Kako i kada se podnosi krivična prijava? Lica oštećena učinjenim krivičnim delom, kao i sva druga lica koja saznaju za učinjeno delo, počinioca ili saučesnike, imaju pravo (i obavezu) da podnesu krivičnu prijavu nadležnim organima. U ovom tekstu ćemo se pored krivične prijave baviti i predlogom za krivično gonjenje, privatnom tužbom i imovinskopravnim zahtevom oštećenog.
Šta je krivična prijava i kome se podnosi?
Krivična prijava je akt kojim se nadležni javni tužilac obaveštava o učinjenom delu ili počiniocu.
Krivična prijava može se podneti usmeno ili pismeno, putem advokata ili samostalno. Po prijemu krivične prijave sprovešće se predistražne radnje u cilju prikupljanja obaveštenja o učinjenom ili pokušanom delu.
Šta krivična prijava treba da sadrži?
Kako bi olakšao prikupljanje dokaza i obaveštenja, podnosilac krivične prijave treba da navede sve njemu poznate činjenice koje ukazuju da je krivično delo učinjeno ili pokušano, da uz prijavu dostavi sve raspoložive dokaze koji potkrepljuju te tvrdnje, kao i da po mogućnosti identifikuje učinioca i druga povezana lica (saučesnici, pomagači, svedoci, oštećeni i dr.).
Važno je napomenuti da podnosilac krivične prijave ne mora da se identifikuje prilikom podnošenja same prijave, ne mora se potpisati ili predstaviti ukoliko prijavu podnosi usmeno, niti je njegovom kvalifikacijom krivičnog dela vezan postupajući javni tužilac.
Svaki građanin obavezan da prijavi krivično delo u pripremi, odnosno delo koje još uvek nije izvršeno, kao i sva već učinjena dela za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina zatvora, odnosno najteža krivična dela predviđena zakonom. Propuštanje prijavljivanja u oba slučaja povlači krivičnu odgovornost lica za krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, odnosno neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela.
Postupanje po podnetoj krivičnoj prijavi
Ukoliko Javni tužilac ustanovi da postoje osnovi za postupanje po primljenoj krivičnoj prijavi, može odrediti prikupljanje obaveštenja i dokaza u okviru predistražnih radnji, otpočeti istražni postupak u kom će saslušati osumnjičenog, ispitati svedoke i oštećene, narediti sprovođenje potrebnih veštačenja i druge radnje koje smatra neophodnim kako bi prikupio dovoljno materijala za podizanje optužnog akta (optužnica, optužni predlog), a ukoliko je krivičnom prijavom dostavljeno dovoljno dokaza – za lakša krivična dela može podići optužni akt i bez sprovođenja istrage.
Lažno prijavljivanje – čl. 332 Krivičnog zakonika
Važno je napomenuti da je lažno prijavljivanje krivično delo predviđeno čl. 334 Krivičnog zakonika za koje je, u svom osnovnom obliku, zaprećena kazna od 3 meseca do 3 godine zatvora, dok u kvalifikovanom obliku podrazumeva zaprećenu kaznu do 5 godina zatvora:
– Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
– Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Šta je predlog za krivično gonjenje?
Predlog za krivično gonjenje regulisan je čl. 53 Zakonika o krivičnom postupku i podnosi se za krivična dela koja se gone po predlogu oštećenog.
Predlog za krivično gonjenje je neophodan za pokretanje i vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog i podnosi se nadležnom javnom tužiocu. Kasniji izostanak predloga povlači obustavljanje postupka.
Šta to znači? Na primer, ukoliko bi se nadležnom javnom tužiocu jasno ukazalo na učinioca i sve elemente bića krivičnog dela koje se goni po predlogu za krivično gonjenje, Javni tužilac ipak ne bi mogao pokrenuti krivični postupak sve dok oštećeno lice ne da Predlog za krivično gonjenje. Isto tako, ukoliko bi oštećeno lice povuklo svoj predlog u bilo kojoj fazi krivičnog postupka, isti bi bio obustavljen.
Šta predlog za krivično gonjenje treba da sadrži?
Predlogom za krivično gonjenje potrebno je obuhvatiti sve elemente kao u krivičnoj prijavi. Razlika je u tome što Predlog za krivično gonjenje daje lice oštećeno krivičnim delom i to za dela koja Krivični zakonik propisuje da se gone isključivo kada postoji predlog oštećenog.
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od saznanja za učinjeno delo i osumnjičenog. Takođe, blagovremeno podneta privatna tužba ili krivična prijava smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu za krivično gonjenje.
Neka od dela u svojim pojedinim oblicima koja se gone isključivo po predlogu oštećenog su: Utaja iz čl. 207 st. 1 i 5 KZ, Zelenaštvo iz čl. 217 st. 1 KZ, Polno uznemiravanja iz čl. 182a st. 1 KZ i dr.
Šta je privatna tužba?
Privatna (krivična) tužba regulisana je čl. 65 Zakonika o krivičnom postupku. Tužba se podnosi nadležnom sudu i predstavlja inicijalni akt kojim oštećeni (sada kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela koje Krivični zakonik propisuje da se gone po privatnoj krivičnoj tužbi.
Šta privatna tužba treba da sadrži?
Privatna tužba odgovara optužnom aktu koji podiže javni tužilac. Dakle, ona mora sadržati strogo propisane elemente i pravilnu pravnu kvalifikaciju dela kojim se tereti okrivljeni.
Neki od obaveznih elemenata su pravna kvalifikacija krivičnog dela, bitna obeležja bića krivičnog dela koja se stiču u radnjama okrivljenog, lični podaci okrivljenog i pravilno postavljeni tužbeni zahtev.
Rok za podnošenje privatne tužbe je tri meseca od saznanja za učinjeno delo i osumnjičenog.
Posebno naglašavamo da je ovaj rok prekluzivan, odnosno da se propuštanjem roka gubi pravo na podnošenje privatne tužbe. Oštećenom, u slučaju propuštanja navedenog roka, preostaje mogućnost pokretanja parničnog postupka radi eventualne naknade štete.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.
Neka od dela u svojim pojedinim oblicima koja se gone isključivo po privatnoj tužbi su: Laka telesna povreda iz čl. 122 st. 1 KZ, Povreda moralnih prava autora i interpretatora čl. 198 st. 3 KZ, Sitna krađa, utaja i prevara iz čl. 210 st. 1 KZ, Uništenje i oduzimanje tuđe stvari iz čl. 212 st. 1-3 KZ i dr.
Šta je imovinskopravni zahtev?
Imovinskopravni zahtev regulisan je čl. 252 – 260 Zakonika o krivičnom postupku. Ovaj zahtev se podnosi organu postupka, odnosno javnom tužiocu u toku istrage ili sudu do zaključenja glavnog pretresa i može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.
Imovinskopravni zahtev u postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku. Prilikom isticanja imovinskopravnog zahteva potrebno je odrediti na šta se on tačno odnosi i potkrepiti ga dokazima. Organ postupka će saslušati okrivljenog o činjenicama u vezi sa imovinskopravnim zahtevom i proveriće okolnosti koje su od važnosti za njegovo utvrđivanje. Organ postupka je svakako dužan da i sam prikupi dokaze za odlučivanje o zahtevu i pre nego što je on podnet.
Ko odlučuje o imovinskopravnom zahtevu?
Sud u krivičnom postupku u kom je istaknut imovinskopravni zahtev i okrivljeni oglašen krivim, može o istom odlučiti u presudi i dosuditi ga u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.
Savet je da, prilikom pokretanja krivičnog postupka na bilo koji napred opisani način, konsultujete advokata i na taj način osigurate pravilno i efikasno vođenje postupka radi zaštite svojih prava. Naša advokatska kancelarija pruža usluge pisanja krivičnih prijava, predloga za krivično gonjenje i privatnih tužbi, kao i zastupanje oštećenih u krivičnom postupku kroz sve njegove faze. Takođe, oštećenim licima nudimo savetodavne usluge i usluge medijacije radi postizanja mirnog rešenja spora kada je to moguće.
