Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu i garantuje im se jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa napred navedenim – ništavi su prema izričitoj odredbi Zakona o radu.
Da li se u praksi poštuje načelo „jednaka zarada za isti rad“?
Nažalost, nije retka situacija da se navedene odredbe ne poštuju od strane poslodavaca.
Posebnim kolekivnim ugovorima i opštim aktima poslodavaca bude određeno da se osnovna zarada zaposlenog utvrđuje kao proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta posla i mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Koeficijent poslova se utvrđuje na osnovu složenosti poslova, odgovornsoti i uslova rada. Ovo ne bi bilo protivzakonito da se različiti koeficijenti odnose na različita radna mesta. Međutim, poslodavci za isto radno mesto zaposlenima određuju različit koeficijent posla, primera radi u zavisnosti od toga u kom mestu zaposleni obavlja radne zadatke (različite organizacione jedinice, ogranci i slično).
Poslodavac za određeno radno mesto propiše raspon koeficijenta posla (na primer koeficijent posla je 1.5-3.0), nakon čega za svakog zaposlenog na konkretnom radnom mestu daje koeficijent koji se kreće u tom rasponu.
Ovakvo postupanje je protivzakonito. Svi zaposleni na istom radnom mestu moraju da imaju isti koeficijent što dovodi do jednake zarade za jednak rad.
Gde je najčešće kršenje garantovane jednake zarade za jednak rad?
Najčešće se garantovano pravo zaposlenih na jednaku zaradu krši u komunalnim delatnostima gde zaposleni na istim radnim mestima imaju različite koeficijente posla, u drugim javnim preduzećima, bankama itd.
Koji mehanizmi pravne zaštite zaposlenima stoje na raspolaganju?
Ukoliko je zaposlenom dat manji koeficijent u odnosu na druge zaposlene na istom radnom mestu, zaposleni ima pravo da razliku između isplaćene i pripadajuće zarade potražuje u sudskom postupku, kao i da potražuje zakonsku zateznu kamatu na svaki pripadajući mesečni iznos zarade.
Zaposleni može da ostvari svoje potraživanje za period od tri godine, budući da potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju za tri godine.
Advokat za radno pravo Novi Sad
Naša advokatska kancelarija je usko specijalizovana za oblast radnog prava i zastupa u velikom broju radnih sporova koji se odnose na potraživanja iz radnog odnosa.