Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode je tema kojom se bave različite grane prava. Lice neosnovano lišeno slobode definisano je Zakonikom o krivičnom postupku, a postupak ostvarivanja prava na naknadu štete pored krivičnog procesnog, obuhvataju i norme obligacionog i ustavnog prava.
Šta je neosnovano lišenje slobode?
Neosnovano lišenim slobode se prema čl. 584. Zakona o krivičnom postupku, smatra lice:
- Koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
- Koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
- Koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
- Koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode
Naknada štete zbog neosnovanog lišenja sloboda je pravo koje je grantovano članom 15. Zakonika o krivičnom postupku i to od strane države. Formulacija odredbi iz Zakonika o krivičnom postupku ukazuje na to da je odgovornost države za štetu zbog neosnovanog lišenja slobode objektivna. Drugim rečima, neosnovano lišenje slobode ne mora da bude rezultat nezakonitog rada od strane nadležnog organa. Jedino je neophodno da se u toku postupka ispostavi da je do lišenja slobode došlo bez valjanog osnova, pa čak i kada je rad postupajućeg organa u konkretnom slučaju bio potpuno zakonit.
Koja su prava povređena licu koje je neosnovano lišeno slobode?
Licu koje je neosnovano lišeno slobode povređena su brojna ustavna i zakonska prava, od kojih su najvažnija pravo na slobodu i bezbednost iz čl. 27 Ustava RS i pravo na slobodu kretanja iz čl. 39 Ustava RS. Konkretan obim povređenih prava specifičan je za svaki konkretni slučaj i za svakog okrivljenog posebno. Ukoliko je lice bilo zaposleno, te mu je usled neosnovano određenog pritvora prestao radni odnos, možemo da govorimo o povredi prava na rad. Zatim, lice neosnovano lišeno slobode trpi određeni stepen sramote, jer je često stigmatizovano od strane okoline, te mu je time povređena čast i ugled (propisano čl. 200. Zakona o obligacionim odnosima), a takve okolnosti svako lice drugačije, subjektivno, doživljava. Sam boravak u zatvoru određena lica mogu da dožive posebno traumatično i da na njih ostavi negativne posledice. Niz povređenih prava u ovakvoj situaciji može da bude zaista dugačak, te je potrebno da se u svakom pojedinačnom slučaju ceni obim povređenih prava, ako i visina štete koja je licu neosnovano lišenom slobode naneta.
Materijalna i nematerijalna šteta
Naknada štete nastale neosnovanim lišenjem slobode uvek glasi na određeni novčani iznos. Međutim, nužno je razlikovati materijalnu od nematerijalne štete u ovakvim situacijama. Prilikom naosnovanog lišenja slobode nužno dolazi do povrede prava lica koja nemaju materijalnu vrednost i ne mogu se izraziti u novcu, poput pomenutih ustavnih prava na slobodu i bezbednost i prava na slobodu kretanja. Iako su licima povređena prava koja su neimovinskog karaktera, naknada štete vrši se u novcu. Takva naknada ima za cilj da kod oštećenog lica proizvede satisfakciju približnog inteziteta šteti koju je neosnovanim lišenjem slobode pretrpelo.
Sa druge strane, materijalna šteta predstavlja štetu koja se izražava u novcu. Ovaj vid štete se takođe javlja prilikom neosnovanog lišenja slobode. Najčešći vid materijalne štete prilikom neosnovanog lišenja slobode jeste zarada koju je oštećeni u radnom odnosu ostvarivao, a nije bio u mogućnosti da je ostvaruje za vreme za koje je bio neosnovano lišen slobode. Ovaj vid štete lako je dokaziv i obračunava se odnosom zarade koju je oštećeni u vreme neosnovanog lišenja slobode ostvarivao spram vremena u kojem je bio uskraćen za ostvarivanja zarade usled neosnovanog lišenja slobode.
Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete
Zakonik o krivičnom postupku u čl. 588-591 propisuje postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete. Oštećeni je dužan da se prvo obrati Ministarstvu za poslove pravosuđa zahtevom radi postizanja sporazuma o postojanju štete i visini i vrsti naknade. U zahtevu koje upućuje ministarstvu, neophodno je da oštećeno lice navede novčani iznos za koji smatra da je pravičan spram nastale štete. O zahtevu odlučuje komisija za naknadu štete čiji se sastav i način rada uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Tek nakon što zahtev podnet Ministarstvu ne bude usvojen, odnosno ukoliko Ministarstvo o njemu ne odluči u roku od 3 meseca, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete. U sudskom postupku radi naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode pasivno je legitimisana Republika Srbija.
Zastarelost prava na naknadu štete
Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud – od dana prijema odluke apelacionog suda.
Zanimljivosti i statistika
U Republici Srbiji je u 2021. godini podneto 82 tužbe radi naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode, dok broj zaključenih sporazuma o naknadi štete sa Ministarstvom za poslove pravosuđa nije poznat.
2020. godine u Republici Srbiji, najviša isplaćena naknada štete u sudskom postupku zbog neosnovanog lišenja slobode iznosila je 14.500,00 dinara po danu.
Svake godine, zbog neosnovanog lišenja slobode, Republika Srbija oštećenima isplaćuje značajne iznose. Tokom 2008. godine, samo na osnovu sporazuma sa ministarstvom nadležnim za poslove pravosuđa, oštećenima je isplaćeno ukupno 342.254,00 evra, što je do danas rekordni iznos koji je Republika Srbija isplatila tokom jedne kalendarske godine na ime odštete po osnovu sporazuma sa licima neosnovano lišenim slobode.
Najpoznatiji proces radi naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode koji se vodi protiv Republike Srbije jeste proces koji se vodi po pravilima međunarodnog prava pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova svetske banke, u kojem biznismen Miroslav Mišković potražuje iznos od čak 30 miliona evra na ime materijalne štete koje su njegove kompanije pretrpele zbog njegovog neosnovanog lišenja slobode u decembru 2012. godine.