Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad na takav način da se obezbedi i očuva bezbednost i zaštita života i zdravlja na radu. U slučaju povrede na radu nastaje šteta na strani radnika koja se može nadoknaditi. Za slučaj naknade štete, oštećeni može angažovati advokata za naknadu štete za povredu na radu.

Šta je povreda na radu?

Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše pojam povrede na radu, tako da se pod povredom na radu podrazumeva:

• povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran,
• povreda koju zaposleni pretrpi pri dolasku odnosno povratku sa posla,
• oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledice nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran, tzv. profesionalno oboljenje.

Šta je profesionalno oboljenje?

Klasična povreda na radu se danas često pojavljuje kao osnov za naknadu štete, međutim neretko se kao osnov javlja i profesionalno oboljenje kao vid povrede na radu.

Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem proseca i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je lice obavljalo.

Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljaju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima regulisane su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Utvrđenje profesionalne bolesti vrši se pred organom veštačenja republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje primenom izveštaja o ekspertizi radne sposobnosti i druge medicinske dokumentacije.

Ukoliko zaposleni želi da utvrdi profesionalno oboljenje, naš savet je da celu proceduru oko utvrđenja bolesti isprati advokat za radno pravo, kako ne bi došlo do greške u proceduri usled čega bi kasniji postupak za naknadu štete bio znatno otežan. Čest problem u praksi je što lica potražuju naknadu štete osnovom same ekspertize radne sposobnosti, koja predstavlja samo jedan od dokumenta za utvrđenje profesionalnog oboljenja pred nadležnim organom.

Koje obaveze poslodavac ima u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu?

1. Akt o proceni rizika

Poslodavac, pre svega, mora da ima akt o proceni rizika. Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika i cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, bez obzira na broj zaposlenih lica.

Ukoliko poslodavac propusti obavezu donošenja Akta o proceni rizika, predviđena je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj.

2. Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti I zdravlja na radu može utvrditi ugovorom o radu.

3. Lice za bezbednost i zdravlje na radu

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit, a u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim deltnostima, ako ima do 20 zaposlenih, poslodavac može da obavlja sam i nije dužan da ima položen stručni ispit.

Detaljnije o aktima koje poslodavac mora da ima u svom poslovanju možete pročitati u našem blogu Osnivanje firme i opšti akti poslodavca.

Koje obaveze poslodavac ima kada dođe do povrede na radu?

1.Prijava povrede na radu inspekciji rada

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

U slučaju propuštanja ove obaveze predviđena je prekršajna odgovornost i novčana kazna od 800.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice, 400.000,00 do 500.000,00 dinara za poslodavca koji je preduzetnik i 40.000,00 do 50.00,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

2. Izveštaj o povredi na radu

Poslodavac je dužan da o povredi na radu ili profesionalnom oboljenu sačini Izveštaj i dostavi zaposlenom koji je pretpreo povredu odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.

U slučaju propuštanja ove obaveze, takođe je prdviđena prekršajna odgovornost i ista novčana kazna.

3. Naknada zarade

Prema Zakonu o radu, u slučaju privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% osnovne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila provremena sprečenost za rad.

4. Naknada štete zbog povrede na radu

Ukoliko na radu ili u vezi sa radom dođe do bilo kakve nezgode, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu štete zbog povrede na radu.

Koja prava ima zaposleni ako pretrpi povredu na radu?

Ukoliko zaposleni pretrpi povredu na radu ostvaruje sledeća prava:

1. pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u pethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, 
2. pravo na naknadu štete.

Da li zaposleni uvek ostvaruje pravo na naknadu štete usled povrede na radu?

Zaposleni neće ostvariti pravo na naknadu štete usled povrede na radu u svakom slučaju. 

Za naknadu štete je bitno da postoji uzročno posledična veza između nastale povrede i obavljanja rada. Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu usled povrede na radu ukoliko je do povrede došlo:

• usled krivice poslodavca ili
• ako poslodavac obavlja opasnu delatnost odnosno ako zaposleni radi na mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari kada poslodavac odgovara bez obzira na krivicu – objektivna odgovornost.

Krivica poslodavca se pretpostavlja, ali poslodavac može dokazivati da nije kriv, odnosno da je povreda na radu nastala kao posledica nekog drugog uzroka, isključivom radnjom trećeg lica ili samog zaposlenog.

Koje su obaveze zaposlenog u slučaju povrede na radu?

Zaposleni je obavezan da:

1. prijavi nastalu povredu na radu nadležnom licu kod poslodavca,
2. da se javi lekaru radi utvrđivanja težine povreda i pružanja lekarske pomoći,
3. da čuva sve račune o troškovima lečenja koje može refundirati od poslodavca za slučaj njegove odgovornosti za naknadu štete.

Povreda na radu (Primer): Kako izgleda postupak za naknadu štete?

Postupak za naknadu štete usled povrede na radu može da se sprovede:

• mirnim putem, kada se poslodavcu upućuje odštetni zahtev i kada se zaposleni i poslodavac mogu sporazumeti o iznosu naknade štete.
• sudskim putem, u kom postupku će biti potrebno sprovesti medicinska veštačenja radi utvrđivanja svih potrebnih elemenata koji utiču na visini naknade štete.

Savet je da vas u ovim postupcima zastupa advokat za povredu na radu, kako biste bili adekvatno posavetovani koji iznosi naknade štete su srazmerni pretrpljenoj povredi.

Primeri sudske prakse kada zaposleni nije ostvario naknadu štete zbog povrede na radu:

1. Pri dolasku na posao, koristeći organizovani autobuski prevoz, prilikom izlaska iz autobusa zaposlena je nezgodno stala, zavrnula nogu usled čega je pretrpela povredu

“Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da ne postoji odgovornost tuženog za nastalu štetu. Šteta koju je tužilja pretrpela usled uvrnuća noge, posledica je isključivo njenog držanja i neodgovarajućeg nagaza pri izlasku iz autobusa koji se pripisati može njenoj nepažnji, a ne uticaju kojih drugih činilaca. Takva šteta nije u uzročnoj vezi sa procesom rada kod poslodavca, jer nije rezultat propusta u obezbeđivanju uobičajenih uslova rada, kao ni uslova za bezbedan prevoz zaposlenih do mesta rada. Šteta je nastala isključivom radnjom oštećene koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Na strani tuženog nema ni objektivne odgovornosti za štetu u smislu člana 174. Zakona o obligacionim odnosima, niti subjektivne odgovornosti tj. odgovornosti po osnovu krivice u smislu člana 154. ZOO.” Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2-2824/2018 od 12.12.2028. godine

2. Prilikom dolaska na radno mesto, u ranim jutarnjim časovima, usled poledice zaposlena se okliznula na putu i pala, i pri padu polomila potkolenicu leve noge

“Prvostepeni sud je zaključio da za naknadu nematerijalne i materijalne štete koju je tužilja kritičnom prilikom pretrpela na redovnom putu od kuće do posla, nije odgovoran tuženi, već Javno preduzeće nadležno za održavanje ulica i puteva, da ne postoji uzročno-posledična veza između radnje poslodavca (tj.propusta) i štete koju je tužilja pretrpela, zbog čega nema mesta primeni pravila o odgovornosti po osnovu krivice (član 154 ZOO) niti pravila o objektivnoj odgovornosti (član 173 i 174 ZOO), s obzirom da je do štetnog događaja i tužiljine teške telesne povrede došlo na javnom putu koji je van kontrole poslodavca, a na koje poslove (otklanjanje poledice) tuženi nije mogao da utiče, pa je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke pobijane presude. Pravilan je i zaključak prvostepenog suda da je u smislu odredbi Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju povreda koju zaposleni pretrpi na putu od mesta stanovanja do mesta rada, povreda na radu, u smislu propisa o osiguranju, ali ne i u smislu propisa o odgovornosti za naknadu štete.” Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1-1993/13 od 11.10.2024. godine

Dakle, navedeni slučajevi se smatraju povredom na radu s obzirom da je povreda zadobijena pri dolasku na posao. Za vreme privremene sprečenosti za rad zaposleni će ostvariti naknadu zarade u punom iznosu (100%), ali u konkretnom slučaju nisu ispunjeni potrebni uslovi za naknadu štete.

Postoje i brojni drugi slučajevi kada poslodavac uspe da dokaže da nema njegove krivice niti objetkivne odgovornosti za nastalu štetu, ili kada uspe da dokaže da je povredi delimično doprineo zaposleni kada se primenjuje institut podeljene odgovornosti i u zavisnosti od doprinosa zaposlenog pripadajući iznosi na ime naknade štete se procentualno umanjuju. 

Zbog toga je od izuzetne važnosti da se u slučaju povrede na radu posavetujete sa advokatom koji je specijalizovan za ovu vrstu postupka i koji će zastupati vaša prava.

Na ovaj način, instrumenti pravne zaštite su dostupni svim građanima bez obzira na njihovo imovno stanje.

Povreda na radu – Tužba za naknadu štete

Tužba za naknadu štete može da se podnese ukoliko zaposleni može da dokaže uzročno posledičnu vezu između nastale povrede i obavljanja rada, dok se krivica poslodavca pretpostavlja i ona ne mora da se dokazuje.

Međutim, poslodavac se može osloboditi odgovornosti, tako što će dokazati da je povreda na radu nastala bez njegove krivice.

Ukoliko poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade na mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac odgovara bez obzira na krivicu, objektivna odgovornost.

Međutim, poslodavac se i u tom slučaju može osloboditi odgovornosti tako što će dokazati da je povreda na radu nastala kao posledica nekog drugog uzroka, isključivom radnjom trećeg lica ili samog zaposlenog.

Nakon nastale povrede, potrebno je da se zaposleni javi kod nadležnog lekara kako bi se utvrdila težina povrede i preduzele sve druge potrebne mere. Lekarski izveštaji predstavljaju jedan od glavnih dokaza potrebnih za vođenje postupka radi naknade štete.

Ovde je važno napomenuti da zaposleni zadržava pravo na naknadu štete i ako je poslodavac propustio svoju obavezu da inspekciji rada prijavi nastalu povredu odnosno da sačini izveštaj o povredi na radu.

U tom slučaju, zaposleni raspolaže dodatnim pritiskom na poslodavca – da prijavi inspekciji rada prekršaj od strane poslodavca.

Zbog povrede na radu moguće je ostvariti pravo na naknadu materijalne štete koja se može javiti u vidu troškova lečenja, nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i/ili naruženosti, straha.

Takođe, kao poseban vid materijalne štete zaposleni može ostvariti pravo na naknadu u vidu novčane rente koja se javlja npr. u situaciji kada zaposleni zbog povrede na radu biva raspoređen na drugo radno mesto (usled zdravstvene nesposobnosti da obavlja rad na ranijem radnom mestu), kada ostvaruje manju zaradu.

Tada zaposleni ima pravo na novčanu rentu koju će mu poslodavac isplaćivati kao razliku između ranije i nove zarade i to za period dok postoje okolnosti koje su dovele do štete.

Koliki su troškovi postupka za naknadu štete zbog povrede na radu?

Svaki postupak je praćen troškovima koji se odnose na

• sudske takse,
• predujme za veštačenje i
• troškove advokata.

Kako bi klijenti imali minimalne troškove postupka, naša advokatska kancelarija ostavlja mogućnost, kada je reč o troškovima zastupanja, da uzajamne odnose regulišemo putem Sporazuma o nagradi i naknadi troškova za rad avokata, na način da klijenti ne plaćaju troškove advokata po osnovu izvršene radnje nego procentualno ugovoren iznos od uspeha u sporu i to tek po okončanju postupka, odnosno naplati dosuđenog iznosa naknade štete.

Advokat za naknadu štete za povredu na radu Novi Sad

Pored navedenog, naša advokatska kancelarija se zalaže za mirno rešenje spora, zbog čega napominjemo da pre podnošenja tužbe postoji mogućnost da se poslodavcu uputi opomena pred tužbu putem advokata, kako bi vansudski bila regulisana međusobna ptoraživanja poslodavca i zaposlenog, bez ulaženja u sudski postupak.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete pravne konusltacije.

Podeli: