Likvidacija privrednog društva (brisanje firme)

Likvidacija privrednog društva, prema Zakonu o privrednim društvima, predstavlja jedan od oblika prestanka društva, odnosno njegovog “gašenja”.

Postupak likvidacije moguć je samo u slučaju da Društvo ima dovoljno sredstava da podmiri sve svoje obaveze. Likvidacija društva se može sprovesti na osnovu odluke članova ili prinudno, ukoliko se steknu zakonski uslovi, bez obzira na volju članova (vlasnika društva).

Postupak likvidacije po odluci članova sprovodi se iz više razloga, a kao najčešći jeste prestanak finansijskog interesa ili razloga zbog kog je društvo osnovano.

Šta je potrebno za pokretanje postupka likvidacije?

Kao prvo, neophodno je utvrditi da li društvo ima dovoljno sredstava da izmiri sve svoje dospele i nedospele obaveze.

Ova procena je od ključne važnosti, obzirom da će se otvaranjem postupka likvidacije objaviti javni poziv (oglas) svim poznatim i nepoznatim poveriocima da prijave svoja potraživanja u propisanom roku, a da je za uspešno okončanje likvidacije neophodno izmiriti sva dugovanja.

Likvidacija ili stečaj – u čemu je razlika?

Mnogi preduzetnici i vlasnici privrednih društava nisu sigurni da li je za zatvaranje firme potrebno sprovesti postupak likvidacije ili stečaja. Iako oba postupka dovode do prestanka postojanja privrednog društva, između njih postoji suštinska razlika.

Likvidacija se sprovodi kada je društvo solventno, odnosno kada raspolaže dovoljno imovine da izmiri sve svoje obaveze prema poveriocima. O pokretanju likvidacije odlučuju članovi društva, a postupak se vodi u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Stečaj, sa druge strane, pokreće se kada društvo nije u mogućnosti da izmiruje svoje dospele obaveze ili je trajno nesposobno za plaćanje. U tom slučaju cilj postupka je namirenje poverilaca iz imovine dužnika, a ne dobrovoljno gašenje firme.

U praksi, ukoliko privredno društvo ima značajna neizmirena dugovanja koja ne može da izmiri iz svoje imovine, likvidacija neće biti odgovarajući postupak, već će biti potrebno razmotriti pokretanje stečaja.

Da li firma sa dugovima može u likvidaciju?

Jedno od najčešćih pitanja vlasnika privrednih društava jeste da li mogu pokrenuti likvidaciju ukoliko firma ima dugovanja.

Samo postojanje dugova ne znači automatski da likvidacija nije moguća. Međutim, osnovni uslov jeste da društvo raspolaže dovoljno imovine ili sredstava da tokom postupka izmiri sve obaveze prema poveriocima.

Ukoliko se u toku likvidacije utvrdi da društvo nije sposobno da izmiri sve prijavljene obaveze, likvidacioni upravnik je dužan da obustavi postupak likvidacije i pokrene odgovarajući stečajni postupak.

Zbog toga je pre donošenja odluke o likvidaciji preporučljivo izvršiti detaljnu analizu finansijskog stanja društva kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni zakonski uslovi za dobrovoljno gašenje firme.

Postupak pred Agencijom za privredne registre

Postupak likvidacije društva započinje se donošenjem i registracijom Odluke o pokretanju postupka likvidacije koju donose članovi privrednog društva. Istovremeno, APR će objaviti oglas o pokretanju likvidacije sa javnim pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja.

Odluka o pokretanju postupka likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva donosi se na Skupštini društva, većinom glasova prisutnih članova – u skladu sa čl. 211 (ili čl. 358) Zakona o privrednim društvima, odnosno prema većini propisanoj Osnivačkim aktom društva.

Ukoliko se radi o nekom drugom obliku privrednog društva kao što je ortačko ili komanditno, ističemo da je neophodna saglasnost svih ortaka, odnosno komplementara.

Odluka o pokretanju postupka likvidacije obavezno sadrži identifikacione podatke društva, konstataciju da se nad društvom pokreće postupak likvidacije sa navedenim datumom otvaranja likvidacije.

Pored toga, ovom Odlukom se razrešava zakonski zastupnik i istovremeno imenuje ličnost likvidacionog upravnika, naznačuje se adresa za prijem prijava potraživanja sa pozivom poveriocima da prijave svoja potraživanja u zakonskom roku uz upozorenje da će im protekom roka prijave biti prekludirane.

Odluka o pokretanju postupka likvidacije registruje se podnošenjem registracione prijave na obrazcu APR, uz dokaze o plaćenim taksama.

Danom otvaranja postupka likvidacije menja se naziv privrednog društva na način što se u poslovnom imenu dodaje oznaka “u likvidaciji”, shodno čl. 22 st. 5 Zakona o privrednim društvima (ZPD).

Naš savet je da odmah po otvaranju izradite novi pečat društva sa novim nazivom. Dalje, od momenta otvaranja likvidacije, likvidacioni upravnik preuzima vođenje svih poslova privrednog društva shodno čl. 532 ZPD, gde su njegova ovlašćenja ograničena na preduzimanje radnji usmerenih ka okončanju likvidacionog postupka i dovršavanje poslova koji su započeti pre početka likvidacije.

Kako smo ranije naveli, prijave potraživanja društvo će primati na adresu koju je označilo u Odluci o pokretanju postupka likvidacije. Sve prispele prijave potraživanja, društvo je dužno da evidentira i sačini Listu priznatih i osporenih potraživanja.

Dakle,društvo ima pravo da svako prijavljeno potraživanje ospori u roku od 30 dana od dana prijema, uz izuzetak potraživanja koja su utvrđena izvršnim ispravama!

Šta ovo znači? – Poverioci čija su potraživanja osporena od strane Društva prinuđena su da u roku od 15 dana od prijema obaveštenja o osporavanju njihovog potraživanja pokrenu postupak pred nadležnim sudom i obaveste Društvo o istom kako bi izbegli prekluziju.

Likvidacioni izveštaji i bilansi

Likvidacioni upravnik obavezan je da sačini i podnese Skupštini početni likvidacioni bilans u roku od 30 dana od dana otvaranja postupka likvidacije, a koji Skupština potom usvaja u roku od 30 dana.

Takođe, pored navedenog bilansa, Likvidacioni upravnik sastavlja i podnosi Početni likvidacioni izveštaj Skupštini društva na usvajanje u roku od najranije 90, a najkasnije 120 dana od dana početka postupka likvidacije.

Skupština je u obavezi da isti usvoji u roku od 30 dana od dana podnošenja. Tako usvojeni Izveštaj registruje se u roku od 15 dana od dana njegovog usvajanja uz Odluku o usvajanju.

Želimo da istaknemo da Likvidacioni upravnik ne može vršiti nikakva plaćanja u cilju namirenja poverilaca niti bilo kakve isplate članovima društva pre registracije Početnog likvidacionog izveštaja. Jedini izuzetak jesu plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva.

Brisanje društva iz registra

Nakon što je društvo uspešno izmirilo svoje obaveze prema poveriocima, Likvidacioni upravnik sastavlja završni likvidacioni bilans, Izveštaj o sprovedenom postupku likvidacije, pisane izjave da su potraživanja izmirena u potpunosti i da su svi poznati poverioci obavešteni, te Predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka i čuvanju poslovnih knjiga.

Nakon što Skupština usvoji navedeno, donosi se Odluka o okončanju postupka likvidacije.

Ističemo, Likvidacioni upravnik ne može podneti prijavu za brisanje društva pre isteka roka od 120 dana od dana objavljivanja oglasa, odnosno pre okončanja svih sudskih postupaka.

Uz registracionu prijavu za brisanje Društva iz registra prilažu se zahtevane usvojene Odluke i Izveštaji doneti na Skuštini društva, dokazi o prestanku poreskih obaveza, te dokaz o plaćenim taksama za usluge APR.

Naposletku, treba napomenuti da brisanjem društva iz registra ne prestaje odgovornost njegovih vlasnika, odnosno članova, ortaka, komplementara ili akcionara.

Naime, shodno čl. 545 Zakona o privrednim društvima ortaci i komplementari odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra, dok komanditori, članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva solidarno odgovaraju za obaveze društva do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata,.

Odgovornost članova društva zastareva u roku od 3 godine od dana brisanja društva iz registra.

Prinudna likvidacija društva

Zakon o privrednim društvima u članovima 546 – 548 propisuje razloge za pokretanje postupka prinudne likvidacije.

Naravno, samim nastupanjem razloga iz čl. 546 ZPD ne znači da će registrator automatski i bez najave otpočeti postupak prinudne likvidacije. Naprotiv, pre samog pokretanja prinudne likvidacije, APR će na svojoj internet stranici objaviti Obaveštenje o privrednom društvu kod koga se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, te uputiti i poziv društvu da u roku od 90 dana otkloni navedene razloge (ukoliko se isti mogu otkloniti) i registruje relevantne promene u registru.

U toku trajanja ovog roka, društvo posluje bez ikakvih ograničenja ali su treća lica javnim Obaveštenjem upozorena o postojanju mogućnosti da se nad društvom pokrene postupak prinudne likvidacije.

Tek po isteku pomenutog roka od 90 dana, po službenoj dužnosti, registrator će doneti akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije i objaviti oglas o istom sa trajanjem od 60 dana koji će iskazati na svojoj internet stranici.

Od dana objavljivanja ovog oglasa o prinudnoj likvidaciji, društvo ne može registrovati promene podataka u registru, a poslovanje društva ograničava se samo na radnje usmerene ka okončanju ranije preuzetih obaveza.

Nakon isteka prethodno pomenutog roka od 60 dana, a u daljem roku od 30 dana, APR će po službenoj dužnosti doneti akt o brisanju privrednog društva i isto obrisati iz registra.

Imovina ovako brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama čl. 545 ZPD.

Šta se dešava sa zaposlenima tokom likvidacije?

Pokretanje likvidacije ne znači da radni odnos zaposlenih automatski prestaje.

Ukoliko društvo ima zaposlene, radni odnosi se okončavaju u skladu sa odredbama Zakona o radu, uz poštovanje svih zakonskih procedura koje se odnose na otkaz ugovora o radu, isplatu zarada, naknada i drugih prava zaposlenih.

Pre brisanja društva iz registra potrebno je izmiriti sva potraživanja zaposlenih koja imaju prioritet u odnosu na pojedine druge obaveze društva.

Koliko traje likvidacija privrednog društva?

Trajanje postupka likvidacije zavisi od okolnosti konkretnog slučaja, broja poverilaca, postojanja sporova i brzine izmirenja obaveza.

Zakonom je propisano da poveriocima mora biti ostavljen rok za prijavu potraživanja, zbog čega postupak ne može biti završen odmah nakon donošenja odluke o likvidaciji.

U jednostavnijim slučajevima, kada društvo nema sporna potraživanja niti složene imovinske odnose, postupak može biti završen za nekoliko meseci. Međutim, ukoliko postoje nerešeni sudski sporovi, imovina koju je potrebno unovčiti ili osporena potraživanja poverilaca, postupak može trajati znatno duže.

Najčešća pitanja o likvidaciji privrednog društva

1. Da li firma može da posluje tokom likvidacije?

Može, ali isključivo u meri u kojoj je to potrebno radi okončanja započetih poslova, naplate potraživanja, prodaje imovine ili izmirenja obaveza. Društvo ne bi trebalo da započinje nove poslovne aktivnosti koje nisu u vezi sa sprovođenjem likvidacije.

2. Da li mogu sam da sprovedem likvidaciju firme?

Zakon ne propisuje obavezu angažovanja advokata. Ipak, imajući u vidu broj zakonskih obaveza, rokova i dokumentacije koju je potrebno pripremiti, stručna pravna pomoć može smanjiti rizik od grešaka koje mogu produžiti postupak ili izazvati dodatne troškove.

3. Kada firma prestaje da postoji?

Privredno društvo formalno prestaje da postoji tek kada bude izbrisano iz Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre. Do tog trenutka društvo i dalje postoji kao pravno lice i ima prava i obaveze propisane zakonom.

4. Da li se postupak likvidacije može obustaviti?

U određenim situacijama može doći do obustave likvidacije, na primer ako se utvrdi da društvo nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Tada se, u skladu sa zakonom, može pokrenuti stečajni postupak umesto likvidacije.

Zaključak i savet za kraj

Postupak likvidacije privrednog društva je po svojoj prirodi kompleksan upravni postupak sa strogo postavljenim rokovima i uslovima čije je ispunjenje, bez izuzetaka, neophodno u cilju brisanja privrednih subjekata iz registra APR-a.

Naš savet je svakako da se prethodno pokretanju postupka likvidacije savetujete sa stručnim licima odnosno advokatima kako biste izbegli sve negativne posledice i bez poteškoća sproveli likvidaciju i brisanje vašeg društva iz registra.

Na kraju, ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije.

Podeli: