Tužba protiv medija i medijsko pravo 

U vremenu kada informacije putuju brže nego ikada, mediji imaju ogromnu moć da oblikuju javno mnjenje, utiču na reputaciju pojedinaca i kreiraju društvene narative. 

Posebno razvojem digitalnih platformi i portala, pitanje odgovornosti medija postalo je jedno od ključnih pravnih i društvenih pitanja savremenog društva. Upravo zbog toga medijsko pravo ima sve značajniju ulogu u zaštiti prava pojedinaca, ali i očuvanju slobode izražavanja.

Šta je medijsko pravo?

Medijsko pravo predstavlja skup pravnih pravila koja uređuju rad medija, prava i obaveze novinara, urednika i izdavača, zaštitu privatnosti, pravo na odgovor i ispravku informacije, kao i odgovornost za objavljeni sadržaj. 

Ono obuhvata tradicionalne medije poput: 

• televizije, 
• radija i štampe, ali i 
• internet portale i druge digitalne platforme.

Osnovni cilj medijskog prava jeste uspostavljanje ravnoteže između dva važna principa:

• prava javnosti da bude informisana,
• prava pojedinca na privatnost, dostojanstvo i zaštitu ugleda.

Sloboda izražavanja

Sloboda izražavanja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava i garantovana je Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim konvencijama. 

Međutim, ovo pravo nije apsolutno.

Granica slobode izražavanja postoji onda kada objavljivanje određene informacije povređuje prava drugog lica, naročito:

• pravo na privatnost,
• pravo na čast i ugled,
• pravo na zaštitu ličnih podataka,
• pretpostavku nevinosti.

U praksi se često postavlja pitanje gde prestaje pravo javnosti da zna, a gde počinje pravo pojedinca na zaštitu. Upravo u toj zoni nastaje najveći broj sudskih sporova iz oblasti medijskog prava.

Zbog čega njačešće dolazi do tužbe protiv novinara? 

U praksi najčešći oblici povrede su:

1. Povreda ugleda i časti

Objavljivanje netačnih, nepotpunih ili senzacionalističkih informacija može ozbiljno narušiti ugled fizičkih, ali i pravnih lica. 

Poseban problem predstavlja činjenica da se informacije na internetu veoma brzo šire i ostaju dostupne dugo vremena.

2. Povreda pretpostavke nevinosti i prava na privatnost 

Objavljivanjem informacija u kojima se lice navodi kao izvršilac određenog krivičnog dela, a kao takav se označava bez sprovođenja krivičnog postupka i donošenja osuđujuće presude u istom, dolazi do povrede pretpostavke nevinosti od strane medija.

Povredu prava na privatnost mediji vrše na način što objavljuju podatke o ličnosti koji predstavljaju informacije iz privatnog života lica, poput adrese prebivališta, podataka o članovima porodice, zdravstvenom stanju ili drugih informacija koje nisu od javnog interesa.

Kako da zaštitim svoje pravo?

Lice koje smatra da su mu povređena prava može zahtevati:

• objavljivanje odgovora ili ispravke,
• uklanjanje spornog sadržaja,
• naknadu štete,
• zabranu daljeg objavljivanja sadržaja.

Sudovi u ovim postupcima procenjuju više okolnosti, uključujući javni interes, istinitost informacije, način izveštavanja i posledice koje je objavljivanje izazvalo.

Pravo na odgovor, ispravku informacije i uklanjanje spornog sadržaja 

Jedan od najvažnijih instrumenata zaštite u medijskom pravu jeste pravo na odgovor (demantij) i pravo na ispravku informacije. 

Ova prava omogućavaju licu o kome je objavljena informacija da zahteva objavljivanje svog stava, odnosno odgovora na objavljenu informaciju ili ispravke netačnih navoda. 

Pored navedenog, zaštita može da se ogleda i u trajnom uklanjanju sporne informacije i zabrani daljeg objavljivanja sadržaja o određenom licu.

Cilj ovih instituta nije samo zaštita pojedinca, već i obezbeđivanje tačnog i objektivnog informisanja javnosti.

Naknada štete 

Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa zakonom  o Javnom informisanju i medijima zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Pravo na naknadu štete ima i lice kojem nije objavljen odgovor, ispravka ili druga informacija čije je objavljivanje naloženo odlukom nadležnog suda, a koje zbog neobjavljivanja trpi štetu.

U postupku naknade štete nadležan je Viši sud. 

Tužba za naknadu štete podnosi se u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije, odnosno od dana kada je tuženi bio dužan da objavi informaciju.

Ko može da snosi odgovornost?

Zakonom o Javnom informisanju i medijima predviđeno je da novinar, glavni urednik i izdavač solidarno odgovaraju za štetu nastalu objavljivanjem informacije, kao i za propuštanje objavljivanja informacije.

Zaključak 

Jedna objavljena informacija može imati dugoročne posledice po nečiji privatni život, profesionalni ugled i odnose sa okruženjem. 

Upravo zato je važno znati da zakon pruža različite načine zaštite kada mediji prekorače granice dozvoljenog izveštavanja.

Ako ste se prepoznali u nekoj od situacija opisanih u ovom tekstu ili niste sigurni da li su Vaša prava povređena, zakažite konsultacije kako bismo zajedno razmotrili mogućnosti pravne zaštite koje Vam stoje na raspolaganju.

Podeli: