Zastarelost u prekršajnom postupku jedno je od najčešćih pitanja koje se postavlja u praksi, naročito u saobraćajnim predmetima. 

Često se dešava da postupak bude obustavljen zbog proteka zakonom propisanih rokova koji su u prekršajnom postupku kratki, u poređenju sa rokovima zastarelosti u drugim oblastima prava. 

Šta je to zastarelost, koja dejstva proizvodi i koji su rokovi zastarelosti u prekršajnom postupku, samo su neka od pitanja na koja ćemo vam pružiti odgovore u nastavku ovog teksta.

Šta predstavlja zastarelost u prekršajnom postupku?

Zastarelost u prekršajnom postupku predstavlja pravni institut kojim se posle proteka određenog vremena gubi pravo države da nekoga goni ili kazni za učinjen prekršaj, kao i pravo da se započne ili nastavi izvršenje izrečene kazne.

Cilj zastarelosti je pravna sigurnost građana, koja predstavlja obezbeđenje građana od kažnjavanja za učinjen prekršaj u slučaju da je protekao određen vremenski period od učinjenog prekršaja ili od poslednje procesne radnje nadležnog državnog organa.

Dejstvo zastarelosti dovodi do toga da se za određeni prekršaj učinilac više ne može procesuirati, niti može kaznu izvršavati, jer se pretpostavlja da je protekom određenog vremena oslabila društvena potreba za kažnjavanjem odnosno da se više ne može postići svrha kažnjavanja.

Zastarelost u prekršajnom postupku može nastupiti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka, kao i za izvršenje kazne ili zaštitne mere.

Zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka  (početak, trajanje, prekid i dejstva prekida)

Prema članu 84 Zakona o prekršajima, zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka počinje da teče od dana kada je prekršaj učinjen. 

Razlikujemo relativne i apsolutne rokove zastarelosti.

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana 

kada je prekršaj učinjen, (relativni rok) osim u slučaju prekršaja iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja kod kojih se posebnim zakonom može propisati duži rok zastarelosti, koji NE MOŽE biti duži od 5 godina (relativni rok).

Zastarevanje pokretanja i vođenja prekršajnog postupka ne teče za vreme za koje se pokretanje i vođenje postupka ne može preduzeti po zakonu, odnosno u situacijama kada postoje procesne prepreke. Npr. ako je već nastupila zastarelost, ako je okrivljeni već pravnosnažno osuđen ili oslobođen…)

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka, kao što su npr. pozivanje, saslušanje, donošenje privremenih mera…

Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče. 

Pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost konkretnog prekršaja. (apsolutni rok)

Zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere (početak, trajanje, prekid i dejstva prekida)

Prema članu 85 Zakona o prekršajima, zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere počinje da teče od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna odnosno zaštitna mera.

Izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti presude protekla jedna godina (relativna zastarelost).

Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere ne teče za vreme za koje se izvršenje ne može preduzeti po zakonu. 

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne odnosno zaštitne mere, kao što su dostavljanje odluke, odlaganje izvršenja.

Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.

Izvršenje kazne i zaštitne mere zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne odnosno zaštitne mere (apsolutna zastarelost).

Zastarelost postupka za naknadu štete neopravdano kažnjenog lica za prekršaj 

Pravo neopravdano kažnjenog lica da traži naknadu štete, odnosno vraćanje novčanog iznosa, zastareva za tri godine od izvršene kazne.

Više o tome ko spada u neopravdano kažnjena lica možete videti u članu 301 Zakona o prekršajima.

Zastarelost ovog postupka se prekida podnošenjem zahteva ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.

Ako je zahtev za naknadu štete, odnosno vraćanje novčanog iznosa podnelo neopravdano kažnjeno lice, posle njegove smrti njegovi naslednici mogu produžiti postupak za ostvarivanje zahteva u roku od tri meseca od dana smrti neopravdano kažnjenog lica, i to samo u odnosu na naknadu materijalne štete.

Ako se neopravdano kažnjeno lice odreklo zahteva za naknadu štete, odnosno vraćanje novčanog iznosa, posle njegove smrti zahtev se ne može podneti.

Zaključak 

Institut za zastarelost u prekršajnom postupku predstavlja važan pravni mehanizam zaštite prava okrivljenih, ali i jasno određuje granice u kojima državni organi mogu da postupaju. 

Upravo iz tog razloga je od izuzetne važnosti da svaka stranka razume kako funcioniše zastarelost, koje rokove zakon propisuje i na koji način ona može uticati na tok i ishod postupka.

Ukoliko se nađete u situaciji da se protiv Vas vodi prekršajni postupak, ili imate dilemu da li je u Vašem slučaju nastupila zastarelost, najbolje je da pravovremeno potražite stručnu pravnu pomoć. 

Naša advokatska kancelarija Vam stoji na raspolaganju da detaljno analiziramo Vaš slučaj, zaštitimo Vaša prava i pronađemo najbolje rešenje za Vas.

Podeli: