Pravilnik o radu je jedan od ključnih internih akata poslodavca, ali NIJE obavezan. 

U praksi, on je najkorisniji kada poslodavac želi da na jednom mestu precizno uredi pravila rada, prava i obaveze zaposlenih, procedure unutar kompanije i pitanja koja zakon ostavlja za bliže uređivanje. 

Zakon o radu izričito polazi od toga da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju zakonom i posebnim zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, dok se pravilnikom o radu uređuju samo pitanja za koja je to zakonom predviđeno.  

Kada je kvalitetno sastavljen, pravilnik o radu poslodavca nije puka formalnost, on: 

• daje poslodavcu znatno jaču internu pravnu osnovu za svakodnevne odluke.
• smanjuje prostor za sporove, 
• olakšava upravljanje radnim procesima, 
• pomaže usklađivanje sa Zakonom o radu i drugim propisima i 

Jedna od najznačajnijih tema jeste da se pravilnikom o radu bliže i preciznije urede otkazni razlozi, budući da ih zakon postavlja relativno opšto i bez detaljne razrade za svaku konkretnu delatnost.

Šta je Pravilnik o radu i kada ga poslodavac treba doneti?

Pravilnik o radu je opšti akt poslodavca kojim se, u granicama zakona, bliže uređuju pojedina pitanja iz radnog odnosa i organizacije rada.

Njegova svrha nije da „zameni“ zakon, već da konkretizuje zakonska pravila unutar konkretnog poslovnog sistema. 

Zakon o radu dopušta da se određena prava, obaveze i odgovornosti bliže urede pravilnikom o radu samo kada je to zakonom predviđeno.  

U praksi, poslodavac treba da razmotri donošenje pravilnika o radu kada:

• nema zaključen kolektivni ugovor koji uređuje bitna pitanja radnih odnosa,
• ima veći broj zaposlenih i potrebu za jedinstvenim internim pravilima, 
• želi da jasno uredi radno vreme, procedure, naknade, disciplinska pitanja i druga operativna pravila,
• uvodi rad na daljinu, fleksibilne modele rada, interne procedure odgovornosti ili posebna pravila ponašanja.

Da li je Pravilnik o radu obavezan?

Iako u nekim tekstovima često možete pročitati da je Pravilnik o radu obavezan u slučaju određenog brpja zaposlenih, takvo pravilo važi samo za Pravilnik o organizaciji I sistematizaciji poslova. 

Pravilnik o radu nije obavezan. 

Međutim, u praksi često postaje nužan kada poslodavac nema kolektivni ugovor, a mora ili želi da propiše interna pravila koja zakon dopušta da budu uređena opštim aktom. 

Šta mora, a šta sme da reguliše Pravilnik o radu?

Najčešća greška u praksi jeste prepisivanje zakonskih odredbi, ili preterano sužavanje pravilnika ili njegovo prenatrpavanje odredbama koje su nezakonite, suvišne ili preuzete bez prilagođavanja konkretnom poslodavcu. 

Dobar pravilnik o radu treba da reguliše samo ona pitanja koja zaista imaju funkciju u poslovanju poslodavca i za koja postoji zakonski osnov.

U zavisnosti od strukture poslodavca, pravilnik o radu primereno može da obuhvati sledeće celine:

1. Radno vreme

Pravilnik može da bliže uredi: 

• raspored radnog vremena, 
• početak i završetak rada, 
• preraspodelu radnog vremena, 
• smenski rad, 
• noćni rad, 
• prekovremeni rad, 
• evidenciju prisutnosti i pravila u vezi sa pauzama i odmorima u toku rada, sve u granicama Zakona o radu.  

2. Odmori i odsustva

Mogu se detaljnije urediti procedure za: 

• korišćenje godišnjeg odmora, 
• način podnošenja zahteva,
• pravila za planiranje godišnjih odmora, 
• plaćena i neplaćena odsustva, kao i 
• interna procedura za odobravanje odsustava. 

Pitanja godišnjeg odmora moraju biti usklađena sa zakonskim minimumima, pa je posebno važno da pravilnik ne odstupi na štetu zaposlenog od pravila koja uređuje zakon o godišnjem odmoru.  

3. Zarada, naknade i druga primanja

Pravilnik može da bliže uredi način obračuna i isplate pojedinih naknada, rokove isplate, kriterijume za određene stimulacije ako ih poslodavac primenjuje, naknadu troškova, kao i druga primanja koja nisu već uređena ugovorom o radu. 

Kod otpremnine, naknada zarade i drugih novčanih prava pravilnik mora ostati strogo usklađen sa Zakonom o radu, ali može dati veća prava od onih propisanih Zakonom.  

4. Rad na daljinu i rad od kuće

Ako poslodavac koristi hibridni ili udaljeni model rada, pravilnik može da propiše: 

• interna pravila za dostupnost zaposlenog, 
• način komunikacije, 
• kontrolu izvršenja rada, 
• zaštitu podataka, 
• upotrebu opreme, 
• obaveze zaposlenog u vezi sa bezbednim uslovima rada i 
• druga operativna pitanja. 

5. Disciplinska pravila i ponašanje zaposlenih

Pravilnik može da uređuje: 

• pravila ponašanja zaposlenih, 
• interne procedure za prijavu povreda radnih obaveza, 
• način uzimanja izjašnjenja zaposlenog, 
• evidentiranje događaja, 
• poštovanje hijerarhije i radnog procesa, 
• zabranu zloupotreba, 
• otkazne razloge i 
• druga pitanja važna za internu disciplinu. 

Ipak, pravilnik ne može da uvodi „kazne“ van zakonskog okvira. 

6. Postupak utvrđivanja štete i odgovornosti

Pravilnikom se mogu urediti interna pravila o prijavi nastanka štete, postupku utvrđivanja okolnosti, dokumentovanju štete, izjašnjenju zaposlenog i načinu odlučivanja o odgovornosti, ali opet samo u skladu sa zakonom i bez derogiranja prava zaposlenog na odbranu i sudsku zaštitu.  

7. Pravila o evidencijama

Poslodavac može internim aktima urediti ko vodi koje evidencije, u kom roku, u kom formatu i ko je odgovoran za njihovu tačnost. 

To je naročito važno u vezi sa prisustvom na radu, radnim vremenom, odsustvima, povredama na radu i merama bezbednosti. 

8. Bezbednost i zdravlje na radu

Pravilnik o radu nije zamena za pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu niti za druga posebna BZNR akta, ali može sadržati odredbe koje upućuju na obaveze zaposlenih u vezi sa bezbednim radom, prijavljivanjem rizika, korišćenjem zaštitne opreme i poštovanjem internih procedura. 

Sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje obaveze poslodavca, organizovanje poslova BZNR i druga pitanja koja zahtevaju zasebno normiranje i usklađivanje.  

9. Zlostavljanje na radu i pravila ponašanja

Pravilnik o radu može sadržati upućujuće ili dopunske odredbe o zabrani mobinga, međusobnom poštovanju i internim procedurama prijave, ali oblast zaštite od zlostavljanja na radu već je uređena Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu i posebnim pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih. 

Taj pravilnik izričito propisuje pravila ponašanja u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu i seksualnog uznemiravanja.  

10. Dopunski rad i druga posebna pitanja

Ako poslodavac angažuje lica po osnovu dopunskog rada ili drugih oblika rada van radnog odnosa, pravilnik može sadržati interna upućivanja na procedure, nadležnosti i dokumentaciju, ali sama pravna osnova za takvo angažovanje mora proističati iz zakona i odgovarajućih ugovora. 

Odnos Pravilnika o radu i drugih akata koji regulišu radne odnose

Jedan od najvažnijih praktičnih problema jeste mešanje pravilnika o radu sa drugim opštim aktima poslodavca. Ti akti nisu isto i ne služe istoj svrsi.

Pravilnik o radu uređuje pitanja iz radnog odnosa u meri u kojoj zakon to dopušta. Nasuprot tome, pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova uređuje organizaciju poslova, nazive radnih mesta, uslove za rad na tim mestima i opise poslova. Ta dva akta se dopunjuju, ali nisu zamenljiva. 

Pored toga, poslodavac može imati i druge posebne akte, na primer:

• pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu ili druge BZNR akte,
• akt o proceni rizika,
• pravilnik o evidencijama,
• pravilnik o pravilima ponašanja u vezi sa sprečavanjem zlostavljanja na radu,
• akte o zaštiti podataka, korišćenju IT sredstava, radu na daljinu i slično.  

Suština je sledeća: pravilnik o radu poslodavca ne treba da pokušava da nadomesti sve ostale akte. 

Bolji pristup je da bude centralni radnopravni akt, a da posebna, tehnička i bezbednosna pitanja ostanu uređena posebnim pravilnicima.

Kako i kada Pravilnik o radu stupa na snagu?

Način stupanja na snagu pravilnika mora biti jasno određen samim aktom. 

Uobičajeno je da pravilnik sadrži završne odredbe u kojima se navodi dan objavljivanja i dan stupanja na snagu, uz obavezu da zaposleni budu upoznati sa njegovim sadržajem pre primene. 

U praksi je važno da poslodavac može dokazati da je akt objavljen na uobičajen način, na oglasnoj tabli, i da je zaposlenima bio dostupan. 

Iako Zakon o radu ne tretira pravilnik o radu kao puku formalnost, njegova stvarna pravna vrednost u sporu zavisi upravo od toga da li je pravilno donet, objavljen i primenjivan u skladu sa zakonom.  

Koji su benefiti posedovanja Pravilnika o radu?

Kvalitetan pravilnik o radu nije samo sredstvo pravne zaštite poslodavca. On je i alat za unutrašnje uređenje poslovanja.

1. Pravna predvidivost

Kada su pravila rada jasno napisana, manji je prostor za različita tumačenja, neujednačenu praksu i kasnije sporove. 

Zaposleni znaju šta se od njih očekuje, a poslodavac ima jasniju osnovu za donošenje odluka.  

2. Lakše upravljanje procesom rada

Jasno uređene procedure za radno vreme, odsustva, ponašanje, evidencije i unutrašnje procese smanjuju operativne probleme i olakšavaju rad HR-a, rukovodilaca i pravne službe.

3. Jača dokazna pozicija poslodavca

U eventualnom radnom sporu, kvalitetno sastavljen i pravilno objavljen pravilnik često predstavlja važan dokaz da su pravila bila unapred propisana, dostupna zaposlenima i jednako primenjivana.

4. Bolja interna organizacija

Pravilnik pomaže da se razgraniči šta se uređuje pravilnikom o radu, šta sistematizacijom, šta BZNR aktima, a šta posebnim procedurama. 

To je posebno važno kod poslodavaca koji imaju više sektora, smenski rad ili veći broj zaposlenih.

Zašto je kvalitetno sastavljen Pravilnik o radu bitan za poslodavca?

Loše sastavljen pravilnik o radu često je gori od toga da pravilnik uopšte ne postoji. 

Generički prepisan tekst, neusaglašen sa stvarnim načinom rada poslodavca, zakonom i drugim internim aktima, otvara dodatne rizike: 

• neprimenljive procedure, 
• kontradikcije sa ugovorima o radu, 
• nezakonite odredbe i slabiju procesnu poziciju u slučaju inspekcije ili sudskog spora.

Kvalitetan pravilnik o radu poslodavca mora biti konkretan, usklađen sa realnim procesima rada, sa Zakonom o radu, kao i sa posebnim aktima iz oblasti organizacije rada, bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od zlostavljanja. 

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu obavezuje poslodavca da organizuje rad tako da se sprečava pojava zlostavljanja, dok Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nameće posebne obaveze organizovanja BZNR poslova i vođenja odgovarajućih evidencija. 

Zato pravilnik o radu mora biti deo šireg i usklađenog sistema internih akata, a ne izolovan dokument.  

Poslodavcu je zato potreban pravilnik koji neće biti samo „primer sa interneta“, već pravno i operativno upotrebljiv akt, prilagođen njegovoj delatnosti, broju zaposlenih i organizaciji rada.

Zbog svega navedenog u sačinjavanju ovog akta učestvju advokat za radno pravo i sam poslodavac.

Na kraju, ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete praavne konsultacije. 

Podeli: