Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu. U slučaju povrede na radu nastaje šteta na strani radnika koja se može nadoknaditi. Za slučaj naknade štete, oštećeni može angažovati advokata za naknadu štete za povredu na radu.
Šta je povreda na radu?
Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše pojam povrede na radu, tako da se pod povredom na radu podrazumeva:
- povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran,
- povreda koju zaposleni pretrpi pri dolasku odnosno povratku sa posla,
- oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledice nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran, tzv. profesionalno oboljenje.
Šta je profesionalno oboljenje?
Klasična povreda na radu se danas često pojavljuje kao osnov za naknadu štete, međutim neretko se kao osnov javlja i profesionalno oboljenje kao vid povrede na radu.
Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem proseca i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je lice obavljalo.
Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljaju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima regulisane su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.
Utvrđenje profesionalne bolesti vrši se pred organom veštačenja republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje primenom izveštaja o ekspertizi radne sposobnosti i druge medicinske dokumentacije.
Ukoliko zaposleni želi da utvrdi profesionalno oboljenje, naš savet je da celu proceduru oko utvrđenja bolesti isprati advokat za radno pravo, kako ne bi došlo do greške u proceduri usled čega bi kasniji postupak za naknadu štete bio znatno otežan. Čest problem u praksi je što lica potražuju naknadu štete osnovom same ekspertize radne sposobnosti, koja predstavlja samo jedan od dokumenta za utvrđenje profesionalnog oboljenja pred nadležnim organom.
Koje obaveze poslodavac ima u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu?
Akt o proceni rizika
Poslodavac, pre svega, mora da ima akt o proceni rizika. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika i cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, bez obzira na broj zaposlenih lica. Ukoliko poslodavac propusti obavezu donošenja Akta o proceni rizika, predviđena je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj.
2. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu
Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti I zdravlja na radu može utvrditi ugovorom o radu.
3. Lice za bezbednost i zdravlje na radu
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit, a u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim deltnostima, ako ima do 20 zaposlenih, poslodavac može da obavlja sam i nije dužan da ima položen stručni ispit.
Detaljnije o aktima koje poslodavac mora da ima u svom poslovanju možete pročitati u našem blogu Osnivanje firme i opšti akti poslodavca.
Koje obaveze poslodavac ima kada zaposleni pretpri povredu na radu?
Prijava inspekciji rada
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.
U slučaju propuštanja ove obaveze predviđena je prekršajna odgovornost i novčana kazna od 800.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice, 400.000,00 do 500.000,00 dinara za poslodavca koji je preduzetnik i 40.000,00 do 50.00,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.
2. Izveštaj o povredi na radu
Poslodavac je dužan da o povredi na radu ili profesionalnom oboljenu sačini Izveštaj i dostavi zaposlenom koji je pretpreo povredu odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.
U slučaju propuštanja ove obaveze, takođe je prdviđena prekršajna odgovornost i ista novčana kazna.
3. Naknada zarade
Prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila provremena sprečenost za rad.
4. Naknada štete zbog povrede na radu
Ukoliko na radu ili u vezi sa radom dođe do bilo kakve nezgode, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu štete zbog povrede na radu.
Tužba za naknadu štete zbog povrede na radu
Tužba za naknadu štete može da se podnese ukoliko zaposleni može da dokaže uzročno posledičnu vezu između nastale povrede i obavljanja rada, dok se krivica poslodavca pretpostavlja i ona ne mora da se dokazuje. Međutim, poslodavac se može osloboditi odgovornosti, tako što će dokazati da je povreda na radu nastala bez njegove krivice.
Ukoliko poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade na mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac odgovara bez obzira na krivicu, objektivna odgovornost. Međutim, poslodavac se i u tom slučaju može osloboditi odgovornosti tako što će dokazati da je povreda na radu nastala kao posledica nekog drugog uzroka, isključivom radnjom trećeg lica ili samog zaposlenog.
Nakon nastale povrede, potrebno je da se zaposleni javi kod nadležnog lekara kako bi se utvrdila težina povrede i preduzele sve druge potrebne mere. Lekarski izveštaji predstavljaju jedan od glavnih dokaza potrebnih za vođenje postupka radi naknade štete.
Ovde je važno napomenuti da zaposleni zadržava pravo na naknadu štete i ako je poslodavac propustio svoju obavezu da inspekciji rada prijavi nastalu povredu odnosno da sačini izveštaj o povredi na radu. U tom slučaju, zaposleni raspolaže dodatnim pritiskom na poslodavca – da prijavi inspekciji rada prekršaj od strane poslodavca.
Zbog povrede na radu moguće je ostvariti pravo na naknadu materijalne štete koja se može javiti u vidu troškova lečenja, nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i/ili naruženosti, straha. Takođe, kao poseban vid materijalne štete zaposleni može ostvariti pravo na naknadu u vidu novčane rente koja se javlja npr. u situaciji kada zaposleni zbog povrede na radu biva raspoređen na drugo radno mesto (usled zdravstvene nesposobnosti da obavlja rad na ranijem radnom mestu), kada ostvaruje manju zaradu. Tada zaposleni ima pravo na novčanu rentu koju će mu poslodavac isplaćivati kao razliku između ranije i nove zarade i to za period dok postoje okolnosti koje su dovele do štete.
Koliki su troškovi postupka za naknadu štete zbog povrede na radu?
Svaki postupak je praćen troškovima koji se odnose na sudske takse, predujme za veštačenje i troškove advokata.
Kako bi klijenti imali minimalne troškove postupka, naša advokatska kancelarija ostavlja mogućnost, kada je reč o troškovima zastupanja, da uzajamne odnose regulišemo putem Sporazuma o nagradi i naknadi troškova za rad avokata, na način da klijenti ne plaćaju troškove advokata po osnovu izvršene radnje nego procentualno ugovoren iznos od uspeha u sporu i to tek po okončanju postupka, odnosno naplati dosuđenog iznosa naknade štete. Na ovaj način, instrumenti pravne zaštite su dostupni svim građanima bez obzira na njihovo imovno stanje.
Advokat za naknadu štete za povredu na radu Novi Sad
Pored navedenog, naša advokatska kancelarija se zalaže za mirno rešenje spora, zbog čega napominjemo da pre podnošenja tužbe postoji mogućnost da se poslodavcu uputi opomena pred tužbu putem advokata, kako bi vansudski bila regulisana međusobna ptoraživanja poslodavca i zaposlenog, bez ulaženja u sudski postupak.
O drugim osnovama po kojima možete ostvariti pravo na naknadu štete pročitajte u našem blogu “Naknada štete”.
Advokat Anđelković
