O naknadi troškova zaposlenih pisali smo u našem stručnom tekstu, gde smo pojasnili kako su prava zaposlenih u pogledu naknade troškova definisana Zakonom o radu, da li se na zaposlenog primenjuje odredbe Zakona o radu ili odredbe akta poslodavca koje predviđaju povoljnije uslove rada, te koja pravna sredstva zaposlenima stoje na raspolaganju ukoliko im je pravo naknade troškova uskraćeno.
U ovom tekstu ćemo se baviti pravom zaposlenih u državnim organima i javnim službama na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom da je ova tema postala veoma aktuelna u našoj javnosti.
Koji propis reguliše navedena prava zaposlenih u državnim organima i javnim službama?
Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kao lex specialis u odnosu na Zakon o radu, uređuje način utvrđivanja plata, dodataka naknada i ostalih primanja:
- predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe, predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini, članova Vlade Republike Srbije, sudija Ustavnog suda, drugih izabranih lica i imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda;
- izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;
- zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
- zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
- zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, izuzev zaposlenih u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, za koje će se primenjivati propisi kojima se uređuje utvrđivanje plata, dodataka, naknada i ostalih primanja pripadnika Vojske Srbije.
Kako se utvrđuju plate navedene kategorije zaposlenih?
Plata ove kategorije zaposlenih lica se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i dorpinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Upravo je usled navedene odredbe došlo do mnogobrojnih sudskih postupaka u kojima zaposleni potražuju naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Da li su tužbeni zahtevi osnovani?
Pravo na naknadu troškova za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora je nezakonito uskraćeno kategoriji navedenih lica ukoliko su ta lica primala minimalnu zaradu.
Minimalna zarada je po Zakonu o radu pravo zaposlenog na standardni učinak i puno radno vreme odnosno radno vreme koje se izjednavačava sa punim radnim vremenom. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini koja je određena odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Prema Zakonu o radu, u minimalnoj ceni rada nije sadržana naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Imajući u vidu navedeno, zaposleni koji su primali minimalnu zaradu i pored toga im nije isplaćena naknada troškova za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora, imaju pravo da sudskim putem potražuju navedene naknade za period od tri godine unazad, s obzirom na to da potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
Visina navedenih naknada za period od 3 godine se kreće do 500.000,00 dinara.
Navedeno je potvrdio Vrhovni kasacioni sud u Presudi Rev2-1557/2019 od 13.02.2020. godine.
Zaposleni na kojim radnim mestima u praksi najčešće podnose tužbe?
Veliki broj sudskih sporova pokrenuli su zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama i to tetkice, spremačice, čistačice, kuvarice, domari i administrativni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme. Prema obračunu veštaka ekonomsko finansijske struče, svi zaposleni koji su imali koeficijent do 8,62 imaju pravo da podnesu tužbu budući da su upravo ti zaposleni u prethdone tri godine bili na minimalnoj zaradi.
Naša advokatska kancelarija je usko specijalizovana za oblast radnog prava i zastupa u velikom broju radnih sporova koji se odnose na potraživanja iz radnog odnosa.
