Mnoge knjigovođe se služe nedozvoljenim načinom poslovanja, pa u paket svojih usluga svrstavaju i pružanje pravne pomoći, vodeći se time da je za pružanje pravne pomoći verovatno dovoljno pročitati par članaka na određenu temu i koristiti se modelima sa interneta prilikom sastavljanja bilo kog pravnog akta.

Advokati, sa druge strane, koji su stručni u određenoj oblasti, mogu da predvide šta se u jednom pravnom poslu može desiti, definisati sa klijentom potrebne ciljeve, sve na osnovu svog stručnog znanja i iskustva.

Zašto smo se odlučili da napišemo blog na ovu temu?

Veliki broj klijenata nam se javlja tek kada u poslovanju nastane problem, koji su često uzrokovali saveti knjigovođe.

U nastavku teksta možete u kratkom prikazu videti primere gde smo najpre naveli radnje koje su poslodavci sprovodili po savetima svojih knjigovođa, za koje su tek kasnije saznali da su zapravo nezakonite. Potom obrazlažemo zašto knjigovođa nije mogla da da pravni savet, dok naposletku izdvajamo pravne posledice do kojih je došlo.

Da li knjigovođe mogu biti ovlašćene za pružanje pravne pomoći?

Ustavom Republike Srbije je regulisano da pravnu pomoć pruža advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Dakle, knjigovođe ne mogu biti ovlašćene za pružanje pravne pomoći, posebno uzevši u obzir da iste nemaju potrebna znanja i sposobnosti za to. Dobro je znati da onaj ko se neovlašćeno bavi pružanjem pravne pomoći uz naknadu čini krivično delo Nadripisarstvo za koje je zaprećena novčana kazna i zatvor do dve godine.

Da li je potrebno posavetovati se sa advokatom pre preduzimanja bilo koje radnje po savetu knjigovođe?

Apsolutno da.

Navešćemo primer jednog klijenta koji se posavetovao sa našim timom advokata pre nego što je načinio ozbiljnu grešku po savetu knjigovođe.

Klijent želi da se bavi internet prodajom šešira koje će sam da pravi. Dva zahteva koja ima su: da ne mora da koristi fiskalnu kasu i da ima što manje mesečne obaveze.

Šta je bio savet knjigovođe?

Otvoriti preduzetničku radnju sa osnovnom delatnošću Trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta sa šifrom delatnosti 47.91, zato što ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Za ovu delatnost nije moguće biti paušalno oporezovan, ali je moguće sebi isplaćivati ličnu zaradu na koju će se plaćati porez i doprinosi. Ukoliko klijent želi da podiže više novca sa svog poslovnog računa, platiće poseban porez. Zbog toga, savet knjigovođe je bio „najbolje je ne prikazivati celu dobit, već prodavati jednim delom preko sestre, mame ili drugih rođaka, odnosno prodavati preko preduzetničke radnje ali tako da se deo prihoda sakrije na osnovu čega novac ostaje slobodan“. Usluge knjigovođe su na mesečnom nivou 5.000,00 dinara koje obuhvataju vođenje knjiga i eventualno pravno savetovanje.

Negativne posledice kojima se klijent izlaže ako postupi na ovaj način

• Klijent slobodno raspolaže samo sa ličnom zaradom
• Ostatak novca je “zarobljen” i moguće je podići ga pod uslovom da se plati porez
• Sa ovom delatnošću klijent ne može da bude paušalno oporezovan
• Ukoliko prodaju vrši preko sestre, mame ili drugih rođaka njih izlaže krivičnom delu Nedozvoljena trgovina
• Ukoliko deo prihoda “sakriva” sebe izlaže krivičnom delu Poreska utaja, odnosno poreskom prekršaju
• Mesečni nameti klijenta prema savetu knjigovođe koji obuhvataju i njene usluge iznose oko 18.000,00 dinara, plus plaćanje poreza na svaki iznos podignut sa računa, preko iznosa lične zarade

Šta je bio savet naših advokata?

• Otvoriti preduzetničku radnju sa osnovnom delatnošću Proizvodnja ostalih odevnih predmeta i pribora sa šifrom delatnosti 14.19
• Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza propisan je koeficijent za paušalno oporezivanje ove delatnosti
• Zakonom o fiskalnim kasama je određeno da preduzetnik, koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, nema obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase
• Klijent je na mesečnom nivou paušalno oporezivan, sve dok ostvaruje godišnji prihod u iznosu do 6 miliona dinara i novac mu ne ostaje “zarobljen” već isti može slobodno podizati i njime raspolagati bez dodatnih nameta
• Klijent posluje preko svoje preduzetničke radnje, a ne preko sestre, mame ili drugih rođaka – niko nije izložen krivičnom delu Nedozvoljena trgovina
• Klijent ne “sakriva” deo prihoda – nije izložen krivičnom delu Poreska utaja ili poreskom prekršaju
• Klijent ima obavezu samo da vodi poslovnu knjigu o ostvarenom prometu i da čuva izdate fakture – Nema potrebu za angažovanjem knjigovođe
• Paušalno oporezivanje na mesečnom nivou iznosi oko 12.000,00 dinara
  

  

Podeli: