Kreiranjem autorskog dela svaki autor ima za cilj da neometano uživa u plodovima svog autorskog dela i svojim autorskim pravima ali i da bude zaštićen od eventualnog kršenja tih prava te ćemo se u dalajem tekstu baviti načinima zaštite autora od povrede prava, kao i objašnjenjem šta su autorska prava.

Šta je autorsko delo? 

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina čoveka, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.  

Autorskim delom smatraju se naročito: 

• književna dela (romani, pesme i dr.) 
• dramska dela, 
• računarski programi, 
• baze podataka, 
• filmovi, 
• muzička dela, 
• koreografska dela, 
• dela likovne umetnosti kao što su: slike, grafike, crteži i skulpture, 
• dela arhitekture, primenjenih umetnosti, 
• kartografska dela, 
• planovi, 
• skice, 
• fotografije i dr. 

Zaštiti podleže svako autorsko delo.

Šta su autorska prava?

Važno je napomenuti da autorska prava autora nastaju momentom nastanka dela, dakle nije potrebno preduzimati bilo kakve pravne radnje pred organima državne uprave da biste stekli autorsko pravo. 

Zato se kaže da autorska prava nastaju „automatski“ odnosno po sili zakona. Autorska prava mogu da se podele u dve kategorije: moralna prava autora i imovinska prava autora. 

Moralna prava autora su na primer pravo na priznanje autorstva, pravo da autor objavi svoje delo, pravo na zaštitu integriteta dela itd. 

Imovinska prava autora su na primer pravo autora da dozvoli ili zabrani umnožavanje dela, pravo da dozvoli ili zabrani stavljanje dela u promet, pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje ili reemitovanje svog dela itd. 

Pored gore navedenih moralnih i imovinskih prava, autoru u Republici Srbiji pripadaju i neka posebna, specifična prava kao što je na primer: 

• pravo na pristup primerku dela, 
• pravo sleđenja, 
• pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti itd. 

Autorsko pravo štiti originalnu ljudsku tvorevinu izraženu u određenoj formi, dok ideje, postupci, metode rada nisu predmet zaštite autorskog prava.

Deponovanje primerka dela 

Autori i nosioci autorskog prava mogu da deponuju primerke svojih dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu. 

Deponovanje nije obavezno i ne utiče na početak trajanja autorskog prava. 

Važno je naglasiti da se deponovanjem dela kod Zavoda autorska prava se ne štite ali depozit služi kao obezbeđenje materijalnog dokaza o činjenicama koje mogu biti od značaja za eventualni sudski spor ili neku drugu potrebu u vezi sa predmetom deponovanja.

Deponovanje dela u Zavod je jednostavan i brz postupak koji traje najviše do 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva za deponovanje. 

Na kraju postupka Zavod izdaje podnosiocu zahteva potvrdu koja ima snagu javne isprave, kojom Zavod potvrđuje da je u depozit primio baš ono delo koje je dostavljeno, navodeći naslov dela, formu i vrstu dela kao i informacije o tome ko je autor, a ko nosilac prava. 

Prijemom u depozit Zavod se obavezuje da delo čuva trajno, odnosno zauvek i da o prihvatanju u depozit izda potvrdu. Zavod je takođe i jedini državni organ nadležan da vodi javnu evidenciju o deponovanim autorskim delima i predmetima srodnih prava.

Smisao vođenja javne evidencije o deponovanim primercima autorskih dela je u potrebi za koncentracijom podataka o predmetima zaštite i nosiocima prava, kako bi se korisnicima olakšao pristup informacijama koje su im neophodne za legalno korišćenje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (na primer, naziv i adresa nosioca prava, naziv autorskog dela i sl.).  

Treća lica nemaju pravo uvida u primerak dela i to pravo ima samo autor tačnije podnosilac zahteva za deponovanje ili državni organ, na njihov pisani zahtev, ukoliko se pred tim organima vodi dokazni postupak.

Preventivna zaštita autorskih prava 

U vreme interneta i društvenih mreža značaj pravovremenog reagovanja posebno je došao do izražaja jer se time sprečava kršenje autorskih prava. 

Savetuje se pre svega označavanje autorstva koje je dostupno svim trećim licima na uvid tačnije naznačenje ko je autor konkretnog dela i da je zabranjeno svako neovlašćeno iskorišćavanje dela gde god je to moguće. 

Ovo posebno ukoliko je delo deponovano u Zavodu, tada ta činjenica može biti javno objavljena obzirom da postoji potvrda o deponovanom delu, čime se dodatno daje do znanja da je u pitanju autorsko delo. Kada su u pitanju Web sajtovi ili blogovi, od značaja je na primer postojanje Uslova korišćenja. 

Kršenje autorskih prava i zaštita 

Autorska prava mogu biti povređena na različite načine. To može da bude putem:

• neovlašćenog preuzimanja tekstova sa različitih sajtova, 
• korišćenje fotografija bez dozvole njihovih autora, 
• deljenje muzičkog i video sadržaja bez dozvole, 
• neovlašćena reprodukcija softverskih programa, 
• korišćenje muzike na društvenim mrežama bez licence itd.

Ukoliko je bilo koje od moralnih ili materijalnih prava autora povređeno, autor raspolaže određenim mehanizmima zaštite.

Autor najpre može da pokuša vansudskim putem da se zaštiti kroz slanje opomene pred tužbu licu koje krši njegova prava, u okviru koje može da zahteva prestanak kršenje prava ali i naknadu štete koju je tom prilikom trpeo. 

Tada se ostavlja drugoj strani kratak rok za postupanje po opomeni a ukoliko do toga ne dođe autor može da pokrene sudski postupak.

Kada je reč o sudskom postupku, u pitanju je parnični postupak koji se pokreće podnošenjem tužbe nadležnom sudu protiv lica koje je prekršilo autorska prava. 

U postupku protiv lica koje je učinilo povredu prava, autor je tužilac i on je taj na kom je teret dokazivanja da je nastala povreda kao i kakvu i koliku štetu je tom prilikom pretrpeo. 

Autor može da dokazuje ove činjenice na različite načine, stoga je veoma važno što više dokumentovati i prikupljati dokaze koji mogu biti od značaja i pre pokretanja postupka. 

Tu se pre svega misli na prilaganje dokaza o tome kada i kako je delo nastalo, dokaza da je tužilac autor tog dela (ukoliko je to sporno), prilaganje originalnih rukopisa, saslušanje svedoka procesa stvaranja, a zatim i dokaze koji se odnose na činjenicu povrede prava (fotografije, videi, tekstualne poruke, objave na društvenim mrežama itd.). 

U ovom sudskom postupku moguće je zahtevati utvrđenje povrede autorskog prava, zabranu daljeg korišćenja dela, oduzimanje eventualnih predmeta, naknada štete kao i objavljivanje presude. 

Zaštita autorskih prava – Primer iz prakse 

U jednom od najnovijih slučajeva povrede autorskih prava u domaćoj sudskoj praksi imamo slučaj povrede prava autora u predmetu pred Vrhovnim sudom Srbije u kom je domaće udruženje objavilo jednu fotografiju na svom Instagram „storiju“ koju je prethodno na svom profilu postavio drugi korisnik uz dozvolu autora, s tim da je udruženje na svoj stori objavilo fotografiju bez naznačavanja imena, prezimena autora i bez njegove dozvole, čime je udruženje prouzrokovalo autoru nematerijalnu štetu. 

U konkretnom slučaju sud je zauzeo stav da je tzv. „stori“ na društvenoj mreži Instagram jedan vid javnog saopštavanja dela. 

S obzirom da na ovoj društvenoj mreži postoji opcija „tagovanja“ odnosno označavanja drugih profila i lica, postojala je mogućnost da udruženje označi ko je autor fotografije ali udruženje je propustilo da to učini. 

Udruženje je bilo stava da je dovoljno to što je autor označen kao takav  na originalnoj objavi prvog delioca fotografije. 

I pored toga što Instagram pruža tehničku mogućnost se jednim klikom na objavu postavljenu na „storiju“ uđe u objavu („post“) na nalogu koji je prvobitno objavio nečiju fotografiju i potom „tagovao“ delioca objave što omogućava da se vidi ime autora, prema stavu Vrhovnog suda to ne oslobađa od odgovornosti. 

Razlog za ovakav stav je to što  uvid u nečiji „story“ ne dovodi po automatizmu do izvornog delioca fotografije a time i označenog autora već zahteva preduzimanje dodatne radnje u vidu „klika“ u objavu predmetne fotografije u okviru opcije „stori“ („story“) koja bi dalje preusmerila korisnika na originalnu objavu, koju oni ne moraju da koriste, a bez koje s druge strane ne mogu ni da saznaju ko je autor dela.  (Rev 28187/2023)

Kako zaštititi autorska prava? 

Kako biste zaštitili svoja autorska prava u slučaju njihovog kršenja ali i izbegli da eventualno Vi budete ti koji kršite nečija prava, veoma je važno posavetovati se sa advokatom specijalizovanim za pravo intelektualne svojine pre preduzimanja bilo koje radnje.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: