Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je Nacrt zakona o radnoj praksi, kojim se po prvi put u Republici Srbiji sistemski uređuje radno angažovanje lica radi sticanja praktičnih znanja i veština, bez zasnivanja radnog odnosa. 

Cilj ovog zakonskog rešenja jeste da se uvede jasan pravni okvir za praksu koja je do sada u velikoj meri postojala van jasne regulative, uz istovremeno sprečavanje zloupotreba i prikrivenog rada.

Kada se zaključuje ugovor o radnoj praksi i za koje namene

Ugovor o radnoj praksi zaključuje se isključivo kada je svrha angažovanja sticanje praktičnih znanja i veština, u cilju unapređenja zapošljivosti i može da traje najviše šest meseci.  

Ugovor o radnoj praksi ne može se koristiti za obavljanje poslova za koje je u skladu sa propisima u oblasti rada predviđeno obavljanje pripravničkog staža, odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja iskustva u odgovarajućoj struci.

Prava lica na radnoj praksi

Lica na radnoj praksi nisu u radnom odnosu i ne ostvaruju prava koja pripadaju zaposlenima po osnovu rada, kao što su pravo na zaradu, godišnji odmor ili druga prava iz Zakona o radu. 

Ipak, Nacrt zakona propisuje minimum prava radi zaštite njihovog položaja i sprečavanja zloupotreba.

Lica na radnoj praksi imaju pravo na:

• bezbedne i zdrave uslove rada, uz punu primenu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
• ograničeno radno vreme (do 40 časova nedeljno),
• zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja,
• novčanu naknadu za vreme trajanja radne prakse.

Posebno je značajno što se obaveza obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu izričito odnosi i na lica na radnoj praksi, čime se potvrđuje da odsustvo radnog odnosa ne znači i odsustvo odgovornosti poslodavca.

Novčana naknada tokom radne prakse

Iako novčana naknada ne predstavlja zaradu u smislu Zakona o radu, Nacrt zakona propisuje obaveznu isplatu naknade u minimalnom iznosu, koji je vezan za procenat od najmanje 60% neto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca. 

Time se radna praksa jasno razlikuje od dosadašnjih oblika neplaćenog rada i nastoji se obezbediti minimum ekonomske sigurnosti licima koja stiču praktično iskustvo.

Razlika u odnosu na ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, koji je već uređen Zakonom o radu, zaključuje se radi sticanja posebnih znanja i veština potrebnih za samostalan rad u određenoj profesiji, najčešće kada je polaganje stručnog ispita zakonski uslov za rad. 

Za razliku od toga, ugovor o radnoj praksi ima širu i opštiju primenu, jer nije nužno vezan za formalne profesionalne uslove, već za sticanje praktičnog iskustva. 

Takođe, dok kod stručnog osposobljavanja obaveza isplate naknade nije uvek propisana, kod radne prakse ona predstavlja zakonsko pravilo.

Razlika u odnosu na pripravnika po Zakonu o radu

Pripravnik zasniva radni odnos i ima sva prava i obaveze iz radnog odnosa, uključujući: 

• pravo na zaradu, 
• radno vreme, 
• godišnji odmor i 
• druga prava propisana zakonom. 

Pripravnički staž služi za osposobljavanje za samostalan rad, ali se odvija u okviru radnog odnosa. 

Radna praksa, nasuprot tome, ne dovodi do zasnivanja radnog odnosa i predstavlja poseban institut koji se po svom pravnom karakteru nalazi između radnog odnosa i potpuno neformalnih oblika rada koji su do sada postojali u praksi.

Zaključak

Nacrt zakona o radnoj praksi predstavlja značajan korak ka uređenju oblasti koja je do sada bila pravno nejasna i često zloupotrebljavana. 

Njegova primena u praksi zahtevaće jasno i dosledno razgraničenje radne prakse od radnog odnosa, stručnog osposobljavanja i pripravničkog rada, jer upravo u tom razgraničenju leži ključ zaštite prava lica na praksi i očuvanja pravne sigurnosti poslodavaca.

Podeli: