Preduzetništvo je popularan oblik obavljanja delatnosti u Republici Srbiji, naročito zbog jednostavnije procedure osnivanja i manjih troškova poslovanja. 

Ipak, preduzetnici se često iz različitih razloga odlučuju da prestanu sa svojim poslovanjem i tu treba razlikovati dve zakonom propisane mogućnosti u zavisnosti od toga da li je prekid privremen ili trajan a to su zamrzavanje preduzetnika i brisanje preduzetnika iz registra Agencije za privredne registre (APR). 

U nastavku analiziramo postupke i troškove, pravne posledice koje svaka od ovih radnji nosi, kako za samog preduzetnika, tako i za njegove zaposlene i imovinu uz navođenje primera.

Šta je zamrzavanje preduzetnika (stanje mirovanja)? 

U praksi ćete najčešće čuti termin zamrzavanje ili mirovanje preduzetnika a to je ništa drugo do privremeni prekid obavljanja delatnosti. 

Pravni okvir za ovakav privremeni prekid delatnosti nalazimo u  Zakonu o privrednim društvima i to u članu 91 stav 3 koji glasi:
„Preduzetnik može da privremeno prekine obavljanje delatnosti na određeni vremenski period, koji ne može biti duži od dve godine.“  

Tokom zamrzavanja, preduzetnik ne može da obavlja registrovanu delatnost, ne izdaje fakture i ne ostvaruje prihod. 

Obaveze prema poreskim organima se obustavljaju (nema obaveze podnošenja poreskih prijava, osim u vezi sa prethodnim periodima). 

Važno je znati da zamrzavanje preduzetnika ne znači gašenje preduzetničke radnje – ona i dalje formalno postoji.

Postupak zamrzavanja preduzetnika

Postupak zamrzavanja preduzetnika se sprovodi pred Agencijom za privredne registre (APR) kojoj se podnosi zahtev za privremeni prekid obavljanja delatnosti na propisanom obrascu uz uplatu naknade. 

Najnovije izmene propisa su omogućile izbor između online postupka ili postupka pred organizacionom jedinicom APR-a kada se fizički odnosno putem pošte šalje dokumentacija na odlučivanje. 

Zahtev mora da sadrži precizno naznačen početak zamrzavanja. 

Što se tiče označivanja kraja zamrzavanja, ono je opciono, i ne mora biti označeno u kom slučaju će se smatrati da je nastavljeno poslovanje onda kada se podnese registraciona prijava kojom se konstatuje nastavak poslovanja.  

Treba napomenuti da je propisano maksimalno trajanje zamrzavanja od 2 godine, nakon čega se mora reaktivirati ili ugasiti. 

Propisi ne određuju koliko puta, u te 2 godine, preduzetnik može da zamrzne i reaktivira firmu.

S obzirom na to da se podnošenje registracione prijave privremenog prekida delatnosti u APR-u smatra pod promenom podataka o preduzetniku, taksa propisana za zamrzavanje preduzetnika je 890,00 dinara ukoliko je prijava podneta fizički ili poštom a ukoliko je online prijava taksa iznosi 780,00 dinara.

Posledice zamrzavanja po radne odnose

Poslodavac je u obavezi da okonča sve radne odnose odnosno da otkaže ugovore o radu, uz poštovanje procedure propisane Zakonom o radu. 

Pre podnošenja zahteva za zamrzavanje preduzetnika svi zaposleni kojima prestaje radni odnos moraju da budu i odjavljeni iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). 

Poreske obaveze i doprinosi tokom zamrzavanja preduzetnika

Zamrzavanje delatnosti ne znači automatski i prestanak svih poreskih obaveza. Važno je znati koje obaveze prestanju da važe tokom zamrzavanja, a koje ostaju aktivne.

Preduzetnik je u obavezi da Poreskoj upravi podnese prijavu o privremenom prestanku obavljanja delatnosti pre podnošenja zahteva za zamrzavanje APR-u. Bez ove prijave, Poreska uprava neće obustaviti obračun poreza i doprinosa. 

Poreska uprava po prijemu prijave konstatuje prekid delatnosti i prestaje da vrši redovno zaduženje za porez na prihod od samostalne delatnosti i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Tokom perioda zamrzavanja, preduzetnik nema obavezu plaćanja: 

• akontacija poreza na prihod, 
• niti doprinosa za PIO, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost i 
• takođe nema obavezu podnošenja poreskih prijava za mesece u kojima delatnost nije aktivna. 

Kod preduzetnika koji su poslovali u sistemu PDV-a preduzetnik je dužan da se odjavi iz PDV sistema, jer u suprotnom ostaje obavezan da podnosi prazne PDV prijave za svaki poreski period. 

Ukoliko Poreska uprava nije obaveštena o zamrzavanju, nastaviće da vrši zaduženje po osnovu prethodnih poreskih obaveza – što može dovesti do neosnovanih dugovanja, zateznih kamata i blokade računa. 

Zaostale obaveze iz perioda pre zamrzavanja ne prestaju – Poreska uprava ima pravo da sprovede kontrolu, naplatu i pokrene postupke prinudne naplate i tokom zamrzavanja.

Zamrzavanje preduzetnika – Primer iz prakse

Preduzetnik koji se bavi trgovinom na malo odlučuje da zamrzne radnju zbog bolovanja. 

Tokom 18 meseci prekida, nije bio u obavezi da podnosi PDV prijave, ali je ostao u sistemu obaveza koje se tiču prethodnog perioda (npr. kontrola od strane Poreske uprave za ranije godine). 

Nakon isteka perioda zamrzavanja, odlučuje se na nastavak rada bez potrebe za ponovnom registracijom u Agenciji za privredne registre i podneo je samo registracionu prijavu nastavka obavljanja delatnosti.

Šta podrazumeva BRISANJE preduzetnika iz registra?

Brisanje preduzetnika iz registra koji vodi Agencija za privredne registre je jedna od mogućnosti prestanka rada preduzetničke radnje koja je propisana Zakonom o privrednim društvima i to članom 92 koji glasi: „Preduzetnik prestaje da postoji brisanjem iz Registra.“ 

Ovaj način prestanka rada preduzetnika znači konačan prestanak poslovanja.

Postupak brisanja preduzetnika

Postupak brisanja podrazumeva podnošenje registracione prijave za brisanje preduzetnika sa propisanom dokumentacijom u Agenciju za privredne registre nakon čega APR donosi rešenje o brisanju preduzetnika iz registra. Brisanjem iz registra se gasi pravno postojanje preduzetničke radnje. 

Taksa za brisanje preduzetnika iznosi 1.360,00 dinara ukoliko se prijava podnosi fizički ili poštom, a ukoliko se radi o online prijavi taksa iznosi 1.250,00 dinara.  

Pored ovih taksi, postoji i dodatni trošak koji se odnosi na pribavljanje poreskih uverenja o izmirenim poreskim obavezama pred gradskom i Republičkom poreskom upravom a za koja uverenja se mora izdvojiti do 1.300,00 dinara ukupno.  

Ukoliko do momenta brisanja preduzetnik nije izmirio poreske obaveze ili nisu plaćene eko takse, pre dobijanja poreskih uverenja preduzetnik mora da izmiri sve ove obaveze.  

Posledice brisanja preduzetnika po radne odnose

Kao i kada je u pitanju zamrzavanje, tako i u slučaju brisanja preduzetničke radnje svi zaposleni moraju biti prethodno odjavljeni sa osiguranja a radni odnosi okončani u skladu sa Zakonom o radu.

Mora se voditi računa o tome da li preduzetnik kao poslodavac ima zaostale obaveze prema zaposlenima jer se potencijalno mogu suočiti sa sporovima protiv zaposlenih koji i nakon brisanja preduzetničke radnje mogu tražiti svoja prava.

Uticaj brisanja na imovinu

Jedna od najvažnijih karakteristika preduzetničkog načina poslovanja jesti i to da nakon brisanja, preduzetnik ostaje odgovoran za dugove nastale tokom poslovanja – i to ličnom imovinom. 

Dakle brisanje ne znači i „oslobađanje“ od obaveza prema poveriocima, poreskoj upravi i drugim pravnim licima. 

U slučaju potrebe za naplatom potraživanja, poverioci mogu pokrenuti izvršni postupak na celokupnoj imovini preduzetnika, uključujući i privatnu.

Brisanje preduzetnika – Primer iz prakse

Preduzetnik u oblasti ugostiteljstva odlučuje da zatvori kafeteriju. Pre brisanja, podneo je zahtev za dobijanje poreskih uverenja međutim, poreski savetnik iz Gradske poreske uprave ga obaveštava da nije izmirio eko takse za prethodne dve godine. 

Nakon uplate ovih iznosa, preduzetnik dobija uverenje iz Gradske poreske uprave i Republičke poreske uprave o izmirenim obavezama i podnosi zahtev APR-u. 

Dva meseca kasnije, bivši radnik pokreće spor radi naplate neisplaćene zarade. 

Sud donosi presudu u korist radnika, a izvršenje se sprovodi nad ličnom imovinom bivšeg preduzetnika (npr. zaplenom automobila).

Zaključak

Odabir između zamrzavanja preduzetnika i brisanja preduzetničke radnje zavisi od ciljeva preduzetnika odnosno da li planira nastavak delatnosti u budućnosti ili želi konačno da okonča poslovanje. 

Zbog svega navedenog, od velike važnosti je pravovremeno informisanje, priprema dokumentacije i konsultacija sa pravnim savetnikom što može biti od pomoći kako bi se izbegle neželjene posledice i eventualni postupci pred sudovima ili izvršiteljima.

Ukoliko vam je potrebna pravna pomoć ili savet, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete pravne konsultacije. 

Podeli: