Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja dana 16.09.2021. godine „dopunio“ Pravni stav o dozvoljenosti ugovoranja troškova kredita, tako da isti sada glasi:

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.“

Dopunjen Pravni stav ili izmenjen?

Dopunjen Pravni stav je izazvao najoštrije protivljenje javnosti, budući da se time narušava pravna sigurnost građana Republike Srbije. Pravni stav u delu da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita je u suprotnosti sa do sada vladajućim Pravnim stavom koji je Vrhovni kasacioni sud doneo još 22.05.2018. godine, na osnovu kog su donete hiljade pravnosnažnih presuda u korist korisnika kredita. U obrazloženju velikog broja presuda (neke donete i od samog Vrhovnog kasacionog suda) navodi se da je banka bila dužna da prikaže strukturu i visinu troškova koje naplaćuje korisniku kredita.

Na ulazeći u pobude Vrhovnog kasacionog suda za donošenje dopune Pravnog stava, važno je istaći da bi prema Zakonu o uređenju sudova Vrhovni kasacioni sud trebalo da obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima.

„Dopunjenim“ Pravnim stavom unosi se nesigurnost u naš pravni sistem.

Da li će korisnici kredita koji su tužili banke izgubiti sporove?

Pri odgovoru na ovo pitanje važno je imati u vidu da je troškove kredita moguće naplatiti samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

U dosadašnjoj praksi se pokazalo da banke uvek ističu da su troškove naplatile kroz obračun efektivne kamatne stope, međutim činjenice nisu takve.

Ukoliko banka troškove kredita naplaćuje kroz obračun efektivne kamatne stope, tada ne može istovremeno iste te troškove da naplaćuje u jednokratnom iznosu i to zadržavanjem dela sredstava iz odobrenog kredita.

Ukoliko je banka saopštila korisnku kredita iznos troškova obrade kredita i koliko iznosi efektivna kamatna stopa, tada ne može naknadno vršiti naplatu takvih troškova izvan obračuna efektivne kamatne stope, odnosno u trenutku puštanja kredita u tečaj i to kroz zadržavanje dela sredstava iz odobrenog kredita, a što su banke u najvećem broju slučajeva radile.

Kako će se odvijati dalji postupci?

U postupcima koji su u toku, banke će dostavljati novi Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda sa namerom da postignu uspeh u sporu, a korisnici kredita treba da dostavljaju Presudu Vrhovnog kasacionog suda Prev 345/2020 od 10.12.2020. godine i Prev 268/2020 od 12.11.2020. godine, gde se između ostalog navodi:

„Međutim troškovi obrade kredita u odnosu na mehanizam njihovog obračuna i naplate podrazumevaju da se oni iskazuju u efektivnoj kamatnoj stopi. Banka obračunom i naplatom efektivne kamatne stope vrši naplatu troškova obrade kredita. Stoga ugovaranje naplate troškova obrade kredita u jednokratnom iznosu i to zadržavanje dela sredstava iz odobrenog kredita, a ujedno i njihovo uključivanje u efektivnu kamatnu stopu, dovodi do neravnopravnosti učesnika obligacionih odnosa u korist banke. Ukoliko je banka saopštila korisniku kredita iznos troškova obrade kredita i koliko iznosi efektivna kamatna stopa, tada ne može posebno naplatiti iste troškove izvan obračuna efektivne kamatne stope, odnosno u trenutku puštanja kredita u tečaj i to kroz zadržavanje dela sredstava iz odobrenog kredita.“

U navedenim odlukama Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažne odluke tako što je odlučio u korist korisnika kredita sa citiranim obrazloženjem.

Advokatska kancelarija Anđelković

Podeli: