Otvaranje firme u Srbiji podrazumeva niz pravnih, poreskih i organizacionih odluka koje mogu imati presudan uticaj na dugoročan uspeh poslovanja. 

Srbija je poslednjih godina prepoznata kao atraktivna destinacija za osnivanje privrednih subjekata, naročito u oblasti IT sektora, uslužnih i proizvodnih delatnosti. 

Takav trend rezultat je relativno niskih troškova poslovanja, povoljnog poreskog okvira i dostupne radne snage. 

Srbija se često opisuje kao „mid-shore“ jurisdikcija – nije ni klasična „offshore“ zona, ali ni deo Evropske unije sa visokim poreskim stopama i izraženim fiskalnim opterećenjima.

Otvaranje firme je moguće u različitim pravnim formama, zbog čega je neophodno sagledati sve relevantne aspekte kako bi se izabrala struktura koja odgovara ciljevima osnivača i planiranom modelu poslovanja. 

U Srbiji je najčešći izbor DOO ili preduzetnička radnja. Razlike između ova dva oblika imaju ozbiljne pravne i poreske posledice, naročito za strane osnivače i IT delatnosti. 

U nastavku objašnjavamo koji oblik ima smisla u kojoj situaciji i na šta morate paziti pre registracije.

Ko može biti osnivač firme?

Firmu u Srbiji može osnovati svako fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, bez obzira na državljanstvo. 

Propisi Republike Srbije ne prave razliku između domaćih i stranih osnivača, niti predviđaju posebne uslove ili ograničenja u zavisnosti od zemlje porekla. I osnivač i zakonski zastupnik (direktor) društva mogu biti strani državljani, u različitim kombinacijama. 

Svako privredno društvo registrovano u Republici Srbiji smatra se domaćim pravnim licem, nezavisno od vlasničke strukture.

U praksi su česte situacije u kojima su i osnivač i direktor strani državljani (na primer državljani SAD, Kine ili Nemačke), kao i modeli u kojima je osnivač strani, a direktor domaći državljanin. 

Ovakva struktura se često bira kada osnivač ne planira fizičko prisustvo u Srbiji, pa se za direktora imenuje lice koje može efikasnije obavljati svakodnevne poslove i zastupati društvo pred domaćim institucijama. 

Prilikom otvaranja firme postoji visok stepen slobode u pogledu izbora uloga, pri čemu treba imati u vidu da pojedini statusi mogu povlačiti obavezu pribavljanja dozvole za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, odnosno pribavljanje elektronskog sertifikata. 

Pravovremeno planiranje ovih pitanja značajno olakšava kasnije poslovanje.

Zahvaljujući ovakvom pravnom okviru, otvaranje firme u Srbiji predstavlja dostupnu i atraktivnu opciju za širok krug domaćih i stranih investitora. 

Poslednjih godina primetan je kontinuirani rast stranih ulaganja, kao i povećan broj novoosnovanih privrednih društava i preduzetnika.

Lično prisustvo osnivača prilikom osnivanja firme nije neophodno. Postupak se sprovodi elektronskim putem, putem punomoćnika ovlašćenog za sprovođenje registracione procedure.

Otvaranje firme: Vrste privrednih subjekata u Srbiji

Izbor pravne forme predstavlja jednu od najvažnijih odluka prilikom osnivanja firme, jer neposredno utiče na odgovornost osnivača, poreski tretman, troškove poslovanja i mogućnosti daljeg razvoja. 

Zakon o privrednim društvima prepoznaje četiri osnovne forme privrednih društava:

1. Ortačko društvo (OD) čine dva ili više ortaka koji solidarno i neograničeno odgovaraju za obaveze društva. Svi ortaci imaju pravo zastupanja, a novi ortaci mogu pristupiti i nakon osnivanja, uz preuzimanje postojećih prava i obaveza.
2. Komanditno društvo (KD) ima najmanje jedno lice (komplementara), koje neograničeno odgovara za obaveze društva i upravlja poslovanjem, i jednog ili više „komanditora“, čija je odgovornost ograničena na visinu uloga. Ovo bi se moglo nazvati hibridnim rešenjem između OD i DOO.
3. Akcionarsko društvo (AD) je forma namenjena većim poslovnim sistemima i investicionim poduhvatima. Akcionari ne odgovaraju lično za obaveze društva, a zakonom je propisan minimalni osnivački kapital od 3.000.000 RSD.
4. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) predstavlja najčešći oblik poslovanja u Srbiji. Članovi ne odgovaraju lično za obaveze društva, minimalni kapital iznosi 100 RSD, a upravljačka struktura je fleksibilna, kako prilikom osnivanja, tako i tokom poslovanja.

Preduzetnička radnja, nema status privrednog društva. Ovaj oblik je naročito pogodan kada postoji samo jedan nosilac poslovanja i kada je cilj jednostavnija, brža i troškovno efikasnija registracija. 

Registracijom ne nastaje novo lice, već je fizičko lice (preduzetnik) nosilac poslovanja i odgovara svojom ličnom imovinom, neograničeno. Najveći stepen fleksibilnosti, najmanji troškovi registracije i vođenja poslovanja. Najzastupljeniji oblik poslovanja, pored DOO.

Društvo s ograničenom odgovornosti (DOO)

Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću započinje izradom i overom (ili elektronskim potpisivanjem) osnivačkog akta, koji ima formu odluke ukoliko postoji jedan osnivač, odnosno ugovora ako društvo osnivaju dva ili više lica. 

Osnivački akt mora da sadrži sve zakonom propisane elemente, zbog čega je njegova pravilna izrada od posebnog značaja, kako bi se izbegli formalni nedostaci i eventualno odbacivanje registracione prijave.

DOO može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica, domaćih ili stranih. Minimalni osnivački kapital iznosi 100 RSD. Visina kapitala unosi se u osnivački akt i registracionu prijavu, dok se njegova uplata može izvršiti najkasnije u roku od pet godina od dana donošenja osnivačkog akta.

U zavisnosti od organizacione strukture, DOO može biti jednodomno ili dvodomno: 

• Jednodomni model podrazumeva skupštinu i jednog ili više direktora, pri čemu u jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini član. 
• Dvodomni model, pored navedenih organa, uključuje i nadzorni odbor.

Za razliku od preduzetničke radnje, DOO mora imati poslovno ime. Naziv društva mora biti jedinstven i jasno razlikovan od naziva drugih privrednih subjekata registrovanih u Agenciji za privredne registre, u meri koja isključuje mogućnost zablude o identitetu. 

Generički izrazi ne smatraju se dovoljnim razlikovanjem, a upotreba određenih reči, poput naziva države ili teritorijalnih jedinica, podleže zakonskim ograničenjima (potrebna saglasnost državnih organa).

Članovi DOO imaju udele u društvu i, po pravilu, ne odgovaraju lično za njegove obaveze, osim do visine vrednosti svojih uloga. Izuzeci od ovog načela predviđeni su u slučajevima probijanja pravne ličnosti i u određenim postupcima prinudnog prestanka društva, kada odgovornost članova može biti značajno proširena.

Postupak osnivanja privrednih društava danas se sprovodi isključivo elektronskim putem, putem portala Agencije za privredne registre.

Preduzetnička radnja (PR)

Jedna od osnovnih prednosti osnivanja preduzetničke radnje jeste pojednostavljena procedura i minimalna potrebna dokumentacija.

Za razliku od privrednih društava, ne sačinjava se osnivački akt, već su za registraciju dovoljni lični dokument osnivača i pravilno popunjena registraciona prijava. 

Takođe, ne postoji obaveza uplate osnivačkog kapitala, što ovaj oblik poslovanja čini jednostavnim i finansijski manje zahtevnim.

Preduzetnik ne posluje pod posebnim nazivom firme u klasičnom smislu. Puno poslovno ime preduzetnika sastoji se od imena i prezimena, opisa delatnosti i mesta sedišta. 

Ključna razlika u odnosu na DOO ogleda se u odgovornosti: preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom, uključujući i privatnu.

Sa poreskog aspekta, preduzetnik ima mogućnost izbora sistema oporezivanja. Moguće je opredeljenje za paušalno oporezivanje ili za vođenje poslovnih knjiga. Oba modela imaju svoje prednosti i ograničenja, zbog čega je od posebnog značaja prethodna analiza planiranog poslovanja, očekivanih prihoda i dugoročnih ciljeva.

Dodatna specifičnost preduzetničke radnje jeste mogućnost registracije bez istovremenog prijavljivanja početka obavljanja delatnosti. 

U tom slučaju, radnja je formalno registrovana, ali ne posluje, a porezi i doprinosi ne dospevaju na plaćanje sve dok se početak obavljanja delatnosti ne prijavi naknadno. 

Takođe, moguće je registrovati privremenu obustavu delatnosti, za koje vreme poreske obaveze takođe miruju, što je posebno pogodno za sezonska poslovanja.

Otvaranje firme na daljinu: Da li je moguće osnovati firmu u Srbiji bez prisustva osnivača?

Otvaranje firme u Srbiji moguće je i u situacijama kada se osnivač ne nalazi u zemlji. I društvo sa ograničenom odgovornošću i preduzetnička radnja mogu se osnovati bez fizičkog prisustva osnivača. 

U praksi, osnivanje preduzetničke radnje na daljinu je znatno jednostavnije, dok osnivanje DOO zahteva dodatne formalnosti.

Kada se DOO osniva iz inostranstva, osnivač je dužan da potpiše i overi osnivački akt u stranoj državi, uz sprovođenje odgovarajuće međunarodne legalizacije, u zavisnosti od zemlje porekla dokumenta. 

Preporučuje se da se overa izvrši u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije, ukoliko je to moguće, čime se izbegava obaveza dodatnog prevođenja i međunarodne overe. 

Ukoliko se overa vrši pred stranim organom, dokumentacija se naknadno dostavlja u Srbiju i prevodi na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača.

Alternativno, DOO se može osnovati i putem punomoćnika u Srbiji, najčešće advokata, koji osnivački akt potpisuje i overava pred domaćim javnim beležnikom. 

U tom slučaju, neophodno je da osnivač prethodno overi posebno punomoćje kojim se ovlašćuje punomoćnik da preduzme sve radnje u postupku osnivanja, kao i da u ime osnivača usvoji Osnivački akt.

Pre same registracije, neophodno je doneti niz ključnih poslovnih i pravnih odluka, među kojima su naročito:

• izbor pravne forme
• definisanje organizacione strukture
• izbor poslovnog imena i sedišta
• određivanje pretežne delatnosti
• imenovanje direktora
• odluka o visini osnivačkog kapitala i poreskog modela
• izbor banke i pružaoca usluga računovodstva
• izrada osnivačkog akta i njegova overa

Registracionu prijavu podnosi lice ovlašćeno punomoćjem, elektronski ili lično u prostorijama APR. Nakon podnošenja uredne prijave, odluka o registraciji se u praksi donosi u roku od tri do pet radnih dana.

Naknada za registraciju preduzetničke radnje iznosi 2.500,00 RSD kada se prijava podnosi u papirnoj formi.

Naknada za elektronsku registraciju privrednog društva iznosi 8.000,00 RSD.

Koraci nakon osnivanja firme

1.Elektronski potpis direktora

Jedna od važnih obaveza nakon osnivanja društva jeste pribavljanje kvalifikovanog elektronskog potpisa za direktora. 

Elektronski potpis predstavlja osnovni alat u savremenom poslovanju, jer omogućava preduzimanje brojnih pravnih i administrativnih radnji u elektronskom obliku, kao i izvršavanje obaveza prema državnim organima. 

Pojedine prijave, podnesci i finansijski izveštaji mogu se podnositi isključivo elektronskim putem, što kvalifikovani elektronski potpis čini neophodnim.

U praksi, direktor često daje ovlašćenje računovođi da, uz korišćenje elektronskog potpisa, podnosi prijave i izveštaje u ime društva.

Kvalifikovani elektronski potpis pribavlja se od ovlašćenih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u Republici Srbiji, uz podnošenje zahteva i plaćanje propisane naknade. Sertifikat se po pravilu izdaje u roku od nekoliko dana, pri čemu se preuzimanje vrši isključivo lično.

2.Prijava stvarnih vlasnika

Jedna od osnovnih obaveza nakon osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću jeste registracija stvarnih vlasnika u roku od 15 dana od dana osnivanja, u skladu sa propisima koji uređuju Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika koju vodi Agencija za privredne registre. 

Ova obaveza se može sprovesti tek nakon pribavljanja elektronskog potpisa.

Neispunjavanje obaveze registracije stvarnih vlasnika povlači značajne pravne posledice, uključujući prekršajnu odgovornost, kao i mogućnost krivičnih sankcija u zakonom predviđenim slučajevima.

3. Otvaranje poslovnog računa u banci

Nakon donošenja rešenja o registraciji, pribavljanja elektrosnkog potpisa, kao i registracije stvarnih vlasnika, neophodno je otvoriti tekući račun u banci po izboru. 

Račun u banci može otvoriti lično zakonski zastupnik, dok je otvaranje računa putem punomoćnika u poslednjim godinama značajno otežano, odnosno praktično onemogućeno.

Dokumentacija potrebna za otvaranje računa zavisi od interne politike konkretne banke, ali se u praksi najčešće zahteva:

• rešenje APR o registraciji društva
• identifikacioni dokument direktora, odnosno zakonskog zastupnika
• overeni potpisi ovlašćenih lica (OP obrazac), karton deponovanih potpisa

Ukoliko je osnivač pravno lice, banke po pravilu zahtevaju dodatnu dokumentaciju. To najčešće uključuje izvod iz registra iz kojeg se vidi vlasnička i upravljačka struktura, podatke o članovima i direktorima, kao i dokumenta za identifikaciju krajnjeg stvarnog vlasnika. 

Uobičajeno se zahteva i dostavljanje overenih identifikacionih isprava osnivača, najčešće pasoša.

Ogranak stranog privrednog društva

Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Srbiji. 

Ogranak stranog privrednog društva ima pretežnu delatnost koja se obavezno registruje, a može istovremeno obavljati sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene odlukom o obrazovanju ogranka. Ogranak stranog privrednog društva nema svojstvo pravnog lica, ali u poreskom smislu ima status rezidenta.

Šta je i kada se koristi virtuelna adresa?

Svako privredno društvo i svaka preduzetnička radnja moraju imati registrovano sedište. U praksi se radi o delatnostima koje ne zahtevaju zakup posebnog poslovnog prostora ili kancelarije (na primer konsultantske, IT ili edukativne usluge, odnosno delatnosti koje ne zahtevaju fiskalnu kasu). 

U takvim slučajevima, sve češće se koristi rešenje tzv. virtuelne kancelarije.

Virtuelne kancelarije izdaju u zakup specijalizovane uslužne firme koje, uz naknadu, omogućavaju registrovanje sedišta na svojoj adresi. Pored same adrese, ove usluge mogu obuhvatati prijem pošte i službenih pismena, kao i osnovnu administrativnu podršku. 

Ovakav model omogućava da se uz relativno niske troškove obezbedi uredno registrovano sedište i pouzdano mesto za prijem zvanične korespondencije, bez potrebe za fizičkim poslovnim prostorom.

Otvaranje firme za strance – Da li strani državljani mogu osnovati firmu u Srbiji?

Pravni režim u Republici Srbiji omogućava stranim državljanima da budu osnivači i direktori privrednih društava, kao i nosioci preduzetničke radnje, bez ograničenja u pogledu državljanstva ili mesta boravka u trenutku registracije. 

Firma registrovana u Srbiji smatra se domaćim pravnim licem bez obzira na strukturu vlasništva.

Osnivanje firme treba jasno razlikovati od prava na boravak i rad. 

Registracija društva ili preduzetničke radnje sama po sebi ne daje pravo boravka niti pravo na rad u Srbiji. 

Ukoliko strani državljanin namerava da boravi u Srbiji ili da aktivno obavlja poslove u okviru firme (kao direktor, preduzetnik ili zaposleni), neophodno je regulisati privremeni boravak i odgovarajuću radnu dozvolu, najčešće po osnovu samozapošljavanja ili zapošljavanja.

U praksi, otvaranje firme predstavlja jedan od najčešćih pravnih osnova za dobijanje privremenog boravka i jedinstvene dozvole za boravak i rad. 

U tom postupku nadležni organi posebno ocenjuju stvarnu poslovnu nameru, planiranu delatnost i kvalifikacije stranog državljanina, zbog čega se redovno zahteva dokumentacija kojom se dokazuje stručna osposobljenost i povezanost podnosioca zahteva sa registrovanom delatnošću.

Posebnu pažnju kod stranih osnivača zahteva i faza nakon registracije, naročito otvaranje bankovnog računa i postupci usklađivanja sa propisima o sprečavanju pranja novca. 

Banke po pravilu sprovode detaljne provere vlasničke strukture, izvora sredstava i poslovnog modela, što postupak može učiniti znatno složenijim u odnosu na domaće osnivače.

Zbog istovremenog preplitanja statusnih, imigracionih, poreskih i bankarskih pitanja, osnivanje firme od strane stranih državljana zahteva unapred definisanu strukturu i precizno pravno planiranje, kako bi se obezbedilo da registracija, boravak, rad i kasnije poslovanje budu međusobno usklađeni i održivi.

Otvaranje firme u Srbiji: Savet advokata za kraj

Otvaranje firme u Srbiji predstavlja relativno brz i dostupan postupak, ali pogrešne odluke donete na samom početku mogu imati dugoročne pravne, poreske i finansijske posledice. 

Izbor pravne forme, strukture društva, poreskog modela i načina upravljanja ne treba posmatrati kao tehničko pitanje, već kao stratešku odluku koja direktno utiče na bezbednost i održivost poslovanja.

U praksi se najčešće greške prave upravo zbog pokušaja da se postupak pojednostavi ili ubrza bez sagledavanja šire slike. Ono što je u startu jeftinije i brže, često se kasnije pokazuje kao skuplje i komplikovanije rešenje.

Zbog toga se preporučuje da se pre registracije firme izvrši detaljna pravna analiza planiranog poslovanja. 

Pravovremeni savet advokata omogućava da se struktura postavi ispravno od samog početka i da se izbegnu problemi koji se kasnije teško ili skupo ispravljaju.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: