Ostavinska rasprava, odnosno postupak je često jedan od emotivno najtežih pravnih procesa, jer se vodi u trenucima kada porodica prolazi kroz gubitak bliske osobe.

Оn ne podrazumeva samo raspodelu imovine, već i uređenje odnosa među naslednicima u osetljivom životnom periodu.

Šta je ostavinski postupak?

Ostavinski postupak ili raspravljanje zaostavštine vodi se u cilju utvrđenja ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko su naslednici?

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta.

Na osnovu Zakona o nasleđivanju ostavioca nasleđuju:

• njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci,
• njegov bračni drug,
• njegovi roditelji, njegovi usvojioci,
• njegova braća i sestre i njihovi potomci,
• njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i
• njegovi ostali preci. 

Naslednici se dele po naslednim redovima, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. 

Ove posebno napominjemo da prema sadašnjem zakonskom rešenju vanbračni partner ne ulazi u krug zakonskih naslednika, iz čega sledi da bi isti mogao da nasleđuje samo na osnovu testamenta.

Kada se sastavlja smrtovnica?

Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih, nakon čega sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. 

Nadležnost javnog beležnika određuje se prema poslednjem prebivalištu odnosno boravištu umrlog lica. Ukoliko umrlo lice nije imalo prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji, tada se nadležnost određuje prema mestu nalaženja zaostavštine ili bar njenog pretežnog dela.

Javni beležnik u najvećem broju slučajeva zakazuje ročište radi sastavljanja smrtovnice, na koje ročište može da pristupi advokat i da potrebne podatke.

Po sastavljanju smrtovnice, javni beležnik istu dostavlja ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenje kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu.

U smrtovnicu se unose:

• osnovni podaci u umrlom licu,
• podaci o smrti,
• podaci o srodnicima koji bi mogli biti pozvani na nasleđe,
• podaci o licima koja su pozvana na nasleđe na osnovu testamenta,
• približna vrednost zaostavštine, kao i drugi podaci o imovini. 

Javni beležnik posebno proverava da li je posle umrlog lica ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testament i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom.

Postupak za raspravljanje zaostavštine – Ostavinska rasprava

Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine, kao i u slučaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a ni jedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava. 

Dakle, u slučaju postojanja samo pokretne imovine, naslednici moraju zahtevati da se sprovede ostavinska rasprava.

Ostavinski sud može doneti rešenje kojim će vođenje postupka poveriti javnom beležniku i to će najčešće biti javni beležnik koji je sastavio smrtovnicu.

Na ročište za raspravljanje zaostavštine mogu pristupiti naslednici lično ili putem advokata. Učesnici raspravljanja zaostavštine biće pozvani da dostave zaveštanje ili ispravu o umesnom testamentu ukoliko postoje, odnosno da naznače svedoke usmenog testamenta.

Naslednici u toku postupka lično ili putem advokata daju izjavu o tome da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ukoliko takva izjava izostane – zakonska je pretpostavka da se prihvataju nasleđa.

Česti su slučajevi gde naslednici žive van teritorije Republike Srbije u kom slučaju isti mogu overiti punomoćje advokatu koji će u njihovo ime dati izjavu o tome da li se primaju ili odriču nasleđa.

Poseban vid odricanja nasleđa je u korist nekog drugog naslednika. U zavisnosti od volje naslednika, advokat sačinjava specijalno punomoćje osnovom kog u ime i za račun naslednika daje izjavu na ročištu za raspravljanje zaostavštine.

Ukoliko su iza ostavioca ostali dugovi, u tom slučaju nalednici odgovaraju za dugove ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. 

Ovde je posebno potrebno imati u vidu da ukoliko se neki naslednik odrekao nasleđa u korist drugog naslednika, tada će, zbog zakonske norme da se ima smatrati da se prvo prihvatio nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela, i taj naslednik odgovarati za dugove ostavioca.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine naslednici se mogu dogovoriti o deobi nasledstva, odnosno kome će šta od zaostavštine da pripadne, što u ime i za račun naslednika može uraditi advokat.

U slučaju da su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava, sud će prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine i stranke će biti upućene da u određenom roku pokrenu parnični postupak (koliziona parnica).

U praksi najčešći slučajevi u kojima dolazi do korektivne parnice su kada se osporava validnost testamenta, kada se osporava validnost ugovora o doživotnom izdržavanju ili drugog pravnog posla kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom, veličina naslednog dela, nužni deo i drugo.

Nakon utvrđenja zaostavštine i naslednika donosi se rešenje o nasleđivanju.

Važno je napomenuti da u zaostavštinu ne ulazi imovina ustupljena za života kao ni imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Kako proveriti da li je pokrenuta ostavinska rasprava?

Provera se vrši u nadležnom sudu prema poslednjem prebivalištu umrlog lica.

Sud vodi evidenciju ostavinskih predmeta, a u većini slučajeva postupak je poveren javnom beležniku – u tom slučaju informacije se dobijaju kod notara koji je dobio predmet u rad.

Ko pokreće ostavinsku raspravu?

Formalno, sud po službenoj dužnosti pokreće postupak po prijemu smrtovnice, ali naslednici mogu takođe sami podneti predlog ako postupak nije započet.

Kako naslednik može pokrenuti ostavinsku raspravu?

Postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud primi smrtovnicu. Ukoliko se postupak ne pokrene automatski, naslednik može podneti zahtev sudu za pokretanje rasprave uz prilaganje izvoda iz matične knjige umrlih i osnovnih podataka o imovini.

Postupak će se možda voditi kod notara, ali zahtev se uvek podnosi sudu.

Koji je rok za pokretanje ostavinske rasprave?

Ostavinska rasprava se pokreće po službenoj dužnosti (ukoliko iz umrlog lica postoji nepokretna imovina) nakon što matična služba dostavi sudu izvod iz matične knjige umrlih.

Stranke mogu i same inicirati postupak, ali formalni rok nije propisan – preporučljivo je to učiniti što pre, naročito ako postoji imovina o kojoj se mora hitno odlučiti.

Ostavinska rasprava – Dokumentacija

Najčešće je potrebno dostaviti:

• izvod iz matične knjige umrlih,
• lične karte naslednika,
• dokaz o srodstvu (izvodi iz matične knjige rođenih ili venčanih),
• dokaze o imovini (vlasnički list, ugovori, potvrde banaka) i
• testament ako postoji.

Izostanak sa ostavinske rasprave

Zakonska je pretpostavka da naslednik prihvata nasledstvo, čak i ako se ne pojavi na ostavinskoj raspravi.

Ipak, aktivno učešće u postupku je od suštinskog značaja — tokom rasprave se može pojaviti testament, pa je neophodno da naslednik bude upoznat sa svim činjenicama kako bi blagovremeno odlučio da li prihvata testament ili će ga osporavati u zakonskom roku.

Ponovno pokretanje ostavinske rasprave

Ako se naknadno pronađe nova imovina, može se pokrenuti dopunska ostavinska rasprava. Postupak je kraći i obično se vodi pred istim sudom ili notarom koji je vodio prvobitni postupak.

Međutim, ukoliko se naknadno pojavi testament tada naslednik svoja prava može ostvariti samo u parničnom postupku.

Advokat za ostavinsku raspravu

Angažovanje advokata nije obavezno, ali je korisno kada među naslednicima postoje sporovi, sumnje u testament, nejasnoće oko imovine ili komunikacione poteškoće sa drugim naslednicima.

Advokat obezbeđuje da se postupak sprovede zakonito, da budu zastupljeni interesi stranke i da se spreče budući sporovi oko nasledstva.

Takođe, ovo je od posebnog značaja ukoliko se naslednici nalaze u inostranstvu kada ih može zastupati advokat za ostavinsku raspravu bez potrebe da naslednici lično pristupe.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate.

Podeli: