Istraživanja pokazuju da u Republici Srbiji trenutno postoji preko 30.000,00 udruženja građana i ovaj oblik udruživanja je u svakodnevnoj ekspanziji. 

Udruženja koja se osnivaju su najviše okrenuta ka ostvarivanju ciljeva u oblasti zaštite ljudskih prava, životne sredine, razvoja demokratije, borbe protiv korupcije, evrointegracija i drugim. 

U daljem tekstu bavićemo se najvažnijim pitanjima koja su važna za osnivanje udruženja u Republici Srbiji.

Šta je udruženje građana? 

Udruženje je dobrovoljna, nevladina i neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom i zakonom. 

Ciljevi udruženja ne smeju biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. 

U našem pravnom sistemu najvažnija pitanja u vezi sa udruženjima su regulisana Zakonom o udruženjima kojim su značajno liberalizovani uslovi za osnivanje udruženja. 

Kako osnovati udruženje građana?

Prilikom osnivanja udruženja važno je da znate da bi trebalo definisati određene stvari kao što su osnivači, naziv udruženja i vreme na koje želite da osnujete udruženje, što ćemo u nastavku detaljnije objasniti. 

Ko sve može biti osnivač udruženja? 

Udruženje se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Ako u osnivačkom aktu nije drugačije uređeno, smatraće se da je udruženje osnovano na neodređeno vreme. 

Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. 

Dakle osnivač može da bude domaće ili strano, fizičko ili pravno lice. Zanimljivo je da čak i maloletno lice koje je navršilo 14 godina života može biti osnivač udruženja, na osnovu pismene saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika. 

Kada je reč o državnim organima koji imaju svojstvo pravnog lica (ministarstva, opštine, itd), pravilo je da oni ne mogu biti osnivači ili članovi udruženja.

Naziv udruženja građana

Naziv novoosnovanog udruženja mora da se razlikuje od već registrovanih udruženja i da ne izaziva zabunu o udruženju, njegovoj delatnosti ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, a može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine u kom slučaju se takav naziv upisuje u APR registar posle naziva na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.  

Takođe, naziv udruženja može sadržati strane reči ako one čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član. 

Ime udruženja, ako je to predviđeno statutom, može se upisati u registar i u prevodu na jedan ili više stranih jezika. 

Udruženja mogu imati skraćeni naziv i vizuelne simbole kao što je na primer logo ako je tako određeno odredbama statuta udruženja.

Šta je potrebno od dokumentacije za osnivanje udruženja?

Za osnivanje udruženja neophodno je da osnivači održe osnivačku skupštinu na kojoj će usvojiti osnivački akt, statut i izabrati lice ovlašćeno na zastupanje udruženja. 

O ovoj osnivačkoj skupštini obavezno se sačinjava zapisnik koji potpisuju predsedavajući skupštine i zapisničar. Usvojene akte zajedno sa zapisnikom potrebno je priložiti uz prijavu za upis udruženja u Registar.  

Statut udruženja

Statut je osnovni opšti akt udruženja i mora biti u saglasnosti sa odredbama osnivačkog akta. Svi kasniji opšti akti koje udruženje donese moraju da budu u skladu sa statutom. 

Statutom se uređuju pitanja koja se odnose na primer na naziv i sedište udruženja, ciljeve udruženja, organizaciju udruženja, zastupanje, i druga pitanja propisana Zakonom. 

Pored ovih obaveznih elemenata, statutom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za rad i unutrašnju organizaciju udruženja.

Osnivački akt udruženja

Osnivački akt je osnovni i  konstitutivni akt udruženja. Osnivački akt je akt koji se osvrće takođe na ciljeve udruženja koji moraju da se poklapaju i sa onim što je navedeno i u statutu. 

Pored toga, ovim aktom se navode osnivači i njihovi lični podaci. Ukoliko se radi o osnivaču koji je pravno lice, osnivački akt potpisuje njegov zastupnik koji uz naziv pravnog lica koje zastupa dodaje svoj potpis, pečat, matični broj i poresko identifi kacioni broj (PIB) pravnog lica. 

Pored ovih obaveznih elemenata, osnivačkim aktom se mogu urediti i druga pitanja od značaja za osnivanje udruženja. 

Da li udruženje mora biti upisano u javni registar? 

Ono što je bitno istaći jeste da postupak upisivanja udruženja u javni registar nije obavezan! 

Naime, Zakon izričito predviđa da je upis udruženja dobrovoljan i to je isključivo na odluci osnivača. Ukoliko se ne registruje, udruženje može da postoji kao neformalno. 

Postupak osnivanja podrazumeva podnošenje registracione prijave osnivanja udruženja uz prilaganje potrebne dokumentacije. 

Cena za osnivanje udruženja, tačnije administrativna taksa iznosi 6.780,00 dinara. Registru je potrebno do 5 radnih dana da donese odluku po podnetom zahtevu. 

Udruženje koje je registrovano je dužno da prijavi svaku promenu podataka koji se upisuju u Registar, u roku od 15 dana od dana nastale promene. Za povredu ove zakonske odredbe predviđene su prekršajne kazne.

Članovi i organi udruženja 

Naš Zakon predviđa da svako lice, pod jednakim uslovima, može biti član udruženja kao i da je udruženje dužno da vodi evidenciju o svojim članovima. 

Zakon ne pravi razliku između osnivača udruženja i članova udruženja. U odnosu na druga lica koja su naknadno pristupila udruženju kao članovi, osnivači nemaju nikakve posebne privilegije niti status. 

Pored toga, zakon propisuje kao obavezne organe udruženja skupštinu i zastupnika udruženja. Takođe, udruženje može imati i druge organe (inokosne i kolegijalne) ako su oni predviđeni statutom. To može biti na primer upravni odbor, predsedništvo, izvršni odbor, odbor direktora, predsednik udruženja i dr.

Šta je skupština udruženja? 

Skupština udruženja je najviši organ udruženja kojeg čine svi članovi. 

Skupština na osnivačkoj skupštini usvaja statut udruženja, njegove izmene i dopune, bira i razrešava lice ovlašćeno za zastupanje udruženja (ako statutom udruženja nije predviđeno drugačije), odlučuje o statusnim promenama udruženja i prestanku rada udruženja, kao i drugim pitanjima utvrđenim statutom udruženja. 

Skupštine udruženja mogu biti redovne i vanredne. Redovna sednica skupštine održava se najmanje jednom godišnje, pri čemu se statutom udruženja može predvideti i kraći rok. 

Vanredna sednica skupštine mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna trećina članova udruženja, s tim što se statutom može utvrditi manji broj članova udruženja od ovog broja. 

Vanredna sednica skupštine mora se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno sazivanje. 

Zastupnik udruženja

Udruženje može da ima jedno ili više lica ovlašćenih za zastupanje udruženja izabranih na način utvrđen statutom. Zastupnik udruženja mora biti poslovno sposobno fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište na teritoriji Republike Srbije.

Osnivanje udruženja – Imovina 

Za osnivanje udruženja nije potrebna nikakva osnivačka imovina.  S obzirom na to da su udruženja neprofitna, imovina udruženja sme da se koristi isključivo za ostvarivanje statutarnih ciljeva udruženja. 

Imovina udruženja se zato ne može deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa udruženja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. 

Izuzetak od ovog pravila čine davanja u vidu prigodnih primerenih nagrada, naknada opravdanih troškova nastalih radi ostvarivanje statutarnih ciljeva udruženja, kao što su putni troškovi, dnevnice ili troškovi prenoćišta, ugovorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih. 

Ukoliko se ne poštuju ova pravila, zaprećene su prekršajne sankcije.

Da li udruženje može obavljati privredne delatnosti? 

Osnovni cilj osnivanja udruženja ne može biti obavljanje privredne delatnosti radi ostvarivanja dobiti ali udruženje ipak pored svoje osnovne i neprofitne delatnosti može pod uslovima propisanim Zakonom da obavlja privrednu delatnost kako bi obezbedilo dodatna sredstva neophodna za obavljanje delatnosti zbog koje je osnovano. 

Saglasno Zakonu, udruženje može neposredno da obavlja privrednu delatnost pod sledećim uslovima: 

1. da se radi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima (tzv. srodna privredna delatnost); 
2. da je takva delatnost predviđena statutom i 
3. da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu koji je potreban za ostvarivanje ciljeva udruženja.

Za svoje obaveze udruženje odgovara celokupnom svojom imovinom. Članovi udruženja i organa udruženja ne odgovaraju za obaveze udruženja u pravnom prometu svojom ličnom imovinom. 

Strano udruženje građana

Pod stranim udruženjem podrazumeva se udruženje sa sedištem u drugoj državi, osnovano po propisima te države radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, a čije delovanje nije usmereno na sticanje dobiti, međunarodno udruženje ili druga strana odnosno međunarodna nevladina organizacija sa dobrovoljnim članstvom osnovana radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg interesa ili cilja, koje nije usmereno na sticanje dobiti. 

Ono što je zanimljivo jeste da strana udruženja mogu osnovati predstavništvo, kancelariju i drugi organizacioni oblik delovanja na teritoriji Republike Srbije. 

Za upis predstavništva stranog udruženja u Registar potrebna je prijava uz prilaganje prateće dokumentacije.

Javna sredstva iz budžeta Srbije za udruženja 

U skladu sa Zakonom o udruženjima, registrovano udruženje može da aplicira za javna sredstva iz budžeta Republike Srbije putem objavljenog programa i na osnovu sprovedenog javnog konkursa. 

Udruženja koja su dobila sredstva iz budžeta u obavezi su da najmanje jedanput godišnje čine dostupnim javnosti izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava, kao i taj izveštaj dostavljaju davaocu sredstava. 

Poslovno udruženje

Zakonom o privrednim društvima predviđena je mogućnost osnivanja poslovnog udruženja, koje za razliku od uduruženja o kojem je napred bilo reči, mogu osnovati dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi psotizanja zajedičkih interesa. 

Pravna forma poslovnog udurženja se u poslovnom imenu označava sa: “poslovno udruženje” ili “p.u.” ili “pu”. 

Na pitanja u vezi sa poslovnim udruženjima shodno se primenjuju odredbe Zakona o uduruženjima.

Zaključak

U zavisnosti od toga da li je fokus na poslovnim interesima i ekeonmskim aktivnostima, privredni subjekti će se češće odlučiti za osnivanje poslovnog udruženja umesto klasničnog udruženja.

Naš je savet da prilikom osnivanja udruženja potražite stručnu pomoć kako biste bili sigurni da su akti sačinjeni na pravilan i zakonit način, da je ispoštovana zakonska procedura za upis u registar udruženja jer na taj način izbegavate potencijalo odbacivanje prijave od strane Agencije za privredne registre što ne mora da bude slučaj.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, budite slobodni da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: