Dopunski rad: Zakon o radu, ugovor, porezi i doprinosi

Šta je dopunski rad i ko može da ga obavlja?

Dopunski rad, kao vrsta rada van radnog odnosa, uređen je Zakonom o radu.

On predstavlja specifičnu vrstu rada van radnog odnosa koju može da zaključi zaposleni, koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, ugovorom sa drugim poslodavcem i to najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Uslovi koje zaposleni mora da ispunjava da bi mogao da zaključi ugovor o dopunskom radu:

• mora biti zaposlen sa punim radnim vremenom
• mora biti zaposlen kod drugog poslodavca, različitog od onog sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu

Koliko traje dopunski rad?

Zakon predviđa gornju granicu trajanja dopunskog rada, i u skladu sa tim dopunski rad može trajati najduže do jedne trećine punog radnog vremena.

Zakonom o radu predviđeno je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ukoliko ovim zakonom nije određeno drugačije, iz čega proizlazi da dopunski rad ne može trajati duže od 13 časova i 20 minuta nedeljno.

Forma ugovora o dopunskom radu

Ugovor o dopunskom radu mora biti zaključen u pisanom obliku.

Zakon o radu ne propisuje obaveznu sadržinu ugovora o dopunskom radu, već navodi isključivo da on mora biti u pisanoj formi, s tim da takav ugovor u praksi najčešće sadrži:

• podatke o poslodavcu i angažovanom licu
• naziv i opis poslova koje angažovano lice treba da obavlja
• mesto rada
• vreme trajanja ugovora
• radno vreme
• podatke o novčanoj naknadi i drugim pravima i obavezama ugovornih strana po osnovu dopunskog rada
• podatke o načinu prestanka ugovora

Da li je potrebna saglasnost poslodavca?

Pitanje koje se često postavlja je da li je licu za zaključenje ugovora o dopunskom radu potrebna saglasnost poslodavca kod koga ono radi sa punim radnim vremenom.

Odgovor je NE. Zakon ne obavezuje zaposlenog da pribavi saglasnost matičnog poslodavca prilikom zaključenja ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem.

Situacija je drugačija kada se radi o dopunskom radu zdravstvenih radnika. Detaljnije o tome možete pročitati u nastavku teksta.

Kako se obračunavaju porezi i doprinosi za dopunski rad?

Ugovorom o dopunskom radu poslodavac se obavezuje da angažovanom licu obračuna i isplati određenu naknadu. Pored toga, poslodavac je u obavezi da plati porez i doprinose na tako isplaćenu naknadu po osnovu dopunskog rada.

Naknada koju angažovano lice dobija na osnovu ugovora o dopunskom radu, ne smatra se zaradom, već se kategoriše u ostale prihode.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana Republike Srbije, ostali prihodi se oporezuju i to tako što oporezivi prihod za prihode ostvarene po osnovu dopunskog rada čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Poreska stopa na tako utvrđenu osnovicu za ostale prihode je 20%.

Na oporezivi deo naknade (bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%) plaćaju se i doprinosi, ali u slučaju dopunskog rada plaćaju se samo doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24%, budući da su doprinosi za zdravstveno osiguranje i doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti već plaćeni, od strane matičnog poslodavca kod koga je lice zaposleno sa punim radnim vremenom.

Da li penzioneri mogu da budu angažovani ugovorom o dopunskom radu?

Zakon izričito ne predviđa zabranu angažovanja lica koje prima penziju, ali imajući u vidu uslove koje lice mora da ispunjava da bi moglo da obavlja dopunski rad dolazimo do sledećeg zaključka.

Lice koje se angažuje radi obavljanja dopunskog rada mora biti zaposleno sa punim radnim vremenom.

Ukoliko govorimo o osobama koje su korisnici starosne penzije, za koje se pretpostavlja da nisu u radnom odnosu, ta lica ne mogu zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, budući da nisu zaposlena.

Međutim, ukoliko je neko lice u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, bez obzira što je korisnik starosne penzije, ono može zaključiti ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavce, poštujući ostale uslove, odnosno ograničenja kao što je vreme trajanja dopunskog rada. (najviše do 1/3 punog radnog vremena)

Da li postoji jedinstveni koeficijent i kalkulator za dopunski rad?

Ne postoji jedinstveni koeficijent na osnovu koga bi mogla da se utvrdi naknada za dopunski rad.

Naknada za obavljanje dopunskog rada ugovara se prilikom zaključivanja ugovora o dopunskom radu.

Primer računanja poreza i doprinosa kod dopunskog rada

Ako uzmemo za primer bruto naknadu od 10.000,00 dinara, od toga je:

• Oporezivi prihod (bruto umanjen za 20%) – 8.000,00 dinara
• Porez (20% na oporezivi prihod) – 1.600,00 dinara
• Doprinosi (24% za PIO) – 1.920,00 dinara
• Neto zarada – 6.480,00 dinara

Pročitajte još: Rad van radnog odnosa – Šta treba da znate?

Najčešće greške u vezi dopunskog rada

Kada govorimo o dopunskom radu, često dolazi do mešanja sa drugim institutima radnog prava kao što su prekovremeni rad i zdravstveni dopunski rad.

Dopunski rad, kao što je prethodno već objašnjeno, može da obavlja lice koje je zaposleno sa punim radnim vremenom kod poslodavca, na osnovu ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a taj rad može obavljati najduže do jedne trećine punog radnog vremena.

Za razliku od toga, prekovremeni rad obavlja lice kod poslodavca kod koga je zaposleno sa punim radnim vremenom. Takođe, ukoliko je ispunjen neki od uslova, zaposleni je, na zahtev poslodavca, dužan da radi duže od punog radnog vremena (prekovremeno), a neki od tih uslova su slučaj više sile, iznenadno povećanje obima posla…

Prekovremeni rad ne može trajati duže od 8 časova nedeljno, s tim da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, a poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Takođe, za prekovremeni rad, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u iznosu od najmanje 26% od osnovice.

Zdravstveni dopunski rad, odnosno dopunski rad zdravstvenih radnika, saradnika, odnosno drugih lica zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, uređuje se Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Karakteristike zdravstvenog dopunskog rada koje ga razlikuju od opšteg dopunskog rada

• lica koja mogu da ga obavljaju su zdravstveni radnici, saradnici, odnosno druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi
• ta lica mogu da obavljaju poslove iz svoje struke kod svog poslodavca ili kod drugog poslodavca
• ograničena su na zaključivanje najviše tri ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcima koji u zbiru ne mogu prelaziti jednu trećinu punog radnog vremena
• neophodna je prethodna saglasnost poslodavca, koja se daje na period od godinu dana
• angažovano lice dužno je da obavesti poslodavca u roku od 5 dana od zaključenja ugovora o zaključenju ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem
• ako lice radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog, a do punog radnog vremena kod drugog ili više poslodavaca, ono mora pribaviti saglasnost svih poslodavaca kod kojih radi sa nepunim radnim vremenom

Savet advokata za kraj

Prilikom zaključivanja ugovora o dopunskom radu, bilo da ga zaključujete u svojstvu zaposlenog ili poslodavca, neophodno je da dobro poznajete pravne institute koji uređuju ovu oblast, kako biste na zakonit način uredili ovaj model rada van radnog odnosa.

Naša advokatska kancelarija ima stručnjake iz oblasti radnog prava koji Vam stoje na raspolaganju za sva pitanja i podršku.

Ukoliko Vam je potrebno pružanje stručne pravne pomoći iz oblasti radnog prava zakažite konsultacije ili nas kontaktirajte.

Podeli: