Ugovor o pozajmici ili zajmu definiše Zakon o obligacionim odnosima, a njime se jedna strana (zajmodavac) obavezuje da drugoj strani (zajmoprimcu) preda određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, dok se zajmoprimac obavezuje da nakon određenog perioda vrati istu količinu novca ili stvari iste vrste i kvaliteta. 

Pored vraćanja glavnica, zajmoprimac se može obavezati da vrati i kamatu.

Ugovorna i zakonska kamata

Zajmoprimac se može obavezati da pored glavnice, zajmodavcu duguje i kamatu.

Postoje dve vrste kamate:

• ugovorna kamata i 
• zakonska zatezna kamata.

Ugovorna kamata predstavlja naknadu koju zajmoprimac plaća zajmodavcu za korišćenje pozajmljenog novca. Ugovorom o zajmu, ugovorne strane bilo da su fizička ili pravna lica, mogu dogovoriti obavezu zajmoprimca da, pored glavnice, duguje i kamatu, čime se definiše ugovorna kamata. 

Kod ugovora u privredi, zajmoprimac je dužan da plati kamatu zajmodavcu čak i ako ona nije izričito ugovorena.

Za razliku od ugovorne kamate, zatezna kamata je kamata koju zajmorimac duguje zajmodavcu kada počne da kasni sa ispunjenjem svoje novčane obaveze. 

Stopa zatezne kamate kao i način obračuna zatezne kamate je utvrđen Zakonom o zateznoj kamati. 

Dok ugovorna kamata predstavlja naknadu za korišćenje pozajmljenog novca, zatezna kamata predstavlja naknadu štete koju zajmodavac trpi zbog kašnjenja zajmoprimca. Zajmodavac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikovоg kašnjenja.

Forma ugovora o zajmu i potreba za overom

Zakon ne zahteva posebnu formu za ugovor o pozajmici (zajmu) između fizičkih lica, čak i usmeni dogovor je pravno valjan. Međutim, radi pravne sigurnosti i lakšeg dokazivanja, dodatno je povećana sigurnost ukoliko se sačini pisani ugovor. 

Overa ugovora o zajmu nije obavezna ali novim izmenama Zakona o javnom beležništvu, koje su stupile na snagu 2024. godine, utvrđeno je da, ukoliko se stranke odluče na overu, ugovori o zajmu između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više solemnizuju se kod javnog beležnika. 

Javni beležnik je dužan da overeni prepis takvog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde.   

Ugovor o pozajmici – Potvrda o prijemu novca 

Najčešći prateći i poželjan element ugovora o pozajmici je potvrda (priznanica) o datom zajmu.

Iako zakon ne zahteva obaveznu overu ugovora o zajmu kod notara, preporučuje se sačinjavanje pismenog ugovora ili izdavanje priznanice o prijemu novca radi pravne sigurnosti i lakšeg dokazivanja u slučaju spora. 

Overa ugovora kod notara može dodatno povećati pravnu sigurnost, ali sama po sebi ne dokazuje da je novac zaista predat ukoliko se to izričito ne navede. 

Stoga, priznanica o prijemu novca predstavlja ključni dokaz o realizaciji ugovora o zajmu.

U sudskoj praksi, potvrda o prijemu novca (priznanica) često igra ključnu ulogu kao dokaz o postojanju ugovora o zajmu i isplati sredstava. 

Da li mogu da tužim zajmoprimca ukoliko nemam overen ugovor o zajmu?

U slučaju da zajmoprimac ne vrati dug u ugovorenom roku, zajmodavac može pokrenuti sudski postupak za naplatu, bez obzira da li je ugovor bio overen, pa čak i bez obzira na to da li postoji bilo kakav ugovor o pozajmici. 

Dakle, ukoliko se pitate kako naplatiti dug bez ugovora, zajmodavac postojanje duga može dokazivati i na druge načine: 

• priznanicom, 
• pisanom prepiskom, 
• svedocima itd.

Kako izgleda postupak za naplatu duga?

Tužba se podnosi nadležnom sudu, a ukoliko mesna nadležnost nije ugovorena u samom ugovoru, ista se određuje prema mestu prebivališta tuženog.

U tužbi je potrebno precizno navesti iznos duga, datum dospelosti, kao i priložiti dokaze o postojanju duga, poput pismenog ugovora, priznanica ili drugih relevantnih dokaza, kao što su prepiske, saslušanja tužioca i svedoka ukoliko je ugovor o zajmu zaključen usmeno.

Parnični postupak praćen je troškovima na ime sudskih taksi, a koji prvenstveno padaju na teret tužioca, dok ukoliko sud usvoji tužbeni zahtev, tuženi iste nadoknađuje tužiocu.

Tužilac može da traži oslobođenje od plaćanja sudskih taksi u slučaju da sudu dostavi uverenje da nije zaposlen ili da ima minimalna primanja, da nema imovinu na svom imenu ili da ima samo nekretninu u kojoj stanuje, kao i u slučajevima kada izdržava članove porodice.

Ako sud donese presudu u korist zajmodavca, a zajmoprimac i dalje ne izvrši svoju obavezu, zajmodavac može pokrenuti izvršni postupak pred nadležnim sudom i javnim izvršiteljem, koji može sprovesti naplatu potraživanja putem zaplene imovine, blokade računa ili drugih sredstava predviđenih zakonom. 

Izvršni postupak takođe je praćen troškovima u vidu sudskih taksi i troškova za rad javnog izvršitelja, odnosno predujmova, koje takođe prvenstveno snosi zajmodavac, dok mu po okončanju postupka zajmoprimac iste nadoknađuje.

Ukoliko sud tužioca oslobodi od plaćanja sudskih taksi u parničnom postupku, a isti pokrene izvršni postupak radi naplate u roku od 3 meseca po pravosnažnom okončanju postupka, tužilac će biti oslobođen i od plaćanja troškova nastalih pred javnim izvršiteljem.

Zaključak (Advokatski savet)

Ugovor o pozajmici (zajmu), kao i svaki drugi ugovor ima elemente koji se tu moraju naći i formuliše se na način da obezbedi osobu koja daje novac na zajam. 

Preporučuje se angažovanje advokata kako prilikom sastavljanja ugovora o zajmu, tako i tokom postupka naplate potraživanja, kako bi se izbegli eventualni pravni propusti i osiguralo pravilno sprovođenje postupka. 

Advokatska kancelarija Anđelković pruža usluge iz ove oblasti, obuhvatajući konsultacije, sastavljanje dokumentacije, pokretanje postupaka, a sve u cilju zaštite interesa klijenata. 

Prednost naših usluga je mogućnost plaćanja u procentu naspram postignutog uspeha u sporu, što vam omogućava da se fokusirate na ostvarivanje prava bez brige o plaćanju advokatskih usluga unapred.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: