Brisanje držaoca i državnine iz katastra – Rok do 1. maja 2028. godine 

Do 1. maja 2028. godine, Republički geodetski zavod (RGZ) će po službenoj dužnosti izvršiti brisanje svojstva držaoca i državine sa svih nepokretnosti kod kojih nije upisano pravo svojine. 

To ne znači da država automatski postaje vlasnik vaše nepokretnosti, ali znači da morate rešiti status prava svojine.

Brisanje držaoca i državnine iz katastra je utvrđeno članom 58. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koja odredba ima za cilj da se katastarske evidencije usklade sa stvarnim stanjem i zakonitim osnovima svojine.

Ko je držalac u katastru?

Držalac je lice koje je u katastru upisano kao faktički korisnik nepokretnosti, ali bez dokaza o pravu svojine. 

Najčešće se radi o kupcima koji nikada nisu sproveli upis, naslednicima koji nisu završili ostavinski postupak, ili licima koja koriste zemljište ili objekat dugi niz godina bez pravnog osnova.

Razlika između držanja i prava svojine ogleda se u tome što držanje predstavlja samo faktičko stanje – neko stvar koristi kao da je vlasnik – dok pravo svojine predstavlja stvarno pravo koje se stiče na osnovu ugovora, sudske odluke, nasleđivanja ili održaja, i postaje punovažno tek upisom u katastar.

Kako proveriti da li ste upisani kao držalac?

Svi podaci o nepokretnostima dostupni su na portalu Republičkog geodetskog zavoda: https://katastar.rgz.gov.rs.

Ukoliko se u rubrici „Nosioci prava“ nalazi oznaka držalac, a ne vlasnik, znači da pravo svojine nije upisano i da je potrebno pokrenuti postupak upisa.

Kako podneti zahtev za upis prava svojine?

Postupak upisa pokreće se podnošenjem zahteva za upis prava svojine nadležnoj službi za katastar nepokretnosti.

Šta ako lice nema dokument o pravnom osnovu svojine?

Ako lice nema ugovor, sudsku odluku ili drugi dokaz o pravnom osnovu, može pokrenuti parnični postupak radi utvrđivanja prava svojine po osnovu održaja.

U tom slučaju, tužilac mora dokazati da je nepokretnost držao savesno i neprekidno u svojstvu vlasnika najmanje 20 godina. Ako sud utvrdi da su ispunjeni uslovi za održaj, donosi presudu kojom se priznaje pravo svojine, a na osnovu te presude vrši se upis u katastar.

Da li brisanje držaoca znači gubitak nepokretnosti?

Jedna od najčešćih nedoumica građana koji su u katastru upisani kao držaoci jeste da li brisanje svojstva držaoca automatski znači da će izgubiti svoju nepokretnost.

Odgovor je – ne. Samo brisanje držaoca iz katastra ne znači da država ili neko drugo lice postaje vlasnik nepokretnosti.

Međutim, brisanje ovog podatka može ukazivati na to da status nepokretnosti nije u potpunosti uređen i da je potrebno preduzeti odgovarajuće pravne korake radi zaštite svojih prava.

Problem nastaje zato što se lice koje je upisano kao držalac ne smatra isto što i vlasnik. Dok vlasnik ima upisano pravo svojine, držalac je lice koje faktički drži i koristi nepokretnost, ali nema upisano pravo svojine u katastru.

Ukoliko se status ne reši, mogu nastati praktični problemi, naročito kod:

• prodaje nepokretnosti;
• pokretanja ostavinskog postupka;
• upisa prava naslednika;
• zasnivanja hipoteke;
• dokazivanja prava pred državnim organima ili drugim licima.

Zbog toga je važno da lica koja su upisana kao držaoci blagovremeno provere na osnovu čega koriste nepokretnost i da li postoji pravni osnov za upis prava svojine.

Cilj postupka nije samo da se izbegne eventualno brisanje podatka o držaocu, već da se nepokretnost pravilno uknjiži i da stvarno stanje odgovara stanju u katastru nepokretnosti.

Kako držalac postaje vlasnik?

Da bi lice koje je upisano kao držalac postalo vlasnik nepokretnosti, potrebno je da postoji pravni osnov za sticanje prava svojine i da se to pravo upiše u katastar nepokretnosti.

Način rešavanja statusa zavisi od toga kako je lice steklo nepokretnost i koju dokumentaciju poseduje.

Najčešći načini na koje držalac može urediti svoj status su:

1. Upis prava svojine na osnovu isprave
2. Upis prava svojine na osnovu nasledstva
3. Sticanje svojine održajem
4. Sudski postupak

Koliko traje postupak rešavanja statusa držaoca?

Trajanje postupka zavisi od toga na koji način se rešava status upisanog držaoca i da li postoji odgovarajuća dokumentacija za upis prava svojine.

U jednostavnijim situacijama, kada postoji odgovarajuća isprava za upis (na primer ugovor ili pravnosnažno rešenje o nasleđivanju), postupak može biti završen nakon podnošenja urednog zahteva i sprovođenja postupka pred nadležnim organom.

Međutim, ukoliko postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nedostaju dokumenti ili je potrebno prethodno utvrditi pravo svojine u sudskom postupku, rešavanje statusa može trajati znatno duže.

Razlika između držanja i prava korišćenja

Važno je razlikovati držanje od prava korišćenja.

Držanje je faktička vlast nad stvarima bez pravnog osnova, dok pravo korišćenja ima pravnu osnovu – ono je postojalo u socijalističkom periodu i odnosilo se na korišćenje državne imovine, posebno građevinskog zemljišta, po odobrenju državnih organa.

Nosilac prava korišćenja može danas izvršiti konverziju prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, uz plaćanje naknade (osim u slučajevima kada je zakonom predviđeno oslobađanje). 

Na taj način se može ostvariti punopravno vlasništvo nad zemljištem ili objektom koji se koristi.

Zaključak

Rok do 1. maja 2028. godine predstavlja krajnji termin da svi držaoci urede svoj vlasnički status. Ako se do tog datuma ne pribavi dokaz o pravu svojine i ne sprovede upis, držalac i državina biće izbrisani iz katastra po službenoj dužnosti.

Lica koja nemaju dokument o pravnom osnovu mogu blagovremeno pokrenuti sudski postupak radi utvrđenja prava svojine po osnovu održaja, dok se nosioci prava korišćenja mogu odlučiti za postupak konverzije u svojinu.

Preporuka je da se status nepokretnosti proveri već sada i, ukoliko je potrebno, pokrenu odgovarajući postupci kako bi se izbegle pravne posledice brisanja.

Na kraju, ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije.

Podeli: