Parnični postupak regulisan je Zakonom o parničnom postupku kojim se uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite. 

Ovim postupkom se rešavaju sporovi iz ličnih, porodičnih, imovinskih, radnih, privrednih i drugih građanskopravnih odnosa fizičkih i pravnih lica. 

Pokretanje parničnog postupka – Podnošenje tužbe

Ukoliko se pitate kako se pokreće parnični postupak, odgovor je jednostavan: tužbom. Tužilac podnosi tužbu nadležnom sudu. Tužbom se zahteva pravna zaštita od suda. 

Tužba mora biti sačinjena u pisanoj formi i sadržati:

• označenje suda
• ime i prezime ili naziv privrednog društva, prebivalište ili boravište odnosno sedište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika ukoliko ih imaju
• vrednost predmeta spora
• zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja 
• činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev
• dokaze kojima se utvrđuju te činjenice
• potpis podnosioca

Nakon što proveri da li tužba ispunjava sve formalne uslove, sud je dostavlja na odgovor tuženoj strani. 

Rok za davanje odgovora na tužbu iznosi 30 dana. 

Odgovor mora biti sačinjen u pisanoj formi. U odgovoru na tužbu tuženi može priznati ili osporiti tužbeni zahtev, istaći prigovore, podneti protivtužbu. Ako odgovor nije dat postoji mogućnost za donošenje presude zbog propuštanja.

Pripremno ročište za parnični postupak

Pripremno ročište se zakazuje u roku od 30 dana od dana kada je tužiocu dostavljen odgovor na tužbu. 

Međutim, sudovi se retko pridržavaju ovog roka i suđenja traju duže nego što je zakonodavac predvideo, a razlog tome vidimo u preopterećenosti sudova. 

O održavanju pripremnog ročišta stranke se obaveštavaju pozivom. Na pripremnom ročištu se razmatraju tužba i odgovor  na tužbu. Takođe se raspravlja o postojanju procesnih pretpostavki koje su od značaja za dalji tok postupka. 

Procesne pretpostavke su uslovi od čijeg postojanja zavisi mogućnost vođenja parničnog postupka.

Stanke imaju obavezu da predlože dokaze koji će se izvoditi tokom parničnog postupka. Sud će u ovoj fazi postupka poučiti stranke o mogućnosti mirnog rešavanja spora. Po zaključenju pripremnog ročišta sud zakazuje ročište za glavnu raspravu.

Glavna rasprava

Glavna rasprava je najznačajnija faza parničnog podtupka. Sastoji se od jednog ili više ročišta. 

Na ročištima obe parnične strane, tužilac i tuženi, imaju mogućnost da se samostalno ili preko punomoćnika usmeno obrate sudu i izlože pravnu argumentaciju za svoje zahteve. 

Između ročišta stranke mogu komunicirati podnescima. Na osnovu iznetog sud formira zaključak o predmetu spora i donosi odluku.

Važan stadijum u ovoj fazi je postupak dokazivanja. Strana koja nešto tvrdi dužna je da to i dokaže. 

Dokazna sredstva su: 

• uviđaj, 
• isprave, 
• saslušanje svedoka, 
• izrada veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke i 
• saslušanje parničnih stranaka. 

Parnični postupak – Presuda

Kada sud smatra da su sva pitanja u dovoljnoj meri raspravljena zaključuje glanu raspravu i pristupa donošenju odluke. 

Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda, odmah po zaključenju glavne rasprave. Presuda mora biti sačinjena u pisanoj formi i sadržati: uvod, izreku i obrazloženje. 

Pored obaveznih elemenata presuda sadrži i pouku o pravnom leku kojom se stranke poučavaju o mogućnosti i roku za izjavljivanje žalbe.

Pravni lekovi u parničnom potupku

U zavisnosti od toga da li se pravnim lekovima pobija odluka koja nije stekla svojstvo pravnosnažnosti ili pravnosnažna odluka oni se dele na redovne i vanredne. 

Pravnosnažna je ona odluka koja je stupila na snagu i po proteku roka se može izvršiti. 

Redovni pravni lekovi su: 

1. žalba protiv presude i 
2. žalba protiv rešenja. 

U vanredne pravne lekove spadaju: 

1. revizija protiv presude, 
2. revizija protiv rešenja, 
3. zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i 
4. predlog za ponavljanje postupka.

Redovni pravni lekovi

Strana nezadovoljna odlukom prvostepenog suda ima mogućnost izjavljivanja žalbe u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude. 

Presuda može da se pobija zbog: 

• bitne povrede odredaba parničnog postupka, 
• pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i 
• pogrešne primene materijalnog prava. 

Žalba u parničnompostupku sprečava nastupanje pravnosnažnosti presude protiv koje se izjavljuje. O žalbi protiv presude odlučuje drugostepeni sud.

Žalba protiv presude mora sadržati označenje pobijane presude, izjavu da se presuda pobija u celini ili određenom delu, razlog žalbe i potpis podnosioca. 

Žalba se podnosi pismenim putem sudu koji je doneo prvostepenu odluku. Prvostepeni sud žalbu, odgovor na žalbu i sve spise predmeta dostavlja drugostepenom sudu. Drugostepeni sud odlučuje o osnovanosti žalbe i zakonitosti prvostepene presude. 

Vanredni pravni lekovi

1. Revizija

Revizija protiv presude je vanredni pravni lek kojim se pobija pravnosnažna drugostepena presuda. Ne može se izjaviti ukoliko prethodno nije izjavljena žalba. 

Za odlučivanje o ovom pravnom leku nadležan je Vrhovni sud Srbije. Za ovaj pravni lek predviđeno je obavezno advokatsko zastupanje.

Revizija je uvek dozvoljena ako je:

• to posebnim zakonom propisano
• drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka
• drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

S druge strane, revizija nije dozovljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. 

Revizija se podsnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu. Njegov zadatak je da proveri ispunjenost formalnih uslova i da dostavi reviziju na odgovor protivnoj strani. 

Blagovremenu, potpunu i dopuštenu reviziju sa odgovorom suprotne strane, putem drugostepenog suda, prvostepeni sud dostavlja revizijskom sudu. O reviziji se odlučuje bez održavanja rasprave.

2. Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

Ovim pravnim lekom se mogu pobijati samo presude protiv kojih je bila izjavljena žalba. O zahtevu odlučuje Vrhovni sud. Njegov cilj je zaštita javnog interesa. 

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude može podneti samo Republički javni tužilac. 

3. Predlog za ponavljanje postupka

Predlogom se mogu pobijati presude i rešenja kojima je pravnosnažno završen parnični postupak. Za odlučivanje o predlogu nadležan je sud koji je doneo pobijanu odluku. 

Razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka su najteže povrede zakonitosti i taksativno su nabrojani u Zakonu. I kod ovog vanrednog pravnog leka obavezno je advokatsko zastupanje.

Opšti i posebni parnični postupak – Razlike

Opšti parnični postupak je redovan vid pavne zaštite povređenih ili ugroženih subjektivnih građanskih prava. Norme kojima se reguliše opšti parnični postupak su opšte i primenjuju se u većini građanskopravnih sporova.

Pored opšteg, postoje i posebni parnični postupci kod kojih se pravila postupanja prilagođavaju specifičnostima određenih sporova ili subjektima koji zahtevaju pravnu zaštitu. Pravila opšteg parničnog postupka se ovde primenjuju supsidijarno. 

Zakon o parničnom postupku sadrži odredbe o posebnim parničnim postupcim, i to: 

• postupku u parnicama iz radnih odnosa, 
• postupku u parnicama povodom kolektivinih ugovora, 
• postupku u parnicama zbog smetanja državine, posupku izdavanja platnog naloga, 
• postupku u sporovima male vrednosti, 
• postupku u privrednim sporovima, 
• postupku u potrošačkim sporovima.

Postupak u parnicama iz radnih odnosa

Za razliku od opšteg, ovaj parnični postupak je hitan, o čemu se vodi računa prilikom zakazivanja ročišta i određivanja rokova. Revizija je dozvoljena u postupcima o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Postupak u parnicama povodom kolektivinih ugovora

Ovaj postupak se pokreće u slučaju spora između strana koje zaključuju kolektivni ugovor, odnosno vrše njegove izmene i dopune. 

Uslov koji treba ispuniti za pokretanje ovog postupka je da su stranke prethodno pokušale da reše spor mirnim putem ili putem arbitraže. 

Sud presudom odlučuje kako će glasiti odredba kolektivnog ugovora zbog koje je nastao spor i ona se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Rok za žalbu iznosi 8 dana. Revizija je dozvoljena.

Postupak u parnicama zbog smetanja državine

Osnovni cilj ovog postupka je što efikasnija i brža zaštita državine. Smetanje državine ogleda se u oduzimanju stvari iz poseda ili u uznemiravanju nesmetanog korišćenja stvari. 

Postupak je hitan, što se ogleda u kraćim rokovima za žalbu i preduzimanje drugih radnji. U njemu se ne odlučuje o pravu na držanje stvari, već se samo nastoji uspostaviti ranije stanje. 

Tužbom se od suda traži da se tuženom naloži povraćaj stvari ili prestanak uznemiravanja. Odluku sud donosi u formi rešenja.

Posupak izdavanja platnog naloga

Uslovi za pokretanje ovog postupka su da se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, što se dokazuje verodostojnom ispravom koja se prilaže uz tužbu u originalu ili overenom prepisu i da postoji dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja. 

Platni nalog se izdaje bez održavanja ročišta. Tuženom se dostavlja platni nalog zajedno sa tužbom sa prilozima. 

U platnom nalogu tuženi se obavezuje da u ostavljenom roku izmiri dospelo potraživanje zajedno sa troškovima koje je sud odmerio ili može u istom roku da izjavi prigovor.

Postupak u sporovima male vrednosti

Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. 

Takođe su to i sporovi koji za predmet imaju nenovčana potraživanja, a označena vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. 

U potupku u sporovima male vrednosti nema pripremnog ročišta, niti odgovora na tužbu, već se tuženom dostavlja tužba uz poziv za glavnu raspravu. 

Razlog za pobijanje sudske odluke može biti samo aspolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka i pogrešna primena materijalnog prava. I u ovom postupku rokovi su kraći nego u opštem parničnom postupku, te rok za žalbu iznosi 8 dana. 

Postupak u privrednim sporovima

U ovim sporovima sude privredni sudovi. Jedna od osnovnih specifičnosti ovog posupka je da se sporne činjenice po pravilu dokazuju ispravama. Imovinski cenzus za izjavljivanje revizije je veći u odnosu na opšti postupak i iznosi 100.000 evra po srednjem kursu NBS. 

Sporovi male vrednosi su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Postupak u potrošačkim sporovima

Potrošački sporovi su sporovi koji nastaju između potrošača ili trgovca. Postupak je koncipiran tako da se vodi računa o interesima potrošača kao ekonomski slabije strane. 

Kod ovih sporova izostaje pripremno ročište i dostavljanje tužbe na odgvor tuženom, već mu se tužba dostavlja uz poziv za glavnu raspravu. Postupak je hitan. Rok za žalbu iznosi 8 dana.

Zaključak

Imajući u vidu brojna pravila kojima je praćen parnični postupak, kao i da se ista mogu razlikovati u zavisnosti od vrste konkretnog postupka, te da se dokazna sredstva razlikuju u zavisnosti od postavljenog tužbenog zahteva, savet je da se u parničnom postupku angažuje advokat koji je specijalizovan za konkretnu oblast.

Ukoliko vam je potreban iskusan advokat za parnični postupak, na pravom ste mestu. 

Advokatska kancelarija Anđelković pruža pravnu podršku u različitim oblastima prava, oslanjajući se na iskustvo i razumevanje specifičnih potreba klijenata, bilo da su u pitanju pojedinci ili kompanije.

Zato ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: