Šta je ostavinski postupak?

Ostavinski postupak ili raspravljanje zaostavštine vodi se u cilju utvrđenja ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava njegovu zaostavštinu i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima i drugim licima.

Ko su naslednici?

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta.

Na osnovu Zakona o nasleđivanju ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioca, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Naslednici se dele po naslednim redovima, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. Ove posebno napominjemo da prema sadašnjem zakonskom rešenju vanbračni partner ne ulazi u krug zakonskih naslednika, iz čega sledi da bi isti mogao da nasleđuje samo na osnovu testamenta.

Smrtovnica

Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo, matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih, nakon čega sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Nadležnost javnog beležnika određuje se prema poslednjem prebivalištu odnosno boravištu umrlog lica. Ukoliko umrlo lice nije imalo prebivalište odnosno boravište u Republici Srbiji, tada se nadležnost određuje prema mestu nalaženja zaostavštine ili bar njenog pretežnog dela.

Javni beležnik u najvećem broju slučajeva zakazuje ročište radi sastavljanja smrtovnice, na koje ročište može da pristupi advokat i da potrebne podatke.

Po sastavljanju smrtovnice, javni beležnik istu dostavlja ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenje kojim mu je povereno da sastavlja smrtovnicu.

U smrtovnicu se unose osnovni podaci u umrlom licu, podaci o smrti, podaci o srodnicima koji bi mogli biti pozvani na nasleđe, podaci o licima koja su pozvana na nasleđe na osnovu testamenta, približna vrednost zaostavštine, kao i drugi podaci o imovini. Javni beležnik posebno proverava da li je posle umrlog lica ostao pismeni testament ili isprava o usmenom testament i testament koji je zaveštalac ostavio dostaviće sudu zajedno sa smrtovnicom.

Postupak za raspravljanje zaostavštine

Ako prema podacima iz smrtovnice umrli nije ostavio imovinu, ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine, kao i u slučaju ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu a ni jedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava. Dakle, u slučaju postojanja samo pokretne imovine, naslednici moraju zahtevati da se sprovede rasprava.

Ostavinski sud može doneti rešenje kojim će vođenje postupka poveriti javnom beležniku i to će najčešće biti javni beležnik koji je sastavio smrtovnicu.

Na ročište za raspravljanje zaostavštine mogu pristupiti naslednici lično ili putem advokata. Učesnici raspravljanja zaostavštine biće pozvani da dostave zaveštanje ili ispravu o umesnom testamentu ukoliko postoje, odnosno da naznače svedoke usmenog testamenta.

Naslednici u toku postupka lično ili putem advokata daju izjavu o tome da li se primaju nasleđa ili se nasleđa odriču, a ukoliko takva izjava izostane – zakonska je pretpostavka da se prihvataju nasleđa.

Česti su slučajevi gde naslednici žive van teritorije Republike Srbije u kom slučaju isti mogu overiti punomoćje advokatu koji će u njihovo ime dati izjavu o tome da li se primaju ili odriču nasleđa. Poseban vid odricanja nasleđa je u korist nekog drugog naslednika. U zavisnosti od volje naslednika, advokat sačinjava specijalno punomoćje osnovom kog u ime i za račun naslednika daje izjavu na ročištu za raspravljanje zaostavštine.

Ukoliko su iza ostavioca ostali dugovi, u tom slučaju nalednici odgovaraju za dugove ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ovde je posebno potrebno imati u vidu da ukoliko se neki naslednik odrekao nasleđa u korist drugog naslednika, tada će, zbog zakonske norme da se ima smatrati da se prvo prihvatio nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela, i taj naslednik odgovarati za dugove ostavioca.

Na ročištu za raspravljanje zaostavštine naslednici se mogu dogovoriti o deobi nasledstva, odnosno kome će šta od zaostavštine da pripadne, što u ime i za račun naslednika može uraditi advokat.

U slučaju da su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava, sud će prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine i stranke će biti upućene da u određenom roku pokrenu parnični postupak (koliziona parnica). U praksi najčešći slučajevi u kojima dolazi do korektivne parnice su kada se osporava validnost testamenta, kada se osporava validnost ugovora o doživotnom izdržavanju ili drugog pravnog posla kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom, veličina naslednog dela, nužni deo i drugo.

Nakon utvrđenja zaostavštine i naslednika donosi se rešenje o nasleđivanju.

Važno je napomenuti da u zaostavštinu ne ulazi imovina ustupljena za života kao ni imovina koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju.

Testament

Kada sud utvrdi da je lice koje je umrlo ostavilo testament, tada će otvoriti njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik prema pravilima Zakona o vanparničnom postupku.

Sastavljanje testamenta

Testament može sačiniti lice koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje.

Ostavilac može svoj testament sačiniti svojeručno bez testamentalnih svedoka i on će proizvoditi pravno dejstvo. Međutim, pismeno zaveštanje pred dva svedoka daje veću pravnu sigurnost, za slučaj da se po proglašenju testamenta postavi pitanje njegove validnosti.

Pismeno zaveštanje pred svedocima je najčešći oblik testamenta. Testamen zaheva strogu pravnu formu, zbog čega je od izuzetne važnosti za njegovu punovažnost da budu ispoštovani svi zakonom propisani elementi. Nakon što se sačini takvo zaveštanje isto se deponuje u sud.

Zašto je važno testament deponovati u sud?

Sud će deponovani testament čuvati u svojoj arhivi, zbog čega ne postoji bojazan od njegovog gubljenja, oštećenja i dr. Kada sud utvrdi da je lice koje je umrlo ostavilo testament, tada će otvoriti njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik prema pravilima Zakona o vanparničnom postupku. Sa druge strane, ukoliko je ostavilac čuvao testamen na mestu po svom izboru, isti bi mogao biti izgubljen, sakriven ili u određenim okolnostima i zloupotrebljen. Pored deponovanja testamenta u sud, kao dodatni vid pravne sigurnost, isti se čuva i kod advokata koji je po kazivanju ostavioca sačinio testament.

Šta mogu da odredim testamenom?

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika.

Naslednik može biti postavljen pod odložnim uslovom ili rokom. Primera radi, to može biti odložni uslov da će postavljeni naslednik naslediti imovinu nakon što završi fakultet. O dopuštenosti konkretnog uslova ili roka, konsultovaćete se sa advokatom koji će učestvovati u sačinjavanju testamenta.

Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom određenom licu ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili mu ispalti sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdržava ili uopšte u njegovu korist nešto učini ili se uzdrži od kakvog činjenja ili da nešto trpi. To lice nije naslednik.

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, o čemu se stara advokat koji sačinjava testament.

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati svoje zaveštanje.

Validnost testamenta zavisi od brojnih faktora. Kao najvažniji jeste uslov sposobnosti za rasuđivanje ostavioca. U slučaju kada postoji sumnja u sposobnost rasuđivanja ostavioca, pre sačinjavanja testamenta on se može podvrgnuti prihijatrijskom veštačenju radi potvrđivanja njegove testamentalne sposobnosti – sposobnosti da sačini punovažan testament.

Nužni naslednici i njihova prava

Posebno pitanje jeste pravo nužnih naslenika i njihovog nužnog naslednog dela. Nužni naslednici su ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babi i ostali preci. Nužni naslednik u konrketnom slučaju može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe. Nužnim delom zaveštalac nije mogao raspolagati. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga iznosi polovinu, a nužni deo ostalih nužnih naslednika iznosi trećinu dela koji bi svakom od njih pripao s tim da oni ogu ostvariti pravo na nužni deo samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Razbaštinjenje nužnih naslednika

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio lrivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). U praksi se najčepće dešava da ostavilac isključuje nužnog naslednika iz nasleđa zbog nasilja u porodici. Postoji posebna forma u kojoj isključenje mora biti učinjeno u čemu će vam pomoći advokat za nasledno pravo.

Zaveštalac može lišiti nasleđa nužnog naslednika ako je on prezadužen ili je raspinik. Lišenje takođe mora da bude učinjeno u posebnoj formi, a biće punovažno samo ako u tretnutku ostavipčeve smrti lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka, odnosno punuletno dete ili punoletnog unuka koji su nesposobni za privređivanje, a koji će se pojaviti na mestu nužnog naslednika umesto lišenog naslednika.

Budući da je nasledno pravo kompleksno, naš savet je da prilikom sačinjavanja testamenta angažujete advokata.

Advokat Anđelković

Pozovite nas! (07h-22h)

Podeli: