Noćni i prekovremeni rad predstavljaju specifične institute radnog prava koji imaju poseban značaj u zaštiti zaposlenih, jer se odnose na rad van uobičajenog radnog vremena i zahtevaju posebna pravila, nadoknade i ograničenja. 

U praksi poslodavci često ne isplaćuju uvećanu zaradu za ovakav rad, zbog čega zaposleni sve češće pokreću sudske sporove radi zaštite svojih prava. 

U ovom tekstu ćemo ukazati šta se smatra prekovremenim i noćnim radom i kako zaposleni mogu ostvariti svoja prava.

Šta podrazumeva prekovremeni rad?

Ustav Republike Srbije u članu 60 propisuje da svako ima pravo na ograničeno radno vreme. To pravo zaposlenima se ne može uskratiti niti se oni tog prava mogu odreći. 

Zakonom o radu predviđeni su izuzeci od ovog pravila. Odredba člana 53 Zakona o radu predviđa da je zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena na zahtev poslodavca u slučaju:

• više sile
• iznenadno povećanje obima posla i 
• kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Koliko može da traje prekovremeni rad?

Prekovremeni rad je vremenski ograničen zakonom i ne može da traje duže od osam sati nedeljno.

Dnevno radno vreme, u slučaju kada se prekovremeno radi, ne može da traje duže od 12 sati. 

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih. U suprotnom je predviđena prekršajna odgovornost poslodavca za koju se izriče novčana kazna.

Kako puno radno vreme traje 40 sati nedeljno, svaki rad preko tog okvira u najvećem broju slučajeva predstavlja prekovremeni rad. Ipak, od ovog pravila postoje izuzeci – u situacijama kada je izvršena preraspodela radnog vremena ili kada se rad obavlja u smenama, pa se tada rad duži od 40 sati nedeljno ne smatra automatski prekovremenim.

Zabrana prekovremenog rada za određene kategorije zaposlenih

U cilju zaštite pojedinih kategorija radnika Zakom o radu je zabranjen prekovremeni rad kada je u pitanju:

• zaposleni, kome bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša zdravstveno stanje,
• maloletno zaposleno lice,
• zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa,
• jedan od  roditelja deteta do treće godine života, osim ako se pismeno ne izjasni da želi da radi,
• samohrani roditelj koji ima dete do sedme godine života ili dete koje je težak invalid, osim ako se pismeno ne izjasni da želi da radi,
• zaposleni koji rade na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme (poslovi sa povećanim rizikom-teški, naporni, za zdravlje štetni poslovi), ako zakonom nije drugačije određeno.

Naknada za prekovremeni rad

Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu – najmanje 26% od osnovice.

Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi

U zdravstvenim ustanovama (domovima zdravlja, bolnicama), prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, može da se uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih ne može da obezbedi kontinuairano pružanje zdravstvene zaštite.

Za vreme trajanja dežurstva, zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi.

Dežurstvo može da se uvede noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Ukoliko se dežurstvo uvodi noću, počinje posle druge smene, a završava se početkom rada prve smene.

Zdravstveni radnik kojem je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno dežurstvo, ima pravo na uvećanu platu za dežurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom.

Kako je regulisan noćni rad (noćne smene) zakonom?

Noćnim radom, u smislu Zakona o radu, smatra se rad koji se obavlja od 22.00 časa do 06.00 časova narednog dana.

Kao uslov za uvođenje noćnog rada predviđena je dužnost poslodavca da zatraži mišljenje sindikata o merama koje treba preduzeti radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rade noću. 

Takav rad se smatra radom pod posebnim uslovima, odnosno taj rad se smatra težim od rada koji se vrši u toku dana, a poslodavac je dužan da preduzme posebne mere bezbednosti rada i zašitite zdravlja zaposlenih.

Naknada za noćni rad

Zaposleni koji rade noću imaju pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. 

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktim ili ugovorom o radu.

Zabrana noćnog rada za određene kategorije zaposlenih

Pojedine kategorije radnika uživaju zaštitu od rada noću: 

• Ako zaposleni radi noću najmanje tri sata svakog radnog dana, ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje i ukoliko bi takav rad, prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, doveo do pogoršavanja zdravstvenog stanja zaposlenog, tada je poslodavac dužan da tom zaposlenom omogući obavljanje poslova u toku dana. U suprotnom poslodavac će se kazniti za prekršaj novčanom kaznom.
• Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim:
  • ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti,
  • kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene,

Poslodavac je dužan da u ovom slučaju obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

• Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa,
• Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu suglasnost,
• Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Sudski postupak u slučaju prekovremenog rada 

Poslodavac je dužan da isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad zaposlenom ukoliko je zaposleni radio duže od propisanog radnog vremena na zahtev polodavca i da je duže ostajanje na poslu redovan način rada kod poslodavca u određenom periodu. 

Zaposleni koji pred sudom traži isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada mora da dokaže:

• da je radio duže od zakonom utvrđenog radnog vremena na zahtev poslodavca, dakle nije po svojoj odluci i volji radio prekovremeno,
• da to duže ostajanje na radu ima karakter prekovremenog rada,
• da odredi visinu novčanog iznosa koji mu duguje poslodavac na ime uvećane zarade za prekovremeni rad.

U situaciji kada ne postoje pisani dokazi, kao npr. evidencija o broju sati provedenih na radu, sud će ceniti iskaze tužioca (zaposlenog) i svedoka i na osnovu toga utvrditi postojanje prekovremenog rada.

Isto tako, na isti način zaposleni je dužan da dokaže i činjenice u vezi noćnog rada.

Što se tiče utvrđivanja visine novčanog iznosa koji poslodavac duguje zaposlenom na ime uvećane zarade za prekovremeni rad odnosno za noćni rad, tužilac u tužbi treba da predloži veštačenje veštaka ekonomsko finansijske struke koji će precizirati iznos pripadajuće uvećane zarade. Da bi veštak mogao izraditi nalaz i mišljenje potrebno je da mu se odredi tačan zadatak veštačenja, što će uspešno formulsiati advokat za radno pravo.

Koliki su troškovi sudskog postupka za isplatu prekovremenog rada i noćnog rada?

Svaki postupak je praćen troškovima koji se odnose na sudske takse, predujme za veštačenje i troškove advokata. 

Međutim, kako bi naši klijenti imali minimalne troškove postupka, nudimo mogućnost zaključenja Sporazuma o nagradi i naknadi troškova za rad advokata, na koji način se omogućuje da klijent isplati naknadu za advokatske usluge tek po okončanju postupka, odnosno po naplati dosuđenog iznosa naknade štete u dogovorenom procentu. 

Na ovaj način, instrumenti pravne zaštite su dostupni svim građanima bez obzira na njihovo imovno stanje.

Podeli: