Prekovremeni rad i noćni rad – Šta kaže zakon? 

Noćni i prekovremeni rad predstavljaju specifične institute radnog prava koji imaju poseban značaj u zaštiti zaposlenih, jer se odnose na rad van uobičajenog radnog vremena i zahtevaju posebna pravila, nadoknade i ograničenja. 

U praksi poslodavci često ne isplaćuju uvećanu zaradu za ovakav rad, zbog čega zaposleni sve češće pokreću sudske sporove radi zaštite svojih prava. 

U ovom tekstu ćemo ukazati šta se smatra prekovremenim i noćnim radom i kako zaposleni mogu ostvariti svoja prava.

Šta podrazumeva prekovremeni rad?

Ustav Republike Srbije u članu 60 propisuje da svako ima pravo na ograničeno radno vreme. To pravo zaposlenima se ne može uskratiti niti se oni tog prava mogu odreći. 

Zakonom o radu predviđeni su izuzeci od ovog pravila. Odredba člana 53 Zakona o radu predviđa da je zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca u slučaju:

• više sile
• iznenadno povećanje obima posla i 
• kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Koliko može da traje prekovremeni rad?

Prekovremeni rad je vremenski ograničen zakonom i ne može da traje duže od osam sati nedeljno.

Dnevno radno vreme, u slučaju kada se prekovremeno radi, ne može da traje duže od 12 sati. 

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. U suprotnom je predviđena prekršajna odgovornost poslodavca za koju se izriče novčana kazna.

Kako puno radno vreme traje 40 sati nedeljno, svaki rad preko tog okvira u najvećem broju slučajeva predstavlja prekovremeni rad. Ipak, od ovog pravila postoje izuzeci – u situacijama kada je izvršena preraspodela radnog vremena ili kada se rad obavlja u smenama, pa se tada rad duži od 40 sati nedeljno ne smatra automatski prekovremenim.

Zabrana prekovremenog rada za određene kategorije zaposlenih

U cilju zaštite pojedinih kategorija radnika Zakonom o radu je zabranjen prekovremeni rad kada je u pitanju:

• zaposleni, kome bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša zdravstveno stanje,
• maloletno zaposleno lice,
• zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa,
• jedan od  roditelja deteta do treće godine života, osim ako se pismeno ne izjasni da želi da radi,
• samohrani roditelj koji ima dete do sedme godine života ili dete koje je težak invalid, osim ako se pismeno ne izjasni da želi da radi,
• zaposleni koji rade na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme (poslovi sa povećanim rizikom-teški, naporni, za zdravlje štetni poslovi), ako zakonom nije drugačije određeno.

Naknada za prekovremeni rad

Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu – najmanje 26% od osnovice.

Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi

U zdravstvenim ustanovama (domovima zdravlja, bolnicama), prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, može da se uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih ne može da obezbedi kontinuirano pružanje zdravstvene zaštite.

Za vreme trajanja dežurstva, zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi.

Dežurstvo može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Ukoliko se dežurstvo uvodi noću, počinje posle druge smene, a završava se početkom rada prve smene.

Zdravstveni radnik kojem je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno dežurstvo, ima pravo na uvećanu platu za dežurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom.

Kako je regulisan noćni rad (noćne smene) zakonom?

Noćnim radom, u smislu Zakona o radu, smatra se rad koji se obavlja od 22.00 časa do 06.00 časova narednog dana.

Kao uslov za uvođenje noćnog rada predviđena je dužnost poslodavca da zatraži mišljenje sindikata o merama koje treba preduzeti radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rade noću. 

Takav rad se smatra radom pod posebnim uslovima, odnosno taj rad se smatra težim od rada koji se vrši u toku dana, a poslodavac je dužan da preduzme posebne mere bezbednosti rada i zaštite zdravlja zaposlenih.

Naknada za noćni rad

Zaposleni koji rade noću imaju pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. 

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Da li se uvećanja za prekovremeni i noćni rad sabiraju?

Da. Ako se istovremeno ispune uslovi za uvećanje zarade po osnovu noćnog i prekovremenog rada, uvećanja se ne posmatraju kao jedno pravo, već se primenjuje pravilo o zbiru procenata za istovremeno ostvarene osnove.

Zakon o radu za oba osnova propisuje najmanje 26% od osnovice, pod uslovima koje zakon predviđa.

Zabrana noćnog rada za određene kategorije zaposlenih

Pojedine kategorije radnika uživaju zaštitu od rada noću: 

• Ako zaposleni radi noću najmanje tri sata svakog radnog dana, ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje i ukoliko bi takav rad, prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, doveo do pogoršavanja zdravstvenog stanja zaposlenog, tada je poslodavac dužan da tom zaposlenom omogući obavljanje poslova u toku dana. U suprotnom poslodavac će se kazniti za prekršaj novčanom kaznom.
• Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim:
  • ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti,
  • kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene,

Poslodavac je dužan da u ovom slučaju obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

• Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa,
• Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost,
• Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Šta pokazuje sudska praksa kod prekovremenog rada?

Zakonsko pravilo samo po sebi ne rešava svaku situaciju u kojoj zaposleni tvrdi da je radio prekovremeno. U sudskim sporovima često je ključno kako je rad bio organizovan, da li je poslodavac znao za duže ostajanje na radu i kojim dokazima se može utvrditi broj ostvarenih sati.

Da li je neophodan pisani nalog za prekovremeni rad?

Nije nužno da zaposleni ima pisani nalog poslodavca da bi ostvario pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad.

Na primer, u odluci Rev2 1359/2024 od 21. januara 2026. godine, Vrhovni sud je razmatrao slučaj zaposlene koja je redovno ostajala duže na poslu, iako poslodavac nije izdao pisani nalog niti doneo pisanu odluku o uvođenju prekovremenog rada. Sud je ocenio da pisani zahtev ili odluka poslodavca nisu sami po sebi uslov za isplatu uvećane zarade. Da li je konkretan rad imao karakter prekovremenog rada procenjuje se prema okolnostima konkretnog slučaja, uključujući prirodu delatnosti, organizaciju rada i posao koji je zaposleni obavljao.

Koji dokazi mogu biti važni?

U istom predmetu Vrhovni sud je prihvatio evidenciju poslodavca o logovanju zaposlenih kao relevantan dokaz o broju ostvarenih sati, uz ocenu drugih dokaza, uključujući iskaze svedoka. U konkretnom slučaju broj prekovremenih sati utvrđivan je i putem veštačenja ekonomsko-finansijske struke.

Zato u eventualnom sporu mogu biti značajni različiti podaci koji pokazuju kada je zaposleni stvarno radio, na primer:

• evidencija radnog vremena;
• evidencija ulaska i izlaska ili logovanja;
• rasporedi rada;
• elektronska komunikacija i drugi poslovni zapisi;
• iskazi kolega i drugih svedoka;
• obračuni zarade;
• dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi obim obavljenog posla.

Važno je sačuvati dokaze koji pokazuju ne samo da je zaposleni bio prisutan na poslu, već i da je u tom periodu stvarno radio.

Šta ako je postojao višak sati, ali je poslodavac koristio preraspodelu?

Ovo pitanje je posebno važno jer rad duži od 40 časova u jednoj nedelji ne znači automatski da je svaki takav sat prekovremeni rad.

U odluci Rev2 2206/2025 od 1. aprila 2026. godine, Vrhovni sud je razmatrao slučaj u kojem je poslodavac donosio odluke o preraspodeli radnog vremena. Zaposleni je ostvario veći broj sati rada, ali je deo tih sati koristio kroz slobodne sate na osnovu preraspodele. Sud je prihvatio da zaposlenom pripada uvećana zarada za preostale sate koji nisu iskorišćeni kroz takvu preraspodelu.

Ovaj primer pokazuje zašto se u svakom konkretnom slučaju mora proveriti na koji način je radno vreme bilo organizovano, a ne samo sabrati sve sate preko 40 časova nedeljno.

Sudski postupak u slučaju prekovremenog rada 

Poslodavac je dužan da isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad zaposlenom ukoliko je zaposleni radio duže od propisanog radnog vremena na zahtev poslodavca i da je duže ostajanje na poslu redovan način rada kod poslodavca u određenom periodu. 

Zaposleni koji pred sudom traži isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada mora da dokaže:

• da je radio duže od zakonom utvrđenog radnog vremena na zahtev poslodavca, dakle nije po svojoj odluci i volji radio prekovremeno,
• da to duže ostajanje na radu ima karakter prekovremenog rada,
• da odredi visinu novčanog iznosa koji mu duguje poslodavac na ime uvećane zarade za prekovremeni rad.

U situaciji kada ne postoje pisani dokazi, kao npr. evidencija o broju sati provedenih na radu, sud će ceniti iskaze tužioca (zaposlenog) i svedoka i na osnovu toga utvrditi postojanje prekovremenog rada.

Isto tako, na isti način zaposleni je dužan da dokaže i činjenice u vezi noćnog rada.

Što se tiče utvrđivanja visine novčanog iznosa koji poslodavac duguje zaposlenom na ime uvećane zarade za prekovremeni rad odnosno za noćni rad, tužilac u tužbi treba da predloži veštačenje veštaka ekonomsko finansijske struke koji će precizirati iznos pripadajuće uvećane zarade. Da bi veštak mogao izraditi nalaz i mišljenje potrebno je da mu se odredi tačan zadatak veštačenja, što će uspešno formulisati advokat za radno pravo.

Koliki su troškovi sudskog postupka za isplatu prekovremenog rada i noćnog rada?

Svaki postupak je praćen troškovima koji se odnose na sudske takse, predujme za veštačenje i troškove advokata. 

Međutim, kako bi naši klijenti imali minimalne troškove postupka, nudimo mogućnost zaključenja Sporazuma o nagradi i naknadi troškova za rad advokata, na koji način se omogućuje da klijent isplati naknadu za advokatske usluge tek po okončanju postupka, odnosno po naplati dosuđenog iznosa naknade štete u dogovorenom procentu. 

Na ovaj način, instrumenti pravne zaštite su dostupni svim građanima bez obzira na njihovo imovno stanje.

Autor teksta

Biljana Anđelković

Advokat

Biljana Anđelković je advokat i osnivač u advokatskoj kancelariji Anđelković, sa sedištem u Novom Sadu. Član Advokatske komore Vojvodine postala je 2015. godine, a pre osnivanja svoje kancelarije, sticala je iskustvo u dve ugledne advokatske kancelarije. Tokom svoje karijere, specijalizovala se za radno pravo, gde je radila na nizu složenih predmeta i pružala pravnu pomoć raznovrsnim klijentima, uključujući i brojne kompanije. Autor je priručnika za poslodavce i zaposlene, što dodatno ističe njen doprinos ovoj oblasti. Pored toga, Biljana ima značajno iskustvo u ugovornom pravu, sa fokusom na nekretnine, kao i u zastupanju klijenata u parničnim postupcima. Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kao prvi student u generaciji sa izuzetno visokim prosekom. Master studije završila je sa najvišom ocenom, odbranivši tezu na temu “Kaznena politika za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.” Tokom studija bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i aktivno je učestvovala u pravnim klinikama. Takođe, završila je više specijalizovanih obuka iz različitih oblasti prava, uključujući osnovnu obuku za posrednike. Poseduje sertifikat o stečenim posebnim znanjima iz oblasti prava deteta I prestupništva mladih, kao i krivičnopravne zaštite maloletnih lica. U 2024. godini, Biljana je upisala doktorske studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sa ciljem daljeg unapređenja znanja u oblastima kojima se profesionalno bavi. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija, a već tokom prve godine bila je autor dva naučna rada: „Neobrazloženost kao osnov za pobijanje rešenja o otkazu ugovora o radu“ i „Odgovornost poslodavca za povredu na radu“, na temama u kojima poseduje značajno praktično iskustvo stečeno kroz vođenje brojnih sudskih postupaka. Pored srpskog jezika, Biljana govori i engleski jezik.

Podeli: