe, kao polazno pravilo za zaposlenog, koristi prosečnu zaradu ostvarenu u 12 meseci koji prethode mesecu nastupanja privremene sprečenosti za rad, uz posebna pravila za situacije u kojima zarada nije ostvarivana tokom svih 12 meseci.

Ko isplaćuje naknadu za vreme bolovanja?

Potrebno je razlikovati ko obezbeđuje sredstva od toga preko koga zaposleni faktički prima naknadu.

Opšte pravilo iz Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste da za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad sredstva obezbeđuje poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Međutim, postoje važni izuzeci.

Na primer, kod zaposlenog koji je privremeno sprečen za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac obezbeđuje naknadu iz svojih sredstava od prvog dana i za sve vreme trajanja radnog odnosa.

Šta se dešava ako zaposleni zloupotrebi bolovanje?

Zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad predstavlja pitanje koje se mora razlikovati od zakonitog korišćenja otvorenog bolovanja.

Zakon o radu predviđa zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad kao mogući osnov za otkaz zbog nepoštovanja radne discipline. Postojanje zloupotrebe, međutim, mora biti utvrđeno u konkretnom slučaju i uz poštovanje propisanog postupka.

Istovremeno, Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa situacije u kojima osiguraniku ne pripada naknada zarade. Među njima su, između ostalog, namerno prouzrokovanje privremene sprečenosti za rad, namerno sprečavanje ozdravljenja, neopravdano neodazivanje nadležnom lekaru ili komisiji, obavljanje privredne ili druge aktivnosti kojom se ostvaruju prihodi tokom bolovanja i određena druga ponašanja propisana zakonom. Ako se takve okolnosti naknadno utvrde, mogu nastati i posledice u pogledu već isplaćene naknade.

Nije, međutim, svako ponašanje zaposlenog van radnog mesta automatski dokaz zloupotrebe. Potrebno je utvrditi konkretne činjenice i njihov značaj u odnosu na utvrđenu privremenu sprečenost za rad.

Takođe treba razlikovati zloupotrebu bolovanja od neopravdanog izostanka sa rada. Ako privremena sprečenost za rad uopšte nije utvrđena ili evidentirana, može se raditi o drugom radnopravnom pitanju, a ne o zloupotrebi već priznatog prava na bolovanje.

Šta se menja uvođenjem e-Bolovanja za zaposlene?

Od 1. januara 2026. godine elektronskim putem se, kod poslodavaca na koje se sistem primenjuje, razmenjuju potvrde i izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad. Izabrani lekar elektronski evidentira privremenu sprečenost, a potvrda i izveštaj automatski se dostavljaju, odnosno postaju dostupni poslodavcu.

Za zaposlenog to prvenstveno znači:

• prestanak potrebe da lično nosi papirnu potvrdu i doznake poslodavcu u slučajevima obuhvaćenim sistemom;
• elektronsko evidentiranje početka, trajanja i zaključenja privremene sprečenosti za rad;
• elektronsku razmenu dokumentacije između zdravstvenog sistema, poslodavca i RFZO;
• jednostavnije sprovođenje postupka obračuna i ostvarivanja naknade zarade.

Od 1. aprila 2026. poslodavci kroz sistem elektronski podnose i zahteve RFZO za obračun ili refundaciju naknade zarade, kao i određene prigovore i zahteve za ponovno ocenjivanje privremene sprečenosti za rad.

Posebno je značajna zaštita zdravstvenih podataka zaposlenog. Podatak o dijagnozi odnosno bolesti ne čini se poslodavcu dostupnim po automatizmu, već, prema Zakonu, isključivo na zahtev osiguranika, uz zakonom predviđene mere zaštite podataka.

Kada je potrebno potražiti pravnu pomoć?

Opšta pravila o bolovanju često nisu dovoljna kada već postoji spor između zaposlenog i poslodavca.

Pravna analiza konkretne situacije posebno je značajna kada postoji:

• spor oko visine ili isplate naknade zarade;
• sumnja da je otkaz povezan sa korišćenjem bolovanja;
• problem sa evidentiranjem ili zaključivanjem privremene sprečenosti za rad;
• postupak u kojem poslodavac tvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na bolovanje;
• neopravdano evidentiran izostanak sa rada;
• spor u vezi sa povredom na radu ili profesionalnom bolešću;
• druga povreda prava zaposlenog tokom privremene sprečenosti za rad.

U takvim slučajevima potrebno je pregledati ugovor o radu, akte poslodavca, podatke iz sistema e-Bolovanje, medicinsku i drugu relevantnu dokumentaciju, kao i konkretan razlog eventualnog prestanka radnog odnosa.

Advokatska kancelarija Anđelković pruža pravnu pomoć zaposlenima i poslodavcima u vezi sa bolovanjem, naknadom zarade, otkazom ugovora o radu i drugim pitanjima iz radnog prava. Nakon analize dokumentacije i konkretnih okolnosti moguće je utvrditi raspoložive pravne mehanizme i način zaštite prava.

Podeli: