Povreda ugleda i časti je slučaj sa kojim se svako od nas može susresti u svakodnevnom životu, čime ćemo se baviti u ovom tekstu, ali i sa načinima zaštite ukoliko dođe do povrede vaših prava.
Razlikovanje ugleda i časti
Iako na prvi pogled čast i ugled mogu navesti na zaključak da se radi o istim pojmovima, oni se u pravnom sistemu različito definišu. Čast predstavlja subjektivnu kategoriju i ona predstavlja osećaj vrednosti i uvaženosti odnosno mišljenje koje pojedinac ima o samom sebi, dok je ugled objektivna kategorija koja se odnosi na mišljenje i stav koji okolina ima o nečijoj ličnosti.
Šta je povreda ugleda i časti?
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi.
Dakle moguće je da za oštećeno lice nastane materijalna šteta ali isto tako i nematerijalna šteta u vidu pretrpljenih duševnih bolova.
Povreda ugleda i časti može biti učinjena na različite načine a najčešći je putem uvrede. Uvreda može biti izrečena rečima, kada na primer kada neko za nekoga kaže da je “glup”, nazove ga “magarcem”, kaže da je “nesposoban”, uputi mu neku psovku. Omalovažavajuće reči mogu biti izgovorene, ili napisane. Uvreda može biti upućena i neverbalno, kao što je na primer pokazivanje srednjeg prsta, udaranjem šamara, polivanjem vodom, crtežom, karikaturom ili na neki drugi način.
Uvreda na društvenim mrežama i medijima
U savremenom svetu gde su društvene mreže sve popularnije česte su situacije da uvreda bude učinjena i preko društvenih mreža ili medija kroz javno objavljivanje uvredljivog sadržaja prema nekom licu. Ukoliko su na ovaj način povređeni ugled i čast takođe postoji pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Ovo ukazuje na to da je zaštita proširena i na prostor društvenih mreža i da zakon jednako kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na okruženje u kom se to ponašanje manifestuje. U ovim slučajevima od izuzetnog značaja je postojanje posebnog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal koji može da dođe do identiteta onih koji se kriju iza tastature.
Ugled pravnog lica
Zanimljivo je pitanje da li firme mogu trpeti štetu zbog iznošenja neistina.
Ugled i čast predstavljaju kategorije koje su vezane za ličnost čoveka, i njihovom povredom pojedinac oseća psihičku bol. Firma kao pravno lice ne može osećati psihičku bol zbog iznošenja neistina te ne može ni zahtevati naknadu nematerijalne štete.
Ipak, firma može imati gubitak u poslovanju zbog iznošenja neistina, te ima pravo na naknadu materijalne štete. Visina štete utvrđuje se kao razlika između očekivane dobiti koja bi usledila po redovnom toku stvari, i umanjene dobiti zbog gubitka u poslovanju.
Krivično delo uvrede
Ukoliko neko lice uvredi drugog time čini i istoimeno krivično delo, a učiniocu je zaprećena novčana kazna. Ako je krivično delo uvrede učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, to se smatra težim oblikom dela za koje je zaprećena veća novčana kazna od osnovnog dela.
Ukoliko je uvređeni uzvratio uvredu, sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi od kazne.
Uvreda upućena umrlom licu
Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica. Zanimljivo je napomenuti da u ovom slučaju navedena lica nemaju mogućnost da u parničnom postupku ostvare pravo na naknadu nematerijalne štete, osim ukoliko već postoji pravnosnažna presuda kojom je dosuđena naknada nematerijalne štete licu koje je potom preminulo. Ukoliko takva presuda postoji, tada bi ova lica imala pravo da iza pokojnog lica potražuju dosuđeni iznos.
Kako se pokreće postupak i u kom roku?
Ukoliko govorimo o parničnom postupku on se pokreće podnošenjem tužbe protiv lica koje je povredilo ugled i čast oštećenog. Tužba se podnosi nadležnom sudu na čijem području tuženi ima prebivalište ili na čijem području je štetna radnja izvršena, odnosno na području na kojem tužilac ima prebivalište, odnosno boravište. Rok u kojem oštećeno lice ima pravo da podnese tužbu za naknadu štete je 3 godine od kada je saznalo za štetu ili lice koje je štetu prouzrokovalo. Ukoliko prođe 5 godina od kada je šteta nastala, pravo oštećenog da potražuje naknadu štete zastareva.
Dokazivanje
Da bi oštećeno lice moglo da potražuje naknadu štete, neophodno je utvrditi postojanje uzročno posledične veze između samog događaja kojim je šteta prouzrokovana i nastanka nematerijalne odnosno materijalne štete. Šteta se najčešće dokazuje uz pomoć svedoka koji su bili prisutni u toku predmetnog događaja, njihovim izjavama kao i izjavom oštećenog lica, zapisnikom od policije ukoliko je događaj prijavljen ili na drugi način.
Postupajući sudija donosi presudu uzimajući u obzir značaj povređenog dobra, cilj kojem služi naknada štete, sve okolnosti predmetnog slučaja i činjenice koje su utvrđene izvedenim dokazima u toku sudskog postupka iz kojih proizlazi da je opravdano i pravično dosuditi novčanu satisfakciju oštećenom licu.
Dakle, povreda ugleda i časti mora da postoji u objektivnom smislu. Tako se, na primer, neko može subjektivno osećati uvređenim jer ga prijatelj nije pozvao na proslavu rođendana, ali objektivno ovaj gest ne predstavlja uvredu. Sud prilikom ocene uzima prosečno shvatanje u datom vremenu i datoj društvenoj sredini.
AK Anđelković
