Pobijanje dužnikovih pravnih radnji (Paulijanska tužba)

Obligacioni odnosi, po pravilu, proizvode dejstvo između tačno određenih strana – poverioca i dužnika. 

Ipak, u određenim situacijama pravni poredak pruža zaštitu poveriocu i prema trećim licima, kada dužnik svojim postupanjem umanji ili onemogući mogućnost namirenja dospelog potraživanja.

Jedan od najvažnijih instrumenata takve zaštite jeste pobijanje dužnikovih pravnih radnji (actio Pauliana), uređeno Zakonom o obligacionim odnosima. 

Reč je o mehanizmu kojim poverilac može zahtevati da određena pravna radnja njegovog dužnika bude oglašena bez dejstva prema njemu, ukoliko je tom radnjom dužnik oštetio poverioca.  

Šta podrazumeva pobijanje dužnikovih pravnih radnji (actio pauliana)?

Suština ovog instituta je jednostavna: ako dužnik preduzme pravnu radnju usled koje više nema dovoljno sredstava da ispuni dospelu obavezu prema poveriocu, poverilac može tu radnju pobijati tužbom.

Cilj nije da se ta pravna radnja poništi u celosti, niti da prestane da postoji prema svima. 

Naprotiv, ako sud usvoji tužbeni zahtev, pobijana radnja gubi pravno dejstvo samo prema poveriocu koji je tužbu podneo, i to samo do iznosa potrebnog za namirenje njegovog potraživanja. 

Drugim rečima, poveriocu se omogućava da se namiri iz imovine koja je pobijanom radnjom izmaknuta iz dužnikove imovinske sfere.  

Zakonski uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, pravo na pobijanje ima svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, bez obzira na to kada je nastalo. 

Da bi Paulijanska tužba bila osnovana, potrebno je da budu ispunjeni određeni zakonski uslovi.  

1. Poverilac mora imati dospelo potraživanje

Prvi uslov jeste da poverilac ima potraživanje koje je dospelo za isplatu. Nije odlučno da li je to potraživanje nastalo pre ili posle pobijane pravne radnje, već da je u trenutku zaštite reč o dospelom potraživanju podobnom za ostvarenje.  

2. Dužnik mora preduzeti pravnu radnju

Predmet pobijanja može biti svaka pravna radnja dužnika koja ima imovinskopravne posledice. To ne mora biti samo klasičan ugovor o prodaji, poklonu ili prenosu prava. 

Zakonom je predviđeno da se kao pravna radnja u ovom smislu smatra i propuštanje, ako je usled tog propuštanja dužnik izgubio neko materijalno pravo ili je za njega nastala neka materijalna obaveza.  

3. Tom radnjom mora biti pričinjena šteta poveriocu

Pravna radnja je preduzeta na štetu poverioca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja. 

U praksi se ovaj uslov najčešće dokazuje time što je pokušaj prinudne naplate bio neuspešan, odnosno što iz imovine dužnika nije bilo moguće namirenje.  

4. Moraju biti ispunjeni i posebni uslovi iz ZOO, u zavisnosti od vrste raspolaganja

Zakon o obligacionim odnosima razlikuje uslove za pobijanje u zavisnosti od toga da li je dužnik preduzeo teretno raspolaganje, besteretno raspolaganje ili raspolaganje u korist određenih bliskih lica. 

Uslovi za pobijanje prema prirodi pravne radnje

Kada je u pitanju teretno raspolaganje

Ako je dužnik preduzeo teretno raspolaganje, poverilac mora dokazati ne samo da je oštećen, već i dodatne elemente propisane zakonom. Potrebno je da dokaže:

• da je dužnik znao da takvim raspolaganjem nanosi štetu poveriocu, i
• da je trećem licu to bilo poznato ili da mu je moglo biti poznato.

Dakle, kod teretnih raspolaganja nije dovoljno samo postojanje štete. Potrebno je dokazati i određeni stepen nesavesnosti, kako na strani dužnika, tako i, u granicama koje zakon predviđa, na strani trećeg lica.  

Kada je u pitanju besteretno raspolaganje

Ako je dužnik preduzeo besteretno raspolaganje ili radnju koja se sa njim izjednačava, položaj poverioca je povoljniji. Tada nije potrebno dokazivati da je trećem licu bilo poznato ili moglo biti poznato da se radnjom nanosi šteta poveriocu. 

Dovoljno je da su ispunjeni ostali zakonski uslovi, pre svega postojanje dospelog potraživanja i činjenica da je radnjom umanjena dužnikova imovina na štetu poverioca.  

Kada je raspolaganje učinjeno u korist bliskih lica

Zakon posebno uređuje situaciju kada je pravna radnja preduzeta u korist supružnika dužnika, srodnika po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena. 

U tim slučajevima zakon olakšava položaj poverioca, jer se pretpostavlja da je tom licu bilo poznato da dužnik raspolaganjem nanosi štetu poveriocu. To znači da poverilac tu okolnost ne mora posebno dokazivati.  

Protiv koga se podnosi Paulijanska tužba?

Paulijanska tužba ili tužba za pobijanje podnosi se protiv lica u čiju korist je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih pravnih sledbenika, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Tuženi može izbeći pobijanje ukoliko namiri poveriočevo potraživanje.

Razlog je jednostavan: svrha ovog instituta nije apstraktno osporavanje dužnikovih poslova, već zaštita konkretnog poverioca i omogućavanje njegovog namirenja.  

Rokovi za podnošenje tužbe

Zakon propisuje relativno kratke rokove za ostvarivanje ove zaštite.

Za pobijanje teretnih raspolaganja rok iznosi jednu godinu, dok je za ostale slučajeve predviđen rok od tri godine. 

Rok se računa od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju. 

Zbog toga je za poverioca važno da reaguje bez odlaganja čim sazna za okolnosti koje ukazuju na oštećujuće raspolaganje dužnika.  

Pravni efekat uspešnog pobijanja

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pobijana pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo u meri potrebnoj za namirenje njegovog potraživanja. 

To znači da se poverilac može namiriti iz imovine koja je bila predmet pobijane radnje, kao da ta radnja prema njemu nije ni proizvela pravno dejstvo.  

Ovo je ključna karakteristika ovog instituta. Ne radi se o opštem poništaju pravnog posla, već o relativnoj neefikasnosti prema određenom poveriocu.

Pobijanje dužnikovih pravnih radnji – Primer iz prakse

Radi jasnijeg razumevanja, korisno je prikazati kako pobijanje dužnikovih pravnih radnji  funkcioniše u stvarnoj procesnoj situaciji.

Lice A je poverilac i ima dospelo novčano potraživanje prema Licu B, svom dužniku. Lice A je godinama pokušavalo da naplati dug, ali bez uspeha, jer ni poverilac ni javni izvršitelj nisu imali saznanja o imovini iz koje bi naplata mogla biti sprovedena.  

Naknadno, Lice A saznaje da je Lice B vanknjižni vlasnik određene nepokretnosti. Umesto da ta imovina posluži za namirenje poverioca, pojavljuje se Lice C, koje podnosi tužbu radi utvrđenja prava svojine na toj nepokretnosti, dok Lice B u tom postupku priznaje tužbeni zahtev Lica C. 

Posledica takvog postupanja bila bi da nepokretnost formalno izađe iz sfere imovine relevantne za naplatu duga prema Licu A.  

U takvoj situaciji, Lice A podnosi tužbu radi pobijanja pravne radnje svog dužnika, pri čemu kao pobijanu radnju označava upravo priznanje tužbenog zahteva koje je Lice B učinilo u korist Lica C.

Ovaj primer je važan zato što pokazuje da predmet pobijanja ne mora biti samo ugovor ili klasično raspolaganje, već i procesna radnja dužnika, ako je njen cilj ili posledica oštećenje poverioca.  

U konkretnom primeru iz prakse, sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi za pobijanje. 

Posebno je imao u vidu da lice u čiju je korist radnja preduzeta nije posedovalo overen ugovor o kupoprodaji na osnovu kog bi steklo pravo svojine, da su to lice i dužnik bili poznanici, kao i da je bilo nelogično što je postupak za utvrđenje svojine pokrenut tek nakon što je poverilac saznao za postojanje vanknjižne imovine dužnika. 

Na osnovu toga, sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da priznanje tužbenog zahteva ne proizvodi pravno dejstvo prema poveriocu u obimu potrebnom za namirenje njegovog potraživanja.  

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Posebno treba imati u vidu da je pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika uređeno Zakonom o stečaju, a ne Zakonom o obligacionim odnosima.

U toj oblasti važe posebna pravila, posebni rokovi i posebne pretpostavke za uspeh. Zato je važno razlikovati opšti građanskopravni institut pobijanja dužnikovih pravnih radnji od pobijanja pravnih radnji u stečajnom postupku.  

Zaključak

Institut pobijanja dužnikovih pravnih radnji predstavlja jedno od najvažnijih sredstava zaštite poverioca u slučajevima kada dužnik pokušava da izbegne namirenje prenoseći, opterećujući ili na drugi način izmeštajući svoju imovinu.

Pravilno postavljen tužbeni zahtev i precizna pravna kvalifikacija pobijane radnje često su odlučujući za uspeh u sporu.

Na kraju, ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: